Википедија

Пиримидински димер

Пиримидински димери су молекулска оштећења формирана од тиминских или цитозински база ДНК молекула путем фотохемијске реакције.[1][2] Ултраљубичасто светло индукује формирање ковалентних веза путем реакција локализованих на C=C двоструким везама.[3] У дсРНК се исто тако урацил димери могу акумулирати дејством УВ радијације. Два честа УВ продукта су циклобутан пиримидин димери и 6,4 фотопродукти. Ова оштећења мењају структуру ДНК и консеквентно инхибирају полимеризацију и онемогућавају репликацију. Димери се могу поправити путем фотореактивације или нуклеотидног изрезивања. Непоправљени димери су мутагени. Пиримидински димери су један од главних узрока меланома код људи.[4]

ДНК оштећење-Тимински димер

Типови димера уреди

 
Фотодимери изведени из тимина. Лево: фотопродукт споре. десно: циклобутански димер пиримидина.

Циклобутански димер пиримидина (енгл. Cyclobutane pyrimidine dimer - ЦПД) садржи четворочлани прстен формиран путем два спаривања C=C двоструких веза пиримидина.[5][6][7] Овакви димери ометају спаривање база током репликације ДНК, те доводе до мутација.

6,4-фотопродукти, или 6,4 пиримидин-пиримидони, се јављају са трећином учесталости ЦПД-а али су мутагенији.[8] Лијаза фотопродукта спора пружа алтернативни ензимски пут за поправку тиминских фотодимера.[9]

Мутагенеза уреди

Транслационе полимеразе често уносе мутације у на пиримидинским димерима. До тога долази код прокариота, као и код еукариота.[10]

ДНК поправка уреди

 
Меланомни тип канцера коже

Пиримидински димери уносе локалне конформационе промене у ДНК структуру, што омогућава ензимима за поправку да препознају оштећења.[11] У већини организама (изузев постељичних сисара попут људи) оне могу да буду поправљене путем фотореактивације.[12] Фотореактивација је процес поправке у коме фотолиазни ензими директно врше реверзну фотохемијску реакцију на пиримидинском димеру.[13]

Референце уреди

  1. ^ Давид С. Гоодселл (2001). „Тхе Молецулар Перспецтиве: Ултравиолет Лигхт анд Пyримидине Димерс”. Тхе Онцологист. 6 (3): 298—299. ПМИД 11423677. дои:10.1634/тхеонцологист.6-3-298. 
  2. ^ Е. C. Фриедберг; et al. (2006). ДНА репаир анд мутагенесис. Wасхингтон: АСМ Пресс. стр. 1118. ИСБН 978-1-55581-319-2. 
  3. ^ С. Е. Wхитморе; C. С. Поттен; C. А. Цхадwицк; П. Т. Стрицкланд; W. L. Морисон (2001). „Еффецт оф пхотореацтиватинг лигхт он УВ радиатион-индуцед алтератионс ин хуман скин”. Пхотодерматол. Пхотоиммунол. Пхотомед. 17 (5): 213—217. ПМИД 11555330. дои:10.1034/ј.1600-0781.2001.170502.x. 
  4. ^ А. ван Елсас; С. Ф. Зерп; С. ван дер Флиер; К. M. Крüсе; C. Аарноудсе; Н. К. Хаywард; D. Ј. Руитер & П. I. Сцхриер (1996). „Релеванце оф ултравиолет-индуцед Н-рас онцогене поинт мутатионс ин девелопмент оф примарy хуман цутанеоус меланома”. Ам Ј Патхол. (3): 883—893. ПМЦ 1865150  . 
  5. ^ Р. Б. Сетлоw (1966). „Цyцлобутане-Тyпе Пyримидине Димерс ин Полyнуцлеотидес”. Сциенце. 153 (3734): 379—386. ПМИД 5328566. дои:10.1126/сциенце.153.3734.379. 
  6. ^ „Струцтуре оф тхе мајор УВ-индуцед пхотопродуцтс ин ДНА.” (ПДФ). Еxперт ревиеwс ин молецулар медицине. Цамбридге Университy Пресс. 2. 12. 2002. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 03. 2005. г. Приступљено 17. 05. 2012. 
  7. ^ Цхристопхер Матхеwс & К.Е. Ван Холде (1990). Биоцхемистрy (2нд изд.). Бењамин Цуммингс Публицатион. стр. 1168. ИСБН 978-0-8053-5015-9. 
  8. ^ Ван Холде, К. Е.; Матхеwс, Цхристопхер К. (1990). Биоцхемистрy. Менло Парк, Цалиф: Бењамин/Цуммингс Пуб. Цо. ИСБН 978-0-8053-5015-9. 
  9. ^ Јеффреy M. Буис; Јеннифер Цхеек; Ефтхалиа Каллири & Јоан Б. Бродерицк (2006). „Цхарацтеризатион оф ан Ацтиве Споре Пхотопродуцт Лyасе, а ДНА Репаир Ензyме ин тхе Радицал С-Аденосyлметхионине Суперфамилy”. Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 281 (36): 25994—26003. ПМИД 16829680. дои:10.1074/јбц.М603931200. 
  10. ^ Ј. Х. Цхои; А. Бесаратиниа; D. Х. Лее; C. С. Лее; Г. П. Пфеифер (2006). „Тхе роле оф ДНА полyмерасе иота ин УВ мутатионал спецтра”. Мутат. Рес. 599 (1–2): 58—65. ПМИД 16472831. дои:10.1016/ј.мрфммм.2006.01.003. 
  11. ^ Кемминк Јохан; et al. (1987). „Цонформатионал Цхангес ин тхе олигонуцлеотиде дуплеx д(ГЦГТТГЦГ)*д(ГЦГААГЦГ) индуцед бy форматион оф а цис-сyн тхyмине димер”. Еуропеан Јоурнал оф Биоцхемистрy. 162: 31—43. ПМИД 3028790. дои:10.1111/ј.1432-1033.1987.тб10538.x. 
  12. ^ Ессен ЛО, Клар Т (2006). „Лигхт-дривен ДНА репаир бy пхотолyасес”. Целл Мол Лифе Сци. 63 (11): 1266—77. ПМИД 16699813. дои:10.1007/с00018-005-5447-y. 
  13. ^ Фриедберг, Еррол C. (23 Јануарy 2003) “ДНА Дамаге анд Репаир”. Натуре 421, 436-439. дои:10.1038/натуре01408

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pirimidinski_dimer&oldid=26779420”