Одговорност запосленог при одавању пословне тајне

Одавање пословне тајне се сматра једним од највећих прекршаја у пословању. То је дело које подлеже моралним и облигационим законима којих се придржавају сви они који послују с пажњом доброг привредника(Пажња доброг привредника,члан 63. Закон о привредним друштвима). Последице овог чина некад могу бити катастрофалне по компанију, тј. могу довести до њеног пропадања. Одговорност приликом одавања пословне тајне сноси свако лице које је директно учествовало у чињењу овог прекршаја, као и лица која су повезана с њим, а имала су користи од овог прекршаја(Повезана лица, члан 62. Закон о привредним друштвима) .

Пословна тајна

Сцале оф јустице

Пословна тајна је

• податак чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету друштву, као и
• податак који има или може имати економску вредност зато што није опште познат, нити је лако доступан трећим лицима која би његовим коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист, а који је од стране друштва заштићен одговарајућим мерама у циљу чувања његове тајности.

Пословна тајна је и податак који је законом, другим прописом или актом друштва одређен као пословна тајна.

Пословна тајна су све информације чије би одавање неовлашћеним лицима могло да буде штетно за предузеће. Појам пословне тајне одређен је генералном клаузулом и гласи: Пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени одлуком управе предузећа чије би саопштавање неовлашћеном лицу било противно пословању предузећа и штетило би његовим интересима и пословном угледу.

Класификација пословних тајни

1. производна тајна - чине је исправе и подаци техничког и организационог карактера чије би саопштавање било противно интересима предузећа.
2. трговачка тајна - чине подаци о пословним плановима предузећа, о купцима и добављачима. Ту спадају и понуде у поступку [јавних лицитација.
3. банкарска тајна - штити интересе банкарских комитената. То су подаци о штедним улозима, и депозитима грађана.

Шта није пословна тајна

Као пословна тајна не могу се утврдити исправе и подаци који су по закону јавни, као ни подаци и исправе о кршењу закона, добрих пословних обичаја и начела пословног морала. Пословном тајном не сматра се информација која је означена као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја(Кривични законик, члан 359.) или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког и правног лица. Као пословна тајна у смислу овог закона не могу се штитити информације за које је посебним законима прописано да не могу представљати пословну тајну.

Чување пословне тајне

Начин чувања пословне тајне утврђује се одлуком управе предузећа. Том се одлуком утврђује и одговорност лица за чување пословне тајне. Лица која су обавезна да чувају пословну тајну су чланови и акционари привредног друштва, као и сва лица запослена у предузећу. То су и лица изван предузећа, ако су знала или су морала знати да су одређене исправе и подаци пословна тајна. Дужност чувања пословне тајне траје и после престанка статуса оснивача члана и акционара, престанак мандата члана органа предузећа и престанак радног односа запосленог. Пословна тајна се штити санкцијама привредног права, радног права, административног права и кривичног права.

Изузеци од дужности чувања пословне тајне

Wикилеакс лого

Постоје одређени изузеци од дужности чувања пословне тајне, према члану 73. Закона о привредним друштвима.

Може се открити пословна тајна чије је откривање :

• прописано законом
• неопходно ради обављања послова или заштите интереса друштва
• учињено надлежним органима или јавности искључиво у циљу указивања на постојање дела кажњивог законом.

Директна одговорност запослених лица

Поред забране ангажовања у конкурентском привредном друштву, директор је дужан да чува пословне тајне друштва, и одговоран је за штету коју причини друштву њиховим објављивањем.

Оснивачким актом сваког појединог друштва утврђује се које се све информације сматрају пословном тајном. Оне могу бити у вези са технолошким процесом производње, иновацијама, лиценцама, или информације у вези са менаџментом. Лице које поступајући у доброј вери жели да заштити јавни интерес, посебно ако указује надлежним органима на постојање корупције, не сме да трпи због тога штету па постоји законска дужност привредног друштва да му пружи потпуну заштиту. Међутим, ова дужност постоји само као природна облигација, коју ретко ко поштује јер није санкционисана.

Закон о привредним друштвима предвиђа казну за прекршај за привредно друштво и одговорно лице ако друштво не чува пословну тајну, што је мало нелогично јер друштво трпи штету због одавања пословне тајне, а директор и чланови управног одбора одговарају за штету проузроковану привредном друштву ако у погледу чувања пословне тајне, тј. њеног саопштавања, не поступају у складу са законима и другим прописима.

Према члану 69. Закона о привредним друштвима, сва лица која имају посебне дужности према друштву не могу да користе информације до којих су дошли у том својству за лични или интерес повезаних лица.

Последице повреде дужности чувања пословне тајне

Према члану 74. Закона о привредним друштвима

Друштво може поднети тужбу против лица из члана 61. овог закона које повреди дужност чувања пословне тајне, којом може тражити:

1. накнаду штете
2. искључење тог лица као члана друштва, ако је то лице члан друштва
3. раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у друштву

Подношење тужбе из става 1. овог члана не искључује и не условљава могућност отказа радног односа у складу са законом којим се уређују радни односи. Друштво је дужно да пружи потпуну заштиту лицу које поступајући савесно у доброј вери указује надлежним органима на постојање информације из члана 73. став 1. тачка 3) овог закона.

Грађанско-правна заштита пословне тајне

Према члану 11. Закона о заштити пословне тајне Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2012), који се односи на тужбе поводом овог прекршаја:

• У случају повреде пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да покрене поступак пред судом против сваког лица које изврши повреду

пословне тајне у смислу члана 10. став 2. овог закона и да захтева:

• престанак радњи које могу довести до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну
• спречавање промета, односно одузимање и повлачење из промета,измену или уништавање свих предмета који садрже информације које су пословна тајна,ако је те податке могуће, посредно или непосредно, видети или преносити
• накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повреда учињена намерно, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито
• искључење тог лица као члана привредног друштва, ако је то лице члан привредног друштва
• раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у правном лицу
• објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку туженог.

Приликом доношења одлуке о захтевима из става 1. тач. 1)-3) овог члана, суд посебно цени сразмеру између озбиљности повреде и интереса трећих лица.

Казна

Еуро сyмбол голд

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 8. став 1. и члана 9. став 1. овог закона повреди пословну тајну. За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени. Предметима извршења привредног преступа сматрају се документа односно материјали у којима су садржане информације које представљају пословну тајну, ако је те информације могуће, посредно или непосредно, видети или преносити. Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од три месеца до пет година (Кривични законик, члан 240. став 1). Тежи, квалификовани облик кривичног дела одавања пословне тајне постоји ако је дело учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података. У том случају запрећена је казна затвора од две до десет година. Ко кривично дело одавања пословне тајне учини из нехата, казниће се затвором до три године.

Види још

• Уговор о поверљивости података
• Пословна тајна
• Дужност чувања пословне тајне
• Право на информисање чланова друштва

Спољашње везе

• Закон о привредним друштвима
• Закон о облигационим односима
• Закон о заштити пословне тајне Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2012)
• Кривични законик