Патња (будизам)
Патња (пали: дуккха, санскрит: дуḥкха) је основни појам будистичке филозофије и психологије. Поред уобичајеног превода патња, такође значи мука, бол, неугода. У руској традицији се преводи као страдање.[1][2] Изворни појам дуккха је више од патње, она је општа несавршеност, недовољност, неадекватност и ускомешаност егзистенције.[3]
Овај појам припада основној Будиној констатацији о свету: "све су творевине непостојане, све су творевине мучне, све су појаве без сопства" (саббе санкхара аницца, саббе санкхара дуккха, саббе дхамма анатта).[4] Буда је овако дефинисао патњу:
Рођење, старост болест и смрт су патња, раздвојеност од пријатног је патња, здруженост са непријатним је патња (Вин.I,9). [3]
— Буда
Буда је читаво своје учење сводио на "учење о патњи и укидању патње". Оно је сажето у четири племените истине: о патњи, о пореклу патње, о престанку патње и о путу престанка патње. Све се то заснива на открићу да је живот – од рођења до смрти претежно неугодан и мукотрпан.[4]
Етимологија уреди
У уобичајеном смислу, пали реч дуккха значи патња, бол, мука, туга, беда, неугода, као супротност речи сукха, која значи срећа, угода, лакоћа.[5] У санскриту, префикси су и дус означавају добро или лоше.[6] Реч кха је изворно означавала рупу на точку на возилима древних Аријеваца, од чијег квалитета је углавном зависила угодност вожње.[6][7]
Будино учење уреди
Суштина Будиног учења је, како је и сам увек упорно понавлјао, искључиво анализа патње:
Сада као и раније, просјаци, ја објашњавам само патњу и докончање патње.[8]
— Буда
У ширем смислу, патња је за њега оквир унутар којег се све ствари дешавају:
Све што се осећа је унутар патње.[9]
— Буда
Међутим, Буда наглашава да се овај живот не састоји само од патње, већ и од угодности, због чега се људи везују за њега:
Кад би се овај живот тијела, осјећаја, предоџби, вољног обликовања и свијести састојао искључиво од патње, кад би био искључиво везан за патњу, попраћен патњом, а не и угодношћу, онда бића не би чезнула за тјелесношћу, за осјећајима, за предоџбама, за вољним обликовањем, за свијешћу. Али пошто у том животу постоји и угодност, пошто је тај живот везан и за угодност, попраћен и угодношћу без патње, зато бића чезну за њим. Том су чежњом везана, а том везом окаљана.[10]
— Буда
Тумачења уреди
Пошто се састојци непрекидно разлажу, не можемо се поуздати да ће нам обезбедити трајну задовољеност. Каква год очекивања да на њима базирамо, осуђена су на пропаст због њихове неизбежне промене. Тако, када их сагледамо са увидом, видимо их као патњу.[11]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Концепция страдания в буддизме
- ^ Страдание
- ^ а б патња
- ^ а б Рада Ивековић, Рана будистичка мисао. Библиотека Логос, ИП Веселин Маслеша, Сарајево. (1977). стр. 131-152.
- ^ Wалпола Рахула 2007, Киндле Лоцатионс 542-550.
- ^ а б Саргеант 2009, стр. 303.
- ^ Голдстеин 2013, стр. 289.
- ^ Чедомил Вељачић » Будизам » Хисторијски увод
- ^ Рахогата сутта
- ^ Чедомил Вељачић, Ðханам - апстрактна умјетност буддхистичке контемплације I
- ^ Бхиккху Бодхи, Развијање мудрости
Литература уреди
- Wалпола Рахула (2007), Wхат тхе Буддха Таугхт, Грове Пресс, Киндле Едитион
- Саргеант, Wинтхроп (2009), Тхе Бхагавад Гита, СУНY Пресс
- Голдстеин, Јосепх (2013), Миндфулнесс: А Працтицал Гуиде то Аwакенинг, Соундс Труе, Киндле Едитион
