Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник

	Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник
Основана	лето 1943
Земља	Словенија
Седиште	Сподњи Храстник, Кочевски Рог

Партизанска болница и породилиште Сподњи Храстник била је у народноослободилачкој војсци народа Југославије једна од 24 болнице у најпознатијем систему болница на простору Словеније распоређених на Кочевском Рогу, у кругу пречника 15 км. Болница је функционисала, као посебан одељак у ситему Словеначке централне војнопартизанска болница Кочевски Рог (скрачено СЦВПБ) које су на Кочевском Рогу радила између 1942. и 1945. године, односно све до краја Другог светског рата.

Предуслови

Општина Кочевје на чијој територији је основана болница Сподњи Храстник на Кочевском Рогу

Рат, који је почео 6. априла 1941. завршио се поразом Југословенске војске и окупацијом Словеније. Након распада Краљевину Југославију 1941. године подручје Кочевског Рога у Словенији, по територијалној подели од стране окупатора, припало је Италији. Зато су се кочевски Немци, који су традиционално више векова настањивали Кочевски Рог, у зиму 1941/42. насилно пресељени у долину реке Саве, одакле је неколико месеци раније депортовано више од 36.000 Словенаца. Након миграције Немаца на Кочевском Рог остало је више од четрдесет депопулизованих села и засеока.

Кочевски Рог је назив за више од пет стотина квадратних километара разуђеног крашког подручја између Кочевско-Рибничког поља, Суве крајине, Новоместанске котлине и Беле Крајине, са највећим врхом Велики Рог високим 1099 м.

Клима на Рогу је хладна и влажна због мешања алпских, медитеранских и континенталних ваздушних струја. Животни услови су сурови, тако да је људски утицај донедавно био мали. Шуме су углавном јелова и букве, а најважније врсте дрвета су јела, буква, смрека, јаворов, брест, јесен, липа, дивља трешња. У очуваном природном окружењу преживјеле су три највеће европске звери (вук, медвед и рис), папкари, птице, сове и друге дивље животиње. У Рогу су постојале и три прашуме.

Све то је Рог чинило тешко проходним а због оштре климе простор, наусловним за живот па ова област није била гушће насељен све до 14. века, када су га населили немачки колонисти, који су потом све до Другог светског рата формирали културни крајолик, са више од 90% шумског земљишта, које је до данас опстало као ретко острво очуване природе у Словенији и средњој Европи.

Наведене географске карактеристике Кочевског Рога, погодне за герилски начин борбе и исељавањем становништва, посебно оног наклоњеног Немцима, са овог простора, створило је идеалане услове да овај простор постане слободна партизанска територије. Прва група партизана на Кочевском Рогу појавила се августа 1941. године, да би маја 1942. на ширм простору Долењске, Нотрањске и Беле Крајина настала велика ослобођена територија.

Кочевски Рог је тако постао центар покрета отпора, а на Краљевом камену до караја августа 1942. године деловало је руководство покрета отпора. Након велике италијанске офанзиве у лето 1942. (називане Рошка), руководство НОП се повукло са Кочевског Рога у Полхограјске доломите, али је у међувремену одлучиоло да се, поново врати и да на Кочевском Рогу оснују командну базу, партизанске болнице, радионице, школе, штампарије и складишта.^[1]

Рад болнице и породилишта

Партизанска болница на простору Сподњи Храстник која је радила од лета 1943 до 1945. године била је одељак у систему Словенске централне војно партизанске болнице, која је, поред лечења рањеника и болесника, имала и посебан део намењен породиљама.

I док је у свим болницама СЦВПБ од лета 1943. до 1945. године рођено 54 беба, 25 дечака и 29 девојчица, од овог броја само у болници Сподњи Храстник од маја 1944 до марта 1945. године рођено је 45 новорођенчади. Прво новорођенче, које је рођено 8. маја 1944. године, био је дечак по имену Изток - Звонко. Последње новорођенче рођено у болници у Сподњем Храстнику био је Борис, и рођено је 17. марта 1945. године.^[2]

Евакуација беба из партизанске болнице са породилиштем Сподњи Храстник 1945.

Болница је у свом саставу имала бабицу и медицинску сестру Гиту Харисх, који је била обучена за исхрану беба и у томе помогала младим мајкама. После седам до десет недеља са својим мајкама, новорођенчад би се преселила из породилишта у дневну собу. Брига о деци била је иста као у мирнодопској, а не узараћеној држави. Упркос недостатку воде, деца су свакодневно купана а редовно су пране и пелене.^[3] За ту намену криђћена је кишница која је са кровова барака скупљана у у дрвеним кадама.^[4] У продилишти уе др Гросманова неколико пута недељно за младе мајке држала предавање " о бризи и правилном исхрани здравог и болесног детета, најчешћим дечијим заразним болести и о васпитању мале деце.^[5] Партизанке мајке у породилишту израђивале су разне производе, постељину салвете и од вуне плеле шалови, џемпере, рукавице, а од савезничких падобрана, шиле су одећу за децу мајице, дуксерице, кратке панталоне, рукавице и чарапе.^[5]

Након рођена неколико деца у породилишту, мајке су затражиле сагласнот да припрема церемонију крштења, за петоро деце. Крштење је обавио духовник др Метод Микужка. Крштење је било свечани догађај у коме су учествовали, поред крштене деце и мајки и сви, рањеници, болесници, особље и мајке у болници, као и гости госте кум и крститељ др Метод Микужка.

Управе СЦВПБ, је 8. фебруара 1945 упутила дописруководству болнице у Сподњем Храстнику, којим је налажена евакуација у Италију свих труднисца и новорђених беба, изутев оних које су биле непосредно пред порођајм и мајки са децом која нису била старија од четрнаест дана након порода.^[6]

Партизанска болница са породилиштем у Сподњем Храстнику радила је све до краја Другог свјетског рата и никада није била откривена од стране непријатеља.

Објекти болнице и породилишта нису сачувани, а данас постоје само скромни трагови и остаци болнице у тој области на Кочевском Рогу.

Извори

^ Др Марјан Јужнич. Развој санитетске службе у НОР-у у Словенији, I, Војносанитетски преглед, децембар 1981, стр. 413
^ Архив Републике Словеније, СИ АС 1860 Словенске војне партизанске болнишнице, т. е. 37, п. е. 671, Сезнам новоројенчков ројених в СЦВПБ.«
^ Гросман др. Божена. Партизанска -здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.47.48.
^ Гросман др. Божена. Партизанска здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.57.
^ ^а ^б Гросман др. Божена. Партизанска здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.50.
^ СИ АС 1860, Словенске војне партизанске болнишнице, т. е. 13, п. е. 266, »Д опис Управе СЦВПБ водству постојанке Сподњи Храстник дне, 8. 2. 1945.

Литература

Богдан Брецељ, Како со настајале партизанске болнишнице, в: Посланство словенскега здравника, Љубљана, 1965.
Др Павел Луначек: об столетници ројства, уредил Јоже Зупан, Љубљана, Шентруперт, 2000.
Јанез Милчински, Ми па нисмо се уклонили, в: Посланство словенскега здравника, Љубљана, 1965
Јанко Јарц, Партизански рог Обзорја, Марибор, 1977.
Јоже Саје, Кочевски рог мед друго световно војно ин данес. Ново место, 2013.
Митја Ференц, База 20 ин болнишници Јелендол тер Згорњи Храстник, Обзорја, Марибор, 1992.
Зора Коњајев, Звестоба Хипократу. Спомини ин причевања партизанскега здравника др. Луке, Љубљана, 1999.

Спољашње везе

Немци се сплох нисо заведали, да со били чисто близу (језик: словеначки)
Партизанска болница в Кочевскем рогу (језик: словеначки)

[1] Др Марјан Јужнич. Развој санитетске службе у НОР-у у Словенији, I, Војносанитетски преглед, децембар 1981, стр. 413

[2] Архив Републике Словеније, СИ АС 1860 Словенске војне партизанске болнишнице, т. е. 37, п. е. 671, Сезнам новоројенчков ројених в СЦВПБ.«

[3] Гросман др. Божена. Партизанска -здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.47.48.

[4] Гросман др. Божена. Партизанска здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.57.

[20.-5] а ^б Гросман др. Божена. Партизанска здравница, Љубљана: Партизанска књига, 1985, стр.50.

[6] СИ АС 1860, Словенске војне партизанске болнишнице, т. е. 13, п. е. 266, »Д опис Управе СЦВПБ водству постојанке Сподњи Храстник дне, 8. 2. 1945.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]