Оданост или лојалност (од француског лоyаутéвјерност) означава унутрашњу повезаност и изражавање те повезаности кроз понашање према особи, групи или заједници. Лојалност значи да се систем вриједности са осталим дијели и да се ставови заједнице бране и онда када се има различито мишљење. Лојалност је увијек добровољна те се показује у понашању према онима с којима се осјећа повезаност, као и према трећим особама.

Сукоб лојалности уреди

Проблеми могу настати кад се оданост од друге стране тражи по потреби. То може довести до сукоба лојалности. На примјер, ако се запослени према послодавцу мора понашати лојално, иако с њим не дијели одређене циљеве и вриједности.

Озбиљне посљедице могу настати код неизвршавања заповиједи у војсци. I у питањима заштите околине, рачуноводственим, кадровским и сличним осјетљивим питањима увијек се очекује оданост, а понекад такво понашање завршава као превара.

Литература уреди

  • Matthias Iser: Loyalität. Handbuch der politischen Philosophie und Sozialphilosophie, ed. Stephan Gosepath, De Gruyter, Berlin 2008, Bd. 2 (N-Z), S. 731-733. ISBN 978-3-11-017408-3
  • Jacoby, Jacob; Chestnut, Robert W.: Brand loyalty: Measurement and management. Wiley 1978. ISBN 0471028452
  • Simon Keller: The Limits of Loyalty. Cambridge University Press, Cambridge 2007. ISBN 978-0-521-87461-8
  • Dirk Ploss: Das Loyalitäts-Netzwerk. Galileo 2001. ISBN 978-3898421355
  • Frederick F. Reichheld: Der Loyalitäts-Effekt. Campus 1997. ISBN 978-3593356655
  • Anne M. Schüller, Gerhard Fuchs: Total Loyalty Marketing. Gabler 2002. ISBN 978-3409122016
  • Foscht Thomas, Kundenloyalität. Integrative Konzeption und Analyse der Verhaltens- und Profitabilitätswirkungen. Deutscher Universitäts-Verlag, Oktober 2002. ISBN 978-3824474431