Николас Спаркс
Николас Чарлс Спаркс је амерички књижевник и сценариста, чија су специјалност љубавни романи. Током свог живота, објавио је деветнаест романа. Многе од њих су постале једне од најпродаванијих књига, а једанаест је адаптирано у холивудске филмове, укључујући: Мессаге ин тхе Боттле, А Wалк то Ремембер, Тхе Нотебоок, Нигхтс ин Родантхе, Деар Јохн, Тхе Ласт Сонг.
Спаркс је рођен у Омахи, Небраска. Свој први роман написао је 1985. године, Тхе Пассинг, док је студирао на Нотр Дам Универзитету. Његово прво објављено дело је књига коју је написао са Били Милсом, Wокини: А Лакота Јоурнеy то Хаппинесс анд Селф-ундерстандинг, књига која је за годину дана распродала 50,000 копија. 1993. године, Николас је написао роман Тхе Нотебоок, који га је пошто је објављен много прославио. Агент Тереза Парк је сазнавши за ово дело, понудила да га заступа. Овај роман је објављен у октобру 1996. године и убрзо је доспео на листу најпродаванијих књига по часопису Њу Јорк Тајмс.[1]
Детињство и младост уреди
Николас Спаркс је рођен 31. децембра 1965. године у Омахи, Небраска. Он је друго од троје деце у породици. Спаркс има старијег брата, а без сестре је остао 2000. године, пошто је умрла због тумора на мозгу. Спаркс каже да му је она била инспирација за главног лика романа А Wалк то Ремембер. Николас Спаркс је католик, и његова жена и он су своју децу подигли у католичкој вери. Његов отац је завршио два факултета, Минесота Универзитет и Универзитет Јужне Калифорније, што је један од разлога њихове честе селидбе. До осме године већ је променио четири места становања. Након што је његов отац добио посао професора на Калифорнија Стејт Универзитету, цела породица се преселила у Фер Оукс, где је остала током целе Николасове средње школе. 1984. године, уписао је Нотр Дам Универзитет. 1988, на пролећном распусту је упознао своју будућу жену, Кети Коут, а онда је дипломирао на факултету. Спаркс је поћео писати током студирања.[2]
Каријера уреди
1985. године, измедју прве и друге године студирања, Николас Спаркс је написао свој први, никад објављени роман, Тхе Пассинг. Четири године касније, написао је други роман, Тхе Роyал Мурдерс, који такође никад није објављен. Након факултета, покушао је да објави ова два романа и да се упише у правну школу, али није успео ни једно ни друго.Наредне три године, пробао је и друге каријере као што су агент за некретнине, конобар и многе друге. Први објављени роман написао је заједно са Били МИлсом 1990. године, Wокини: А Лакота Јоурнеy то Хаппинесс анд Селф-ундерстандинг, књига у којој је описан његов пут око света са братом и њихова искуства у одрастању у том добу. Ова књига је за годину дана распрадала 50,000 копија. Николас Спаркс је почео да продаје фармацеутке производе 1992. године, а годину дана касније се преселио у Вашингтон. Тамо је написао роман Тхе Нотебоок који га је прославио. Две године касније, агент Тереза Парк је сазнала за овај роман и понудила да га заступа. Тхе Нотебоок је објављен у октобру 1996. године и само недељу дана касније доспео је на листу најпродаванијих књига Њу Јорк Тајмса. Након што се прославио својим првим романом, преселио се у Њу Берн, Сакременто. У наредном периоду, написао је много романа од којих је већина адаптирана у филм: Мессаге ин тхе Боттле (1999), А Wалк то Ремембер (2002), Тхе Нотебоок (2004), Нигхтс ин Родантхе (2008), Деар Јохн (2010), Тхе Ласт Сонг (2010), Тхе Луцкy Оне (2012), Сафе Хеавен (2013), Тхе Бест оф Ме (2014), Тхе Лонгест Риде (2015), Тхе Цхоице (2016). Његов роман из 2016, Тwо бy Тwо, распродао је 98,000 копија у првој недељи након што је објављен.
Лични живот уреди
Спаркс и његова тадашња жена су живели у Њу Берну, у Северној Каролини са њихова три сина и две ћерке близнакиње, до 2014. године. 6. јануара 2015. Спаркс је објавио да се Кети и он растају, након чега су се и развели. Николас Спаркс често учествује у добротворним организацијама и донира новац у добротворне сврхе. У слободно време, волонтира у локалном старачком дому.[3]
Објављена дела уреди
- Wокини: А Лакота Јоурнеy то Хаппинесс анд Селф-ундерстандинг (1990) Николас Спаркс и Били Милс
- Тхе Нотебоок (октобар 1996)
- Мессаге ин тхе Боттле (април 1998)
- А Wалк то Ремембер (октобар 1999)
- Тхе Ресцуе (септембар 2000)
- А Бенд ин тхе Роад (септембар 2001)
- Нигхтс ин Родантхе (септембар 2002)
- Тхе Гуардиан (април 2003)
- Тхе Wеддинг (септембар 2003)
- Тхрее wеекс wитх Мy Бротхер (април 2004) Ниолас и Мицах Спаркс
- Труе Белиевер (април 2005)
- Ат Фирст Сигхт (октобар 2005)
- Деар Јохн (октобар 2006)
- Тхе Цхоице (септембар 2007)
- Тхе Луцкy Оне (септембар 2008)
- Тхе Ласт Сонг (септембар 2009)
- Сафе Хеавен (септембар 2010)
- Тхе Бест оф Ме (октобар 2011)
- Тхе Лонгест Риде (септембар 2013)
- Сее Ме (октобар 2015)
- Тwо бy Тwо (октобар 2016)
- Еверy Бреатх (октобар 2018)
Референце уреди
- ^ „Ницхолас Спаркс Мовиес ат тхе Боx Оффице - Боx Оффице Мојо”. www.боxоффицемојо.цом (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ "Аутхор Ницхолас Спарк ремемберс хис Цатхолиц роотс". Цатхолиц-доц.орг. 1999-11-04. Арцхивед фром тхе оригинал он Септембер 22, 2010. Ретриевед2009-08-09.
- ^ Усер, Супер. „Моралитy ин Холлywоод: Ан Интервиеw wитх Аутхор Ницхолас Спаркс” (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2018.
