O Fortuna
velut luna
statu variabilis,
semper crescis
aut decrescis;
vita detestabilis
nunc obdurat
et tunc curat
ludo mentis aciem,
egestatem,
potestatem
dissolvit ut glaciem.
Sors immanis
et inanis,
rota tu volubilis,
status malus,
vana salus
semper dissolubilis,
obumbrata
et velata
michi quoque niteris;
nunc per ludum
dorsum nudum
fero tui sceleris.
Sors salutis
et virtutis
michi nunc contraria,
est affectus
et defectus
semper in angaria.
Hac in hora
sine mora
corde pulsum tangite;
quod per sortem
sternit fortem,
mecum omnes plangite!
|
О срећо,
као месец
стално се мењаш
увек јачаш
и без сјаја;
гнусан живот
сад надвладаш
и онда благост
као раскош бираш
оскудица
а и моћ
растопи их као лед.
Пропаст-грдна
и празна,
кружи као точак,
злонамеран си
благостање је узалудно
и стално слаби
потамњено
и затрто
а и ти ме мучиш;
сад кроз игру
своју изолираност враћам назад
к твојој подлости.
Пропаст је против мене
у здрављу
и врлини
оној лакој
и отежаној,
увек заробљена.
Тако овај час
без одлагања
ишчупај жице,
Све док пропаст
не нападне јаког човека,
плачите сви са мном!
|
О Фортуно,
као месец
нестална си,
увек јачаш
и слабиш;
гнусног ли живота!
Час надвладаш,
па залечиш,
како ти је воља;
сиромаштво
и моћ -
топиш их као лед.
Судбо, грдна
и празна,
ти точку што се ваља,
злонамерна си -
залуд благостање
кад га увек трошиш.
Под сеном
и под велом,
и мене исто мучиш;
превари ме
да леђима голим
носим твоју злобу.
Судбина је у здрављу
и врлини
сада против мене;
погођен сам
и изнемогао,
увек у ланцима.
Тако, овог часа,
без одлагања,
трзајте струне -
јер судбина
и јаке обара -
па са мном сви закукајте!
|
