Острва краљице Елизабете

Острва краљице Елизабете (франц. Îles de la Reine-Élisabeth; раније Паријева острва или Паријев архипелаг) су најсевернији кластер острва у канадском Арктичком архипелагу, подељена између Нунавута и Северозападних територија у Северној Канади. Острва краљице Елизабете садрже приближно 14% глобалних глечера и области ледене капе.[1] (изузев острва и ледених плоча Гринланда и Антарктика).

Острва краљице Елизабете, северна Канада.
  Нунавут
  Севернозападне територије

Географија уреди

Ова острва, заједничке површине од 419.061 км2 (161.800 сq ми),[2] преименована су као група по Елизабети II након њеног крунирања за краљицу Канаде 1953. Острва покривају подручје приближног облика правоугаоног троугла, омеђеног Нарсовим мореузом на истоку, Паријевим каналом на југу и Арктичким океаном на северу и западу. Већина је ненасељена иако сектор Природних ресурса Канаде за климатске промене геонаучног програма науке о земљи (енгл. Earth Sciences Sector - ESS) има мониторе на острвима.[3] Године 1969, Панарктик Ојлс, сада део предузећа Санкор Енерги, почео је са експлоатацијом нафтних бушотина у Франклинским и Свердруп басенима и планирано је да успоставе своју базу ресурса на острвима краљице Елизабете. Продукција је прекинута током 1970-их. На Геоконвенцији 2013. Арктичка острва су названа вечитом канадском границом „последњом границом нафтних истраживања”. Хог и Еначеску су тврдили да развој и примена напредних морских и копнених сеизмичких технологија на Аљасци, Северној Европи и Сибиру могу бити модификовани за употребу на острвима краљице Елизабете.[4]

Европљани су први пут досегли до острва краљице Елизабете 1616. године, али она нису била у потпуности истражена и мапирана све до британских експедиција Северозападног пролаза и каснијег норвешког истраживања у 19. веку.

Ова острва су била позната као Паријев архипелаг више од 130 година. Она су првобитно именована по британском истраживачу Арктика, сер Вилијаму Парију, који је тамо упловио 1820. године, на броду Хекл. Од када је 1953. архипелаг преименован, термин Паријева острва се и даље користио за његов југозападни део (изузев острва Елсмир и острва Свердруп). Регионална подела архипелага је стога:

  • Елсмирово острво
  • Свердруп острва
  • Паријева острва

Елсмирово острво је најсеверније и далеко највеће. Острва Свердруп налазе се западно од острва Елсмир и северно од Норвешког залива. Преостала острва су даље на југу и западу, али северно од Паријевог канала (Ланкастерски мореуз, Висконт Мелвилов мореуз и Маклуров теснац), носила су име Паријевих острва, које је до 1953. године обухватало Свердруп острва и острво Елсмир. Јужно од Ланкастерског мореуза, Висконт Мелвиловог мореуза и Маклуровог теснаца су преостала острва Арктичког архипелага.

Већа острва уреди

Многа од ових острва спадају међу највећа на свету, а највеће је острво Елсмир. Остала већа острва укључују острво Амунд Рингнес, острво Аксел Хејберг, острво Батерст, острво Борден, острво Корнвол, острво Корнволис, острво Девон, острво Еглинтон, острво Елеф Рингнес, острво Кинга Макензија, острво Мелвил и острво Принца Патрика.[2]

Мања острва уреди

Остала мања али уочљива острва укључују: острво Бичи (74° 43′ Н 091° 51′ W / 74.717° С; 91.850° З / 74.717; -91.850 (Беецхеy Исланд)), на којем су гробови нижег официра Џона Торингтона, морнара краљевске морнарице Вилијама Брејна и поморца Џона Хартнела, три члана посаде сер Џона Франклина, који су учествовали у његовој изгубљеној експедицији,[5][6] острво Ханс (80° 49′ 41″ Н 066° 27′ 35″ W / 80.82806° С; 66.45972° З / 80.82806; -66.45972 (Ханс Исланд)), мало, ненасељено голо чвориште величине 1,3 км2 (0,50 сq ми), чије власништво је спорно између Канаде и Данске,[7] острво Чејн (76° 18′ 22″ Н 097° 31′ 12″ W / 76.30611° С; 97.52000° З / 76.30611; -97.52000 (Цхеyне Исландс)), три мала (0,73 км2 (0,28 сq ми) заједно) острва која су важно подручје птица (#НУ049) и кључно копнено станиште миграторних птица (НУ место 5)[8] и острво Скрелинг (78° 54′ 42″ Н 075° 37′ 58″ W / 78.91167° С; 75.63278° З / 78.91167; -75.63278 (Скраелинг Исланд)) важно археолошко налазиште, где су инуитски (заједно са њиховим предачким дорсетским и Тулијским) и нордијским артефектима пронађени.[9] Она се састоје се од силурских и карбонских стена прекривених тундром.

Преглед острва уреди

Према Атласу Канаде у архипелагу се налазе 34 већа и 2092 мањих острва.[2] Са изузетком острва Елсмер, она спадају у две групе, острва Свердруп и острва Пари:

Острво под-
група
Територија Врх Висина
м
Висина
фт
Површина
км2
Површина
сq ми
Ранг
Канада
Ранг
Свет
Координате
Александер[10] Пари НУ просечна надморска висина 60—180 200—590 484 187 66   75° 52′ Н 102° 37′ W / 75.867° С; 102.617° З / 75.867; -102.617 (Алеxандер Исланд)
Амунд Рингнес[11] Свердруп НУ гребен 265 869 5.255 2.029 25 111 77° 53′ Н 095° 30′ W / 77.883° С; 95.500° З / 77.883; -95.500 (Амунд Рингнес Исланд)
Аксел Хајберг[12] Свердруп НУ врх Аутлук 2.210 7.250 43.178 16.671 7 32 79° 26′ Н 090° 46′ W / 79.433° С; 90.767° З / 79.433; -90.767 (Аxел Хеиберг Исланд)
Бејли-Хамилтон[13] Пари НУ   200 660 290 110 91   75° 53′ Н 094° 35′ W / 75.883° С; 94.583° З / 75.883; -94.583 (Баиллие-Хамилтон Исланд)
Батерст[14] Пари НУ планина Стоукс 412 1.352 16.042 6.194 13 54 75° 46′ Н 099° 47′ W / 75.767° С; 99.783° З / 75.767; -99.783 (Батхурст Исланд)
Борден[15] Пари НУ/НТ   150 490 2.794 1.079 30 170 78° 33′ Н 111° 10′ W / 78.550° С; 111.167° З / 78.550; -111.167 (Борден Исланд)
Брок[16] Пари НТ   67 220 764 295 58 383 77° 51′ Н 114° 27′ W / 77.850° С; 114.450° З / 77.850; -114.450 (Броцк Исланд)
Бакингем острво[17][18] Пари НУ планина Виндсор 150 490 137 53 137   77° 12′ Н 091° 00′ W / 77.200° С; 91.000° З / 77.200; -91.000 (Буцкингхам Исланд)
Бајам Мартин[19] Пари НУ   153 502 1.150 440 42 294 75° 12′ Н 104° 17′ W / 75.200° С; 104.283° З / 75.200; -104.283 (Бyам Мартин Исланд)
Камерон[20] Пари НУ планина Вилмот     1.059 409 46 312 77° 48′ Н 101° 51′ W / 77.800° С; 101.850° З / 77.800; -101.850 (Цамерон Исланд)
Коберг острво[21] Пари НУ   800 2.600 411 159 83   75° 57′ Н 079° 18′ W / 75.950° С; 79.300° З / 75.950; -79.300 (Цобург Исланд)
Корнвол[22] Свердруп НУ врх Маклеод 400 1.300 2.358 910 31 184 77° 37′ Н 094° 52′ W / 77.617° С; 94.867° З / 77.617; -94.867 (Цорнwалл Исланд)
Корнволис[23] Пари НУ   343 1.125 6.995 2.701 21 96 75° 05′ Н 095° 00′ W / 75.083° С; 95.000° З / 75.083; -95.000 (Цорнwаллис Исланд)
Девон[24] Пари НУ Девонска ледена капа 1.920 6.300 55.247 21.331 6 27 75° 08′ Н 087° 51′ W / 75.133° С; 87.850° З / 75.133; -87.850 (Девон Исланд)
Еглинтон[25] Пари НТ   200 660 1.541 595 36 249 75° 46′ Н 118° 27′ W / 75.767° С; 118.450° З / 75.767; -118.450 (Еглинтон Исланд)
Елеф Рингнес[26] Свердруп НУ Исачсен купола 260 850 11.295 4.361 16 69 78° 37′ Н 101° 56′ W / 78.617° С; 101.933° З / 78.617; -101.933 (Еллеф Рингнес Исланд)
Елсмир[27] НУ врх Барбо 2.616 8.583 196.236 75.767 3 10 80° 10′ Н 079° 05′ W / 80.167° С; 79.083° З / 80.167; -79.083 (Еллесмере Исланд)
Емералд оство[28] Пари НТ   150 490 549 212 63 466 76° 48′ Н 114° 07′ W / 76.800° С; 114.117° З / 76.800; -114.117 (Емералд Исле)
Грајам[29] Свердруп НУ   175 574 1.378 532 38 265 77° 26′ Н 090° 30′ W / 77.433° С; 90.500° З / 77.433; -90.500 (Грахам Исланд)
Грифит острво[30][31] Пари НУ       189 73 110   74° 35′ Н 095° 30′ W / 74.583° С; 95.500° З / 74.583; -95.500 (Гриффитх Исланд)
Хелена острво[32] Пари НУ просек у јужним брдима 220 720 327 126 85   76° 40′ Н 101° 00′ W / 76.667° С; 101.000° З / 76.667; -101.000 (Хелена Исланд)
Ховед острво[33][34] Пари НУ       158 61 125   77° 32′ Н 085° 09′ W / 77.533° С; 85.150° З / 77.533; -85.150 (Ховед Исланд)
Ваније[35] Пари НУ   200 660 1.126 435 44 298 76° 10′ Н 103° 15′ W / 76.167° С; 103.250° З / 76.167; -103.250 (Îле Ваниер)
Краљ Кристијан[36] Свердруп НУ планина краља Кристијана 165 541 645 249 60 420 77° 45′ Н 102° 00′ W / 77.750° С; 102.000° З / 77.750; -102.000 (Кинг Цхристиан Исланд)
Литл Корнволис острво[37] Пари НУ       412 159 75   75° 30′ Н 096° 30′ W / 75.500° С; 96.500° З / 75.500; -96.500 (Литтле Цорнwаллис Исланд)
Лохид[38] Пари НУ   60—110 200—360 1.308 505 41 273 77° 24′ Н 105° 15′ W / 77.400° С; 105.250° З / 77.400; -105.250 (Лоугхеед Исланд)
Лодер острво[39][40] Пари НУ издигнута обала 1.065 3.494 145 56 133   74° 33′ Н 097° 30′ W / 74.550° С; 97.500° З / 74.550; -97.500 (Лоwтхер Исланд)
Мекензи Кинг[41] Пари НУ/НТ Кастел Бјут 300 980 5.048 1.949 26 115 77° 43′ Н 111° 57′ W / 77.717° С; 111.950° З / 77.717; -111.950 (Мацкензие Кинг Исланд)
Маси[42] Пари НУ   210 690 432 167 71   75° 59′ Н 102° 58′ W / 75.983° С; 102.967° З / 75.983; -102.967 (Массеy Исланд)
Мијен[43] Свердруп НУ   260 850 955 369 50 337 79° 59′ Н 099° 30′ W / 79.983° С; 99.500° З / 79.983; -99.500 (Меигхен Исланд)
Мелвил[44] Пари НУ/НТ   776 2.546 42.149 16.274 8 33 75° 30′ Н 111° 30′ W / 75.500° С; 111.500° З / 75.500; -111.500 (Мелвилле Исланд)
Северни Кент[45] Пари НУ   600 2.000 590 230 62 453 76° 40′ Н 090° 15′ W / 76.667° С; 90.250° З / 76.667; -90.250 (Нортх Кент Исланд)
Принц Патрик[46] Пари НТ   279 915 15.848 6.119 14 55 76° 45′ Н 119° 30′ W / 76.750° С; 119.500° З / 76.750; -119.500 (Принце Патрицк Исланд)
Стор острво[47] Свердруп НУ   500 1.600 313 121 87   78° 59′ Н 085° 50′ W / 78.983° С; 85.833° З / 78.983; -85.833 (Стор Исланд)
осталих 2.092 острва[2] НУ/НТ 2.321 896 ... ...
Краљица Елизабета[2]   НУ/НТ Барбо врх 2.616 8.583 419.061 161.800 ... ... 78° 05′ Н 095° 10′ W / 78.083° С; 95.167° З / 78.083; -95.167 (Qуеен Елизабетх Исландс)

Референце уреди

  1. ^ Схарп, Мартин; Бургесс, Давид О.; Цоглеy, Ј. Грахам; Еццлестоне, Милес; Лабине, Цлауде; Wолкен, Габриел Ј. (9. 6. 2011). „Еxтреме мелт он Цанада'с Арцтиц ице цапс ин тхе 21ст центурy” (ПДФ). Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс. 38 (11): н/а. Бибцоде:2011ГеоРЛ..3811501С. дои:10.1029/2011ГЛ047381. Приступљено 20. 2. 2014. 
  2. ^ а б в г д „Сеа исландс”. Атлас оф Цанада. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013. 
  3. ^ Фекете, Јасон (18. 2. 2014). „Цанада'с Арцтиц ице цапс мелтинг рапидлy синце 2005, аццординг то доцументс”. Постмедиа. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступљено 22. 2. 2014. 
  4. ^ Хогг, Јохн Р.; Енацхесцу, Мицхаел Е (2013), Ревивинг Еxплоратион ин тхе Арцтиц Исландс: Оппортунитиес анд Цхалленгес фром ан Оператор'с Перспецтиве, Цалгарy, Алберта 
  5. ^ Ресеарцхес фор Сир Јохн Франклин
  6. ^ Франклин тимелине Архивирано 2012-04-08 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Греенланд, Цанада сqуабблинг овер пет роцк”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2008. г. Приступљено 17. 8. 2009. 
  8. ^ Цхеyне Исландс Архивирано 2012-03-19 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Vikings: the Arctic's first European visitors”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2006. г. Приступљено 17. 8. 2009. 
  10. ^ „Alexander Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  11. ^ „Amund Ringnes Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 28. 5. 2008. 
  12. ^ „Axel Heiberg Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  13. ^ „Baillie-Hamilton Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2008. 
  14. ^ Bathurst Island at Bivouac.com
  15. ^ „Borden Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  16. ^ „Brock Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2010-12-23.  at oceandots.com
  17. ^ „Graham Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 2008-04-10. 
  18. ^ Belcher, E.; Richardson, J.; Owen, R.; Bell, T.; Salter, J. W.; Reeve, L. (1855). The last of the Arctic voyages being a narrative of the expedition in H.M.S. Assistance, under the command of Captain Sir Edward Belcher, C.B., in search of Sir John Franklin, during the years 1852-53-54. London: L. Reeve. стр. 309–311. OCLC 13850803. „Buckingham Island. 
  19. ^ „Byam Martin Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-03-14.  at oceandots.com
  20. ^ „Cameron Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  21. ^ „Coburg Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  22. ^ „Cornwall Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  23. ^ „Cornwallis Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  24. ^ „Devon Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 26. 6. 2008. 
  25. ^ „Eglinton Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  26. ^ „Ellef Ringnes Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  27. ^ „Ellesmere Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-01-15.  at oceandots.com
  28. ^ „Emerald Isle”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  29. ^ „Graham Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 10. 4. 2008. 
  30. ^ Bourne, Charles B. (1963). Canadian Yearbook of International Law. Vancouver: Publication Centre, University of British Columbia. стр. 101. ISBN 978-0-7748-0127-0. OCLC 2442067. 
  31. ^ Pharand, Donat; Legault, L.H. (1984). The Northwest Passage: Arctic Straits. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 7. ISBN 90-247-2979-3. 
  32. ^ „Helena Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  33. ^ England, J. H.; Atkinson, N.; Dyke, A. S.; Evans, D. J. A.; Zreda, M. (2004). „Late Wisconsinan buildup and wastage of the Innuitian Ice Sheet across southern Ellesmere Island, Nunavut” (PDF). Canadian Journal of Earth Sciences. 41: 39—61. OCLC 194498471. doi:10.1139/e03-082. Архивирано из оригинала (PDF) 2005-05-28. г. Приступљено 2008-04-30. 
  34. ^ „Queen Elizabeth Islands”. nrcan.gc.ca. 2008-03-19. Архивирано из оригинала 2013-01-22. г. Приступљено 2008-04-30. 
  35. ^ „Île Vanier”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  36. ^ „King Christian Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 12. 5. 2008. 
  37. ^ „Little Cornwallis Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-20.  at oceandots.com
  38. ^ „Lougheed Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  39. ^ Bourne, Charles B. (1963). Canadian Yearbook of International Law. Vancouver: Publication Centre, University of British Columbia. стр. 101. ISBN 978-0-7748-0127-0. OCLC 2442067. 
  40. ^ Pharand, Donat; Legault, L.H. (1984). The Northwest Passage: Arctic Straits. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 7. ISBN 90-247-2979-3. 
  41. ^ „Mackenzie King Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  42. ^ „Massey Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  43. ^ Meighen Island at arctic.uoguelph.ca
  44. ^ „Melville Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  45. ^ „North Kent Island”. Архивирано из оригинала 2010-12-23. г. Приступљено 2009-08-17.  at oceandots.com
  46. ^ Prince Patrick Island at peakbagger.com
  47. ^ „Stor Island”. oceandots.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 13. 4. 2008. 

Spoljašnje veze уреди