Орнитхогалум L. је род из фамилије Аспарагацеае. Име рода потиче од грчких речи орнис, што значи птица, и гала, што значи млеко, због боје цвета и слузавог сока.

Ornithogalum sphaerocarpum A. Kern.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Поддивизија:
Класа:
Надред:
Ред:
Породица:
Род:
Ornithogalum

Типска врста
Орнитхогалум умбеллатум
Синоними[2]
Списак
    • Albucea Rchb.
    • Aspasia Salisb.
    • Avonsera Speta
    • Battandiera Maire
    • Beryllis Salisb.
    • Brizophila Salisb.
    • Caruelia Parl.
    • Cathissa Salisb.
    • Celsia Heist. ex Fabr., nom. illeg.
    • Eliokarmos Raf.
    • Elsiea F. M. Leight.
    • Ethesia Raf.
    • Eustachys Salisb.
    • Fenelonia Raf.
    • Galtonia Decne.
    • Honorius Gray
    • Ifuon Raf.
    • Lomaresis Raf.
    • Loncomelos Raf.
    • Loncoxis Raf.
    • Melomphis Raf.
    • Myanthe Salisb.
    • Myogalum Link
    • Neopatersonia Schönland
    • Nicipe Raf.
    • Parthenostachys Fourr.
    • Phaeocles Salisb.
    • Raphelingia Dumort.
    • Raxamaris Raf.
    • Tomoxis Raf.
    • Tritriela Raf.
    • Virdika Adans.
Линеов опис рода Орнитхогалум

Опште карактеристике

уреди

Врсте рода Орнитхогалум су вишегодишње зељасте биљке, са луковицама. Поред главне, често су развијене и мале, бочне луковице. Цветна стабљика је пуна, ваљкаста, различите дужине, без листова. Листови стабла се налазе приземно. Сочни су и линеарни, са дугом саром, често са белом уздужном средишњом пругом. Могу бити равни, ужлебљени или кончасти, голи или покровени трепљама. Често су у време цветања већ увенули. Цветови су звонасти или звездасто отворени, са развијеном цветном дршком. Сложени су у гроздасту или штитолику цваст, у виду гроње. Брактеје су опнасте. Цветне дршке могу бити различито постављене у односу на осовину цвасти, у зависности од периода цветања или плодоношења. Цветови су актиноморфни, круницолики. Листићи перигона су слободни, ланцетасти, бели или жућкасти, а са леђне стране често са зеленом уздужном средишњом пругом. Унутрашњи листићи перигона су често ужи од спољашњих. Прашника има шест. Прешнички конци су основом причвршћени за цев перигона. Већином су јако проширени у основи, пљоснати, а према врху су сужени, слични листићима перигона. Антере су издужене и причвршћене са леђне стране. Плодник је надцветан, седећи, троок, са три до шест ребара, са већим или мањим бројем анатропних семених заметака. Стубић је кончаст, а жиг је мали. Плод је локулицидна, троока, тупо троугласта чаура. Семе је округласто или незнатно троугласто, а некад пљоснато.[3]

Врсте

уреди
 
О. арабицум
 
О. дубиум
 
О. нутанс
 
О. пyренаицум
 
О. тхyрсоидес
 
О. умбеллатум

Род обухвата око 200 врста, које су распрострањене у Европи, Африци и Азији.[4]

У Србији расте 13 врста:

Reference

уреди
  1. ^ Linnaeus 1753, Vol. 1. Hexandria Monogynia pp. 306–308.
  2. ^ WCLSPF 2015, Heterotypic Synonyms .
  3. ^ Tutin, T. G.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс. 
  4. ^ Сеарцх фор "Орнитхогалум", Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес, Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw, Приступљено 21. 05. 2012 
  5. ^ Јосифовић, M. (1975). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности. 

Спољашње везе

уреди