Паул Гулдин
Паул Гулдин, рођен као Хабакук Гулдин (12. јун 1577 (Мелс) – 3. новембар 1643 (Грац)) био је швајцарски језуита, математичар и астроном. Сматра се да су он и александријски полихистор Папус независно један од другог открили формуле којима се описују везе између тежишта и обртних површина.[1] Његов теорем познат је и као Папус-Гулдинусов теорем, или Папусов центроидни (тежишни) теорем. Гулдин је остао запамћен и по сарађивању са немачким математичарем и астрономом Јоханом Кеплером.[2]
Паул Гулдин | |
---|---|
Датум рођења | 12. јун 1577. |
Место рођења | Мелс Швајцарска |
Датум смрти | 3. новембар 1643. (66 год.) |
Место смрти | Грац Аустрија |
Биографија
уредиПаул Гулдин је рођен у Швајцарској, у граду Мелсу. Као професор математике радио је у Грацу и Бечу.
У делу астронома Паола Касатија Земља кретајућа машина (лат. Terra machinis mota) из 1658. године, аутор је представио замишљени разговор између Гулдина, Галилеја и Мерсена, на различите научне теме међу којима су проблеми из космологије, географије, астрономије и геодезије.
Дела
уреди- Проблем аритметичких комбинација (лат. Problema arithmeticum de rerum combinationibus), Беч, 1622. година
- Географски проблеми кретања Земље под утицајем централно-гравитационих сила (лат. Problema geographicum de motu terrae exmutanione centrigravitis), 1622. година
- Центар масе (лат. Centrobaryca) u tri knjige, 1635, 1640. i 1641. godine
Izvori
уреди- ^ Osnovni dinamički koncepti u realnoj analizi, Andrija Blesić, 2012; pristupljeno: 16. januar 2015.
- ^ Keplerova veza sa Jezuitima - Studija njegovog odnosa sa Paulom Gluldinom[мртва веза], Džordž Šupener (Georg Schuppener), 2008; pristupljeno: 16. januar 2015.