Пептидна веза
Пептидна веза (амидна веза) је ковалентна хемијска веза која се формира између два молекула кад карбоксилна група једног молекула реагује са амино групом другог молекула, уз отпуштање молекула воде (H2O). Овај процес је дехидрациона синтаза (такође је позната као реакција кондензације), и обично се јавља између аминокиселина. Резултујућа C(O)NH веза се назива пептидна веза, док је резултујући молекул амид. Функционална група са четири атома, -C(=O)NH-, се назива пептидна група. Полипептиди и протеини су ланци аминокиселина повезаних пептидним везама, као што је и ПНА.
Пептидна веза се може раскинути путем амидне хидролизе (додатка воде). Протеинске пептидне везе су метастабилне, што значи да се у присуству воде оне спонтано разлажу, ослобађајући kJ/mol (2–4 kcal/mol)[1] слободне енергије, али је овај процес веома спор (до 1000 година). У живим организмима, процес посредују ензими. Живи организми такође користе ензиме за формирање пептидних веза. За тај процес је неопходна енергија. Таласна дужина апсорбанце за пептидну везу је 190–230 nm[2], што је чини веома подложном утицају УВ радијације.
Референце
уреди- ^ Martin RB. (1998) "Free energies and equilibria of peptide bond hydrolysis and formation", Biopolymers, 45, 351–353.
- ^ Голдфарб АР; et al. (1951). „Тхе Ултравиолет Абсорптион Спецтра оф Протеинс”. Ј. Биологицал Цхем. 193: 397—404.
Литература
уреди- Pauling L. (1960) The Nature of the Chemical Bond, 3rd. ed., Cornell University Press. ISBN 0-8014-0333-2
- Stein RL. (1993) "Mechanism of Enzymatic and Nonenzymatic Prolyl cis-trans Isomerization", Adv. Protein Chem., 44, 1–24.
- Schmid FX, Mayr LM, Mücke M and Schönbrunner ER. (1993) "Prolyl Isomerases: Role in Protein Folding", Adv. Protein Chem., 44, 25–66.
- Fischer G. (1994) "Peptidyl-Prolyl cis/trans Isomerases and Their Effectors", Angew. Chem. Int. Ed. Engl., 33, 1415–1436.
