Партизанска болница Јелендол
Партизанска болница Јелендол била је у народноослободилачкој војсци народа Југославије једна од 24 болнице у најпознатијем систему болница на простору Словеније распоређених на Кочевском Рогу, у кругу пречника 15 км. Болница је била у ситему Словеначке централне војнопартизанска болница Кочевски рог (скрачено СЦВПБ) и функционисала је, уз мањи прекид од лета 1943. године па све до краја Другог светског рата.[1]
| Партизанска болница Јелендол | |
 | |
| Основана | |
|---|---|
| Земља |  Словенија |
| Седиште | |
Болница је данас једна од две сачуване и заштићене болнице, од укупно 24 колико их је било у Дргом светском рату на простору Кочевског Рога. Након што је обновљена 1995. године болница Јелендол је ушла у састав Музеја новије историје Словеније и стављена под заштиту државе као споменик културе од националног значаја за Републику Словенију.
Предуслови уреди
Рат, који је почео 6. априла 1941. завршио се поразом Југословенске војске и окупацијом Словеније. Након распада Краљевину Југославију 1941. године подручје Кочевског Рога у Словенији, по територијалној подели од стране окупатора, припало је Италији. Зато су се кочевски Немци, који су традиционално више векова настањивали Кочевски Рог, у зиму 1941/42. насилно пресељени у долину реке Саве, одакле је неколико месеци раније депортовано више од 36.000 Словенаца. Након миграције Немаца на Кочевском Рог остало је више од четрдесет депопулизованих села и засеока.
Кочевски Рог је назив за више од пет стотина квадратних километара разуђеног крашког подручја између Кочевско-Рибничког поља, Суве крајине, Новоместанске котлине и Беле Крајине, са највећим врхом Велики Рог високим 1099 м.
Клима на Рогу је хладна и влажна због мешања алпских, медитеранских и континенталних ваздушних струја. Животни услови су сурови, тако да је људски утицај донедавно био мали. Шуме су углавном јелова и букве, а најважније врсте дрвета су јела, буква, смрека, јаворов, брест, јесен, липа, дивља трешња. У очуваном природном окружењу преживјеле су три највеће европске звери (вук, медвед и рис), папкари, птице, сове и друге дивље животиње. У Рогу су постојале и три прашуме.
Све то је Рог чинило тешко проходним а због оштре климе простор, наусловним за живот па ова област није била гушће насељен све до 14. века, када су га населили немачки колонисти, који су потом све до Другог светског рата формирали културни крајолик, са више од 90% шумског земљишта, које је до данас опстало као ретко острво очуване природе у Словенији и средњој Европи.
Наведене географске карактеристике Кочевског Рога, погодне за герилски начин борбе и исељавањем становништва, посебно оног наклоњеног Немцима, са овог простора, створило је идеалане услове да овај простор постане слободна партизанска територије. Прва група партизана на Кочевском Рогу појавила се августа 1941. године, да би маја 1942. на ширм простору Долењске, Нотрањске и Беле Крајина настала велика ослобођена територија.
Кочевски Рог је тако постао центар покрета отпора, а на Краљевом камену до караја августа 1942. године деловало је руководство покрета отпора. Након велике италијанске офанзиве у лето 1942. (називане Рошка), руководство НОП се повукло са Кочевског Рога у Полхограјске доломите, али је у међувремену одлучиоло да се, поново врати и да на Кочевском Рогу оснују командну базу, партизанске болнице, радионице, школе, штампарије и складишта.[2]
Оснивање и рад болнице уреди
Партизанска болница Јелендол (једно време позната и као Одељење бр. 1а) изграшена је у ували у подножју Далеч хриба (Зелена горица), удаљеној један сат хода од Подстеница, у долини Адјункт, гдје је велика летња офанзива 1942. приморала рањенике да се преместе у ову болницу из прве партизанске болнице у оближњем Далечком хрибу. Почела је са радом у пролеће 1943. године.[3]
Укупно је за потребе болнице изграђено десет дрвених објеката:
- барака за пацијенте 10 x 7 м (око 25 лежишта),
- складиште за намирнице (пола укопано у земљу),
- кухиња,
- перионица - са просторијом за депедикулацију и другом просторијом за санитетски материјал,
- нужник (барака),
- барака за управу СЦВПБ
- касније изграђена барака за 50 реконвалесцената,
- барака са операцијском просторијом и апотеком,
- надстрешница за 15 пацијената).135
- подземни бункер за 4 непокретна рањеника.
Током израде преве бараке, коришчени су дрвени клиновима због недостатка гвоздених, а простор између балвана попуњен је маховином, а за изолацију је коришчен и папир. Пећи за гријање су биле израђене од бензинских буради, опеке или су биле пренесене из напуштених кућа у околини.
За освијетљене су коришћене свеће и карбидне лампе. Проблем снабдијевања водом решен је рупом ископаном на дну оближње вртече. Дим из кухиње је одведен дуж цеви до димнице, у којој се прво хладио, како би изгубио свој траг у густој шуми.
Приступ болници био је допуштен тек након што су по шуми лежали трупци посечених стабала. Захваљујући свим мерама обезбеђења до краја рата болници није била откривена од стране непријатеља.
Болницу је водио од маја до средине јуна др Павел Луначек - Игор, затим др Богдан Брецељ до капитулације Италије, после њега др Ружа Шегедин. У лето 1943. радили су у Јелендолу и лекари др Јанез Милчински и др Владо Војска,L ојзе Гунде - Рок, др Павле Канц и др Божена Сернец. Особље се састојало, поред лекара и од политичког комесара, интенданта, медицинских сестара, рањеника, шефа кухиње, берберина, кројача, понекад и столара.
До новембра 1943. године болница је управљала администрацијом целокупне Словенске централне ратне партизанске болнице (СЦВПБ) а неколико месеци била је стоматолошка клиника.
Болница је радила до краја рата, и у њој је лечено 330 рањених. Током лечења умр је 21 болесник. Умрли су сахрањени на оближњем гробљу, у саставу болнице.[4]
Степен заштите и музејска поставка уреди
Партизанска болница Јелендол је Уредбом Републике Словеније од 1952. године стављена под заштиту државе као споменик културе од националног значаја.[5]
Након што је болница обновљена 1995. године, као заштићени објекат од националног значаја за скорију историју Словеније, она је постала једна од сталних музејских постоставки Долењског музеја и Музеја новије словеначке историје.
Музејска поставка наКочевском Рогу је доступна за посетиоцима сваког радног дана од 1. априла до 31. октобра од 8 до 16 часова.
Извори уреди
- ^ Пречесали партизански Рог. Долењски лист, 21. новембер 1984, 21.
- ^ Др Марјан Јужнич. Развој санитетске службе у НОР-у у Словенији, I, Војносанитетски преглед, децембар 1981, стр. 413
- ^ Митја Ференц, База 20 ин болнишници Јелендол тер Згорњи Храстник, Обзорја, Марибор, 1992.
- ^ Краигхер Емилија – Марича: Кроника постојанке СЦВПБ Јеленбрег од 5. 10. 1942 до 28. 2. 1944.
- ^ Службени гласник Републике Словеније, бр. 82/1999
Спољашње везе уреди
- Шема размештаја објеката у Партизанској болници Јелендол Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2018) (језик: словеначки)
- Partizanska bolnica v Kočevskem rogu (језик: словеначки)
- Nemci se sploh niso zavedali, da so bili čisto blizu (језик: словеначки)
