Партизанска болница Згорњи Храстник
Партизанска болница Згорњи Храстник била је у народноослободилачкој војсци народа Југославије једна од 24 болнице у најпознатијем систему болница на простору Словеније распоређених на Кочевском Рогу, у кругу пречника 15 км. Болница је била у ситему Словеначке централне војнопартизанска болница Кочевски рог (скрачено СЦВПБ) и функционисала је, уз мањи прекид од фебруара 1943. године па све до краја Другог светског рата.[1][2]
| Партизанска болница Згорњи Храстник | |
 | |
| Основана | |
|---|---|
| Земља |  Словенија |
| Седиште | |
Болница је данас једна од две сачуване и заштићене болнице, од укупно 24 колико их је било у Дргом светском рату на простору Кочевског Рога. Након што је обновљена 1995. године болница Згорњи Храстникл је ушла у састав Музеја новије историје Словеније и стављена под заштиту државе као споменик културе од националног значаја за Републику Словенију.
Предуслови
уреди
Рат, који је почео 6. априла 1941. завршио се поразом Југословенске војске и окупацијом Словеније. Након распада Краљевину Југославију 1941. године подручје Кочевског Рога у Словенији, по територијалној подели од стране окупатора, припало је Италији. Зато су се кочевски Немци, који су традиционално више векова настањивали Кочевски Рог, у зиму 1941/42. насилно пресељени у долину реке Саве, одакле је неколико месеци раније депортовано више од 36.000 Словенаца. Након миграције Немаца на Кочевском Рог остало је више од четрдесет депопулизованих села и засеока.
Кочевски Рог је назив за више од пет стотина квадратних километара разуђеног крашког подручја између Кочевско-Рибничког поља, Суве крајине, Новоместанске котлине и Беле Крајине, са највећим врхом Велики Рог високим 1099 м.
Клима на Рогу је хладна и влажна због мешања алпских, медитеранских и континенталних ваздушних струја. Животни услови су сурови, тако да је људски утицај донедавно био мали. Шуме су углавном јелова и букве, а најважније врсте дрвета су јела, буква, смрека, јаворов, брест, јесен, липа, дивља трешња. У очуваном природном окружењу преживјеле су три највеће европске звери (вук, медвед и рис), папкари, птице, сове и друге дивље животиње. У Рогу су постојале и три прашуме.
Све то је Рог чинило тешко проходним а због оштре климе простор, наусловним за живот па ова област није била гушће насељен све до 14. века, када су га населили немачки колонисти, који су потом све до Другог светског рата формирали културни крајолик, са више од 90% шумског земљишта, које је до данас опстало као ретко острво очуване природе у Словенији и средњој Европи.
Наведене географске карактеристике Кочевског Рога, погодне за герилски начин борбе и исељавањем становништва, посебно оног наклоњеног Немцима, створило је идеалане услове да овај простор постане слободна партизанска територије. Прва група партизана на Кочевском Рогу појавила се августа 1941. године, да би маја 1942. на ширем простору Долењске, Нотрањске и Беле Крајина настала велика ослобођена територија.
Кочевски Рог је тако постао центар покрета отпора, а на Краљевом камену до караја августа 1942. године деловало је руководство покрета отпора. Након велике италијанске офанзиве у лето 1942. (називане Рошка), руководство НОП се повукло са Кочевског Рога у Полхограјске доломите, али је у међувремену одлучиоло да се, поново врати и да на Кочевском Рогу оснују командну базу, партизанске болнице, радионице, школе, штампарије и складишта.[3]
Оснивање и рад болнице
уредиПартизанска болница Згорњи Храстник била је међу првим болницана основаним на Кочевском Рогу, која је изграђена готово испод само врха брда. На почетку (до јесени 1943) болница је имала само две касарне са заједничким лежајевима и склониште за кухињу, да би до краја рата у њој било изграђено осам зграда.[4]
Приступ болници обављао се преко старог пута, затим стазом од дрвених трупаца, а затим пешачком стазом кроз густо жбуње.
Последњих дана децембра 1943. године, за команданта болнице постављен је др Јанез Милчински - Петер. Под његовим вођством болница је почела све више да се шири и прођикрује свој рад, и временом је постала позната као болница за збрињавање тежих рањеника и обављање захтевнијиих операције.[5]
Од осам новоизграђених објеката болнице, прво је, изграђена барака намењена за операциону салу која је названа „асептичка барака”,
Крајем фебруара 1944. године, операциона сала је растерећена, изградњом нове велике барака за рањенике у којој су се вршиле мање операције и бактериолошка истраживања.
За нешто мање од годину и по дана, колико је функционисала ова болница у њој је, лечено више од 400 рањених, углавном тежих.
Болница је имала и сопствено гробље на коме је сахрањено 69 умрлих рањеника и болесника.
- Персонал
Песонал болнице састојао сеод медицинског и немедицинског особља:
- Медицинско особље — састојало се од лекара управника и заменик управника, болничара и носиоца рањеника
- Немдицинско особље — чинили су политични комесар, интендант, кувар, брица, праље, столар, кројач и обућар, који су вршили опслућивање боолесника и особља и све поправке у болници.[6]
Инфраструктура
уреди.jpg)
- Барака за рањенике и реконвалесценте - Песјак
То је најстарији објекат у болници, а изграђен је за смештај већег броја рањеника током немачке офанзиве (крајем октобра 1943). Батрака је изграшена од дебелих балвана, а покривена дрвеним неравним крним покривачем који се ослањао на више усправних греда. Темељи батраке су били од камена, са попречно постављеним гредама преко којих је био закусан дрвени под.
Уздужно са обе стране бараке били су заједнички кревети, између којих је постојао само уски пролаз. У овој барци до изградње операционе сале обављане су и опарације уз светлост свеће или петролејке, у предворју бараке, а касније и на столу за ручавање (види слику).
Барака је добила име „Песјак” по штенету, које су рањеници затекли у болници и чували га поред себе, за време лечења.
- Перионица
Перионица је основана на месту на коме је првобтно била надстрешница за првобитну кухињу, у којој се кувала на отвореној ватри од почетка рада болнице па све до изградње нове кухиње крајем марта 1944. До тада је стреха била покривена старим плочама. Након што је надстрешница делимично пруређена испод ње је основана перионица, у којој је пран мање умазан веш. Јаче умазан веш одношен је на прање у перионуцу у Старим Жагама.
- Барака за осебје
Барака за осебје изграђена је у јесени 1943. одмах на почетку рада. Направљена је од великих грубо отесаних стабала, препокривених кровом на две воде, натстрешницом, прозорима и улазним вратима. У унутрађњости је барака имала лежајеве који су били прекривени смрековим гранама.
- Операцијона сала – „асептик”
Операциона сла или асептичка барака је имала два велика угаона прозора и висок кров који је омогућаво више дневног светла за успешно обављање оперативних захвате. Изградњом „асептичка бараке", по први пут је у партизанским болницама раздвојен асептички операциони део од септичког. Операциона сала је имала нови операциони сто, кога је израдио столар болнице по нацрту др Јанез Милчинског. Сто је временом постао узор за све болнице на Кочевском Рогу.[7]
- Кухиња
Кухиња је саграђена крајем марта 1944. године као посљедњи објекат обновљене болнице. Изграђена је испод једне стена и са брда је прекривеним кровом на две воде. Куњи је имала од опеке направљена два затворена котла и зидани димњак који је био изнад плафона кухиње, тако да се дим у тавану пре изласка у атмосферу хлади, па је кухиња могла да кува и дању.
У кухињи је била одвојена просторија за одлагање хране са дрвеним полицама. Храну је набављало економат СЦВПБ у Стариграду. Упркос редовној испоруци хране, због опасности од могуће непријатељске офанзиве, залихе хране у болници увек су биле довољне за самосталан рад најмање две недеље.
Болница данас
уредиПартизанска болница Згорњи Храстник на Кочевском Рогу је Уредбом Републике Словеније од 1999. године стављена под заштиту државе као споменик културе од националног значаја.[8]
Након што је болница обновљена 1995. године, као заштићени објекат од националног значаја за скорију историју Словеније, она је постала једна од сталних музејских постоставки Долењског музеја и Музеја новије словеначке историје.
Музејска поставка на Кочевском Рогу је доступна посетиоцима сваког радног дана од 1. априла до 31. октобра од 8 до 16 часова.
Извори
уреди- ^ Јарц, Јанко. Партизански рог. 2. издаја. Марибор: Обзорја, 1977, 247-271.
- ^ Пречесали партизански Рог. Долењски лист, 21. новембер 1984, 21.
- ^ Др Марјан Јужнич. Развој санитетске службе у НОР-у у Словенији, I, Војносанитетски преглед, децембар 1981, стр. 413
- ^ Ференц, Митја. База 20 ин болнишници Јелендол ин Згорњи Храстник. Марибор: Обзорја, 1992, 8, 21-23.
- ^ Др Јанез Канони, Извлечки из мојега живљења в НОБ, Хронике о раду санитетске службе у НОРу, XI, Београд, 1967, ВМА, стр. 372-377.
- ^ Гросман др. Божена. Партизанска здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, 40-41.
- ^ Калиншек, Иван. Здрављење рањенцев в СЦВПБ. Љубљана: Партизанска књига, 1975, 49.
- ^ Службени гласник Републике Словеније, бр. 82/1999
Спољашње везе
уреди
- Партизанска болница в Кочевскем рогу (језик: словеначки)
- Немци се сплох нисо заведали, да со били чисто близу (језик: словеначки)