Пиктон, Ленокс и Нуева
Pikton, Lenoks i Nueva (шп. Islas Picton, Nueva y Lennox) је група од три острва (и њихових острвца) на крајњем југу Јужне Америке, у чилеанској комуни Кабо де Хорнос у провинцији Антартика Чилена, која припада регијама Магаљанес и Антартика Чилена. Смештена су у архипелагу Тиера дел Фуего, источно од острва Наварино и од аргентинског дела Исла Гранде (Великог острва). На северу се граниче са мореузом Бигл. Острва имају површину од 170,4 км2 (Ленокс), 105,4 км2 (Пиктон), 120,0 км2 (Нуева).[1]
| Islas Picton, Nueva y Lennox | |
|---|---|
 | |
| Географија | |
| Локација | 55° 02′ Ј; 66° 57′ З / 55.03° Ј; 66.95° З |
| Обала | Tihi okean Atlantski okean (istočno od ostrva) km |
| Администрација | |
| Додатне информације | |
| UFI=-896223 (Pikton), -893896 (Nueva), -888860 (Lenoks) | |
Близу острва налазе се острвца Снипе, Аугустус, Бекасес, Луф, Хорге, Ерманос, Солитарио, Гардинер, Терхалтен, Сесамбре и друга.
Историја
уредиОфицир Роберт Фитзрои и истраживач Филлип Паркер Кинг дали су острву име „Пиктон“ у част Томасу Пиктону, првом британском гувернеру Тринидада у подрегији Антили. Острво Ленокс је 1624. године открио холандски адмирал Счапенхам који је острво назвао Терхалтен, по официру који га је први опазио. Међутим, касније су Роберт и Филип преименовали острво.[2]
Од потписивања Споразума о граници из 1881. године између Чилеа и Аргентине, остра су се сматрала чилеанском територијом.
Крајем 19. века, чилеанска влада дала је прве концесије Антонију Миличићу за острво Нуева, Естебану Лончарићу за острво Ленокс и Томасу Бридгесу за острво Пиктон. Током 1910. и 1911. године формирана су мања насеља на острву: Калета Лас Касас на острву Нуева, Пуерто Пиедра на острву Пиктон и Калета Оро и Калета Кутер на острву Ленокс.[3] (Калета је шпански израз за мали залив). Ови уступци су се временом пренети на друге предузетнике, углавном за сточарство или рударство.
Књижевност
уредиРоман француског књижевника Жила Верна „Тхе Сурвиворс оф тхе „Јонатхан““, познат и под називом „Магељаниа“,[4] који је написан 1897, а којег је Жилов син Мишел постхумно објављен 1909. године под насловом „Лес науфрагéс ду „Јонатхан““, говори о мистериозном човеку по имену Кав-дјер који живи на острву Нуева. Његов мото је „Ни Бог ни господар“. Он је одбијао било какав контакт са западном цивилизацијом, ослањајући се на себе како би преживео. Кав-дјер такође пружа помоћ аутохтоним народима Магељаније. Међутим, Уговор о граници из 1881. године уништиће његов рај индивидуалистичког анархизма, јер острво више није терра нуллиус (ничија земља).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „УН СYСТЕМ-WИДЕ ЕАРТХWАТЦХ Wеб Сите, Исланд дирецторy, Цхиле”. Архивирано из оригинала 2013-05-01. г. Приступљено 2013-05-01.
- ^ Салваторе Биззарро, Хисторицал Дицтионарy оф Цхиле
- ^ Матео Мартиниц ин Црóница де лас тиеррас дел сур дел Цанал Беагле
- ^ Лес Воyагес Еxтраординаирес. Ин Френцх, Магелланиа, Ен Магеллание, ор Лес Науфрагéс ду "Јонатхан".