Однос организма и спољашње средине

Однос организма и животне средине подразумева однос који постоји између сваке јединке и њеног станишта. Свако живо биће је нераскидиво повезано са средином коју насељава, стаништем, пошто из средине узима све ресурсе потребне за живот (храњиве материје, воду, кисеоник...), а у средину ослобађа непотребне и штетне материје. Спољашња средина се непрекидно мења и животиње на те промене реагују или тако што напуштају станиште или остају на станишту и прилагођавају се променама. Животиње које остају на станишту и прилагођавају се деле се на конформисте и регулаторе.[1]

Конформисти

уреди

Конформисти су животиње код којих се параметри унутрашње средине мењају паралелно са променама у спољашњој средини. На основу тога, који параметар унутрашње средине се мења конформисти могу бити: термоконформисти – телесна температура се мења са променом спољашње температуре (овде спадају све животиње, осим птица и сисара), осмоконформисти – мења се концентрација телесних течности (осмотски притисак) са променом спољашње концентрације (морски бескичмењаци), упоредо са променом концентрације може да се мења и запремина тела – волуменоконформисти, оксиконформисти – мења се концентрација кисеоника са променом концентрације у спољашњој средини.[1]

Термоконформисти

уреди

Конформисти су развили различите активности којим се прилагођавају променама средине. Гуштери немају сталну телесну температуру, због тога се „сунчају“ када је спољашња температура ниска, како би повећали своју телесну температуру и на тај начин обезбедили нормално одвијање метаболичких процеса и осталих функција. Такође, када је спољашња температура висока гуштери се склањају у сенку и тако спречавају прегревање организма.

 
Гуштер

Осмоконформисти

уреди

Концентрација унутрашње средине – осмотски притисак морских бескичмењака (нпр. морске звезде) има приближно исту вредност као и средина тј. морска вода. I једна и друга садрже значајну количину растворених осмотски активих материја, тј. имају високе концентрације. Са променом концентрације воде у којој живе код ових организама се мења и осмотски притисак унутрашње средине. Због тога ове животиње могу живети само на местима где је концентрација околне воде приближна њиховој унутрашњој концентрацији. У случају да доспеју у разблажену морску воду суочиће се са проблемом претераног уласка воде у тело и губитка соли тј. осмотски активих материја (јер се тежи да се уједначи концентрације унутрашње и спољашње средине). Истовремено, како вода улази у тело мења се и његова запремина, тако да су ови организми и волуменоконформисти. Оваква ситуација неминовно доводи до смрти организма.[2]

 
Морска звезда

Оксиконформисти

уреди

Неке врсте црва имају могућност да опстану у условима значајне промене концентрације кисеоника у средини, јер метаболичке процесе прилагођавају количини кисеоника, због тога су они осмоконформисти.

Регулатори

уреди

Регулатори су животиње код којих се унутрашња средина не мења са променом спољашње средине, јер они имају развијене регулаторне механизме који неутралишу промене и унутрашња средна остаје непромењена. Регулатори могу бити: терморегулатори – телесна температура је стална (птице и сисари), осморегулатори – стална је концентрација телесних течности, оксирегулатори – стална концентрација кисеоника.

Терморегулатори

уреди

Терморегулатори имају развијене механизме којима региструју промене телесне температуре и у складу са тиме активирају одређени процес. Ако дође до повећања телесне температуре знојне жлезде убрзавају свој рад, крвни судови у кожи се шире и на тај начин организма се ослобађа вишка топлоте. У случају да телесна температуре почне да опада активирају се катаболички процеси у којима се приликом разлагања органских молекула ослобађа и топлотна енергија која се користи за загревање тела.[1]

 
Дивља патка
 
фока

Осморегулатори

уреди

Осморегулатори одржавају стални осмотски притисак телесних течности захваљујући раду, пре свега, органа за излучивање. Грађа и функција ових органа прилагођена је средини у којој организам живи. Морски организми имају развијене механизме којима се решавају вишка соли који доспе у организам заједно са водом, док воду задржавају. Слатководни организми решавају супротан проблем, они морају да се ослободе велике количине воде, а да задрже соли у организму. Органи за излучивање копнених организама омогућавају очување и воде и соли које су унете храном.[2]

 
Смуђ

Оксирегулатори

уреди

Оксирегулатори имају развијене механизме којима одржавају сталну концентрацију кисеоника у организму.

Хомеостаза

уреди

Код регулатора, сталност унутрашње средине или њена промењивост у уским границама назива се хомеостаза. Хомеостаза се одржава захваљујући деловању нервног и ендокриног система, постојањем посебних биолошких контролних система, који делују по принципу повратне спреге, односно крајњи производ контролише процес свог настанка. Ови системи непрекидно надгледају стање унутрашње средине, региструју промене и активирају одговарајући механизам који ће ту промену неутралисати. Повратна спрега може бити позитивна – када крајњи производ убрзава процес свог настанка, или негативна – када крајњи производ успорава процес свог настанка.[1]

Спољашње везе

уреди

Биологија ЗТШ

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Цвијић, Гордана; Јелена Ђорђевић; Надежда Недељковић (2004). Биологија за трећи разред гимназије општег смера. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  2. ^ а б Петровић, Војислав (1991). Упроредна физиологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.