Орексински рецептор 1

Орексински рецептор тип 1 (OX1R, OX₁, или хипокретински рецептор тип 1), је протеин који је код људи кодиран HCRTR1 геном.

Хипокретински (орексински) рецептор 1
Идентификатори
Симболи	ХЦРТР1; ОX1Р
Вањски ИД	ОМИМ: 602392 МГИ: 2385650 ХомолоГене: 37492 ИУПХАР: ОX1 ГенеЦардс: ХЦРТР1 Гене
Онтологија гена Молекуларна функција • активност родопсину-сличног рецептора • рецепторска активност • активност неуропептидног рецептора • активност орексинског рецептора Целуларна компонента • интегрално са ћелијском мембраном • мембрана Биолошки процес • пренос сигнала • неуропептидни сигнални пут • синапсна трансмисија • исхрана
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	3061	230777
Енсембл	ЕНСГ00000121764	ЕНСМУСГ00000028778
УниПрот	О43613	Q0ВДП5
РефСеq (мРНА)	НМ_001525	XМ_983697
РефСеq (протеин)	НП_001516	XП_988791
Локација (УЦСЦ)	Цхр 1: 31.86 - 31.87 Мб	Цхр 4: 129.63 - 129.64 Мб
ПубМед претрага	[1]	[2]

Функција

OX₁ је Г-протеин спрегнути рецептор који је изражен у хипоталамусу и учествује у регулацији исхране. OX₁ селективно везује неуропептид орексин-А. Он је 64% идентичан са OX₂.

Лиганди

Агонисти

• Орексин-А

Антагонисти

• Алморексант - неселективни OX_1/2 антагонист
• SB-334,867 - селективни OX₁ антагонист
• SB-408,124 - селективни OX₁ антагонист
• SB-649,868 - неселективни OX_1/2 антагонист

Види још

• Орексински рецептор

Додатна литература

• Флиер ЈС, Маратос-Флиер Е (1998). „Обеситy анд тхе хyпотхаламус: новел пептидес фор неw патхwаyс.”. Целл. 92 (4): 437—40. ПМИД 9491885. дои:10.1016/С0092-8674(00)80937-X. 
• Wиллие ЈТ, Цхемелли РМ, Синтон CM, Yанагисаwа M (2001). „То еат ор то слееп? Ореxин ин тхе регулатион оф феединг анд wакефулнесс.”. Анну. Рев. Неуросци. 24: 429—58. ПМИД 11283317. дои:10.1146/аннурев.неуро.24.1.429. 
• Хунгс M, Мигнот Е (2001). „Хyпоцретин/ореxин, слееп анд нарцолепсy.”. Биоессаyс. 23 (5): 397—408. ПМИД 11340621. дои:10.1002/биес.1058. 
• де Лецеа L; Килдуфф ТС; Пеyрон C; et al. (1998). „The hypocretins: hypothalamus-specific peptides with neuroexcitatory activity.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (1): 322—7. PMC 18213 . PMID 9419374. doi:10.1073/pnas.95.1.322. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Sakurai T; Amemiya A; Ishii M; et al. (1998). „Orexins and orexin receptors: a family of hypothalamic neuropeptides and G protein-coupled receptors that regulate feeding behavior.” (PDF). Cell. 92 (4): 573—85. PMID 9491897. doi:10.1016/S0092-8674(00)80949-6. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2011. г. Приступљено 22. 04. 2011. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Sakurai T; Amemiya A; Ishii M; et al. (1998). „Orexins and orexin receptors: a family of hypothalamic neuropeptides and G protein-coupled receptors that regulate feeding behavior.”. Cell. 92 (5): 697. PMID 9527442. doi:10.1016/S0092-8674(02)09256-5. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Peyron C; Faraco J; Rogers W; et al. (2000). „A mutation in a case of early onset narcolepsy and a generalized absence of hypocretin peptides in human narcoleptic brains.”. Nat. Med. 6 (9): 991—7. PMID 10973318. doi:10.1038/79690. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Blanco M; López M; GarcIa-Caballero T; et al. (2001). „Cellular localization of orexin receptors in human pituitary.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (7): 3444—7. PMID 11443222. doi:10.1210/jc.86.7.3444. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Olafsdóttir BR; Rye DB; Scammell TE; et al. (2002). „Polymorphisms in hypocretin/orexin pathway genes and narcolepsy.”. Neurology. 57 (10): 1896—9. PMID 11723285. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Wieland HA; Söll RM; Doods HN; et al. (2002). „The SK-N-MC cell line expresses an orexin binding site different from recombinant orexin 1-type receptor.”. Eur. J. Biochem. 269 (4): 1128—35. PMID 11856342. doi:10.1046/j.0014-2956.2001.02739.x. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Hilairet S; Bouaboula M; Carrière D; et al. (2003). „Hypersensitization of the Orexin 1 receptor by the CB1 receptor: evidence for cross-talk blocked by the specific CB1 antagonist, SR141716.”. J. Biol. Chem. 278 (26): 23731—7. PMID 12690115. doi:10.1074/jbc.M212369200. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Karteris E, Chen J, Randeva HS (2004). „Expression of human prepro-orexin and signaling characteristics of orexin receptors in the male reproductive system.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 89 (4): 1957—62. PMID 15070969. doi:10.1210/jc.2003-031778. 
• Holmqvist T; Johansson L; Ostman M; et al. (2005). „OX1 orexin receptors couple to adenylyl cyclase regulation via multiple mechanisms.”. J. Biol. Chem. 280 (8): 6570—9. PMID 15611118. doi:10.1074/jbc.M407397200. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Spinazzi R; Rucinski M; Neri G; et al. (2005). „Preproorexin and orexin receptors are expressed in cortisol-secreting adrenocortical adenomas, and orexins stimulate in vitro cortisol secretion and growth of tumor cells.”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 90 (6): 3544—9. PMID 15797953. doi:10.1210/jc.2004-2385. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Meerabux J; Iwayama Y; Sakurai T; et al. (2005). „Association of an orexin 1 receptor 408Val variant with polydipsia-hyponatremia in schizophrenic subjects.”. Biol. Psychiatry. 58 (5): 401—7. PMID 15978554. doi:10.1016/j.biopsych.2005.04.015. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Ziolkowska A; Spinazzi R; Albertin G; et al. (2006). „Ореxинс стимулате глуцоцортицоид сецретион фром цултуред рат анд хуман адреноцортицал целлс, еxцлусивелy ацтинг виа тхе ОX1 рецептор.”. Ј. Стероид Биоцхем. Мол. Биол. 96 (5): 423—9. ПМИД 16157481. дои:10.1016/ј.јсбмб.2005.05.003. ЦС1 одржавање: Експлицитна употреба ет ал. (веза)

Спољашње везе

• „Ореxин Рецепторс: ОX₁”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г.