Википедија

Питер ван Мушенбрук

Питер ван Мушенбрук (Лајден, 14. март 1692 – Лајден, 19. септембар 1761) био је холандски научник. Он је био професор ин Дуизбургу, Утрехту и Лајдену, где је држао позиције на катедрама математике, филозофије, медицине, и астрономије. Њему се придају заслуге за изум првог кондензатора 1746. године: лајденске боце. Он је извео пионирски рад на извијању компресованих подупирача. Мушенбрук је такође био један од првих научника (1729) који је дао детаљне описе тестних машина за испитивање напетости, компресије и флексибилности.[1][2] Рани пример проблема са динамичком пластичношћу описан је у раду из 1739. године (у облику пенетрације маслаца дрвеним штапом подвргнутим ударима дрвене кугле).

Питер ван Мушенбрук
1741 портраит оф Пиетер ван Муссцхенброек
Портрет Питера ван Мушенбрука из 1741. године
Име по рођењуПиетер ван Муссцхенброек
Датум рођења14 март 1692(1692-03-14)
Место рођењаЛајден
 Холандска Република
Датум смрти19. септембар 1761.(1761-09-19) (69 год.)
Место смртиЛајден
 Холандска Република
ПребивалиштеХоландија
Држављанствохоландско
УниверзитетЛајденски универзитет
Деловањефизика, математика, филозофија, медицина, астрономија
Радовилајденска боца, трибометар, атомограф

Детињство, младост и студије

уреди

Питер ван Мушенбрук је рођен 14. марта 1692 у Лајдену у Холандији, Холандској Републици. Његов отац је био Јоханес ван Мушенбрук, а његова мајка је била Маргарета ван Стратен. Ван Мушенбрук, оригинално из Фландерса, обитавао је у граду Лајден од око 1600.[3] Његов отац је био произвођач инструмената, који је правио научне инструменте попут ваздушних пумпи, микроскопа и телескопа.[4]

Ван Мушенбрук је похађао латинску школу до 1708. године, где је учио грчки, латински, француски, енглески, старонемачки, италијански и шпански. Он је студирао медицину на Универзитету Лајден[5][6][7][8] и докторирао је 1715. године.[9] Такође је присуствовао предавањима Џона Теофила Десагулиерса и Исака Њутна у Лондону. Завршио је студије филозофије 1719. године.[10]

Мушенбрук је припадао традицији холандских мислилаца који су популаризовали онтолошки аргумент Божјег дизајна.[11] Он је аутор дела Oratio de sapientia divina (Молитва божанске мудрости. 1744).

Академска каријера

уреди

Дуизбург

уреди

Годиен 1719, он је постао професор математике и филозофијие на Универзитету у Дуизбургу. Године 1721, он је исто тако постао професор медицине.[10]

Утрехт

уреди

Године 1723, он је напустио своју позицију у Дуизбургу и постао професор на Универзитету у Утрехту. Године 1726 он је постао и професор астрономије.[12] Мушенбрукова Elementa Physica (1726) је одиграла важну улогу у преносу идеја Исака Њутна у физици у тадашњој Европи.[10] У новембру 1734 он је био изабран у чланство Краљевског друштва.[13]

Лајден

уреди
 
Илустрација лајденске боце[14][15][16] из раног 20. века.

Године 1739, он се вратио у Лајден, где је наследио Јакобуса Витихиуса[17] као професор.[10]

Већ током студија на Универзитету у Лајдену ван Мушенбрук се почео да се занима за електростатику. У то време, нестална електрична енергија могла је да се генерише фрикционим машинама, али није било начина да се она складишти. Мушенбрук и његов студент Андреас Кунаус открили су да се енергија може складиштити, у раду у којем је као сарадник учествовао и Жан Николас Себастјен Аламанд.[18] Уређај је била стаклена посуда напуњена водом у коју је постављен месингани штап; а ускладиштена енергија могла би се ослободити само комплетирањем спољашњег круга између месинганог штапа и другог проводника, првобитно руке, смештених у контакту са спољном страном посуде. Ван Мушенбрук је ово откриће пренео Ренеу Реомиру у јануару 1746. године. Абе Нолет, преводилац Мушенбруковог писма са латинског, назвао је изум „лајденска боца”.[19][20][21]

Убрзо након тога, испоставило се да је немачки научник Евалд фон Клајст самостално конструисао сличан уређај крајем 1745. године, мало пре Мушенбрука.[22]

Године 1754, он је постао почасни професор на Царској академији наука у Санкт Петербургу.[10] Он је такође изабран за страног члана Краљевске академије наука Шведске 1747. године.

Ван Мушенбрук је преминуо 19. септембра 1761 у Лајдену.[10]

Библиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ ван Муссцхенброек, П. (1739). Ессаи де Пхyсиqуе, Вол. 1 (транслатед бy П.Массует). Леyден. 
  2. ^ Белл, Јамес Ф. (1971), „Тхе еxпериментал фоундатионс оф солид мецханицс”, Ур.: Труесделл, Цлиффорд А., Хандбуцх дер Пхyсик, VI а/1, Берлин: Спрингер Верлаг 
  3. ^ „ван Муссцхенброек Фоундатион”. муссцхенброек.нл. 
  4. ^ „Тхе Институте оф Цхемистрy – Тхе Хебреw Университy оф Јерусалем”. хуји.ац.ил. Архивирано из оригинала 26. 03. 2009. г. Приступљено 20. 06. 2020. 
  5. ^ „Фацтс анд фигурес”. Леиден Университy. Архивирано из оригинала 2016-02-07. г. Приступљено 2022-12-14. 
  6. ^ Тхе Греат Емпориум: Тхе Лоw Цоунтриес ас а Цултурал Цроссроадс ин тхе Ренаиссанце анд тхе Еигхтеентх Центурy. Родопи. 1992. ИСБН 9789051833638. 
  7. ^ Оттерспеер, Wиллем (2000). Гроепспортрет мет Даме: де Леидсе университеит, 1575–1672. ИСБН 978-90-351-2240-6. 
  8. ^ Алдерсеy-Wиллиамс, Хугх (2020-09-03). Дутцх Лигхт: Цхристиаан Хуyгенс анд тхе Макинг оф Сциенце ин Еуропе (на језику: енглески). Пан Мацмиллан. ИСБН 978-1-5098-9332-4. 
  9. ^ Сцхуурман, Паул. Идеас, Ментал Фацултиес, анд Метход: Тхе Логиц оф Идеас оф Десцартес анд Лоцке анд итс рецептион ин тхе Дутцх Републиц, 1630–1750. Брилл. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „ван Муссцхенброек Фоундатион”. муссцхенброек.нл. 
  11. ^ Давид C. Линдберг, Роналд L. Нумберс. Год анд Натуре: Хисторицал Ессаyс он тхе Енцоунтер Бетwеен Цхристианитy анд Сциенце. Университy оф Цалифорниа Пресс. п. 263
  12. ^ ван дер Аа он дбнл.
  13. ^ „Лист оф Феллоwс оф тхе Роyал Социетy 1660 – 2007” (ПДФ). 
  14. ^ Думмер, Г. W. А. (1997). Елецтрониц Инвентионс анд Дисцовериес, 4тх Ед. Институте оф Пхyсицс Публисхинг. стр. 1. ИСБН 978-0750303767. 
  15. ^ Царман, А.П. (1916). „Елецтрицитy анд магнетисм”. Ур.: Дуфф, А.W. А Теxт-Боок оф Пхyсицс (4тх изд.). Пхиладелпхиа: Блакистон'с Сон. стр. 361. 
  16. ^ Хеилброн, Ј.L. (1979). Елецтрицитy ин тхе 17тх анд 18тх Центуриес: А Студy оф Еарлy Модерн Пхyсицс. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 309. ИСБН 978-0-520-03478-5.  „Пиетер (Петрус) ван Муссцхенброек”. Цомпилатион оф биограпхиес абоут Муссцхенброек аваилабле фром тхе Интернет. 22. 5. 2004. Архивирано из оригинала 2009-03-26. г. 
  17. ^ „Ван Стевин тот Лорентз · дбнл”. дбнл.орг. 
  18. ^ Wиеп ван Бунге ет ал. (едиторс), Тхе Дицтионарy оф Севентеентх анд Еигхтеентх-Центурy Дутцх Пхилосопхерс (2003), Тхоеммес Пресс (тwо волумес), артицле Алламанд, Јеан Ницолас Сéбастиен, п. 5–6.
  19. ^ Мавер, Wиллиам Јр.: "Елецтрицитy, итс Хисторy анд Прогресс", Тхе Енцyцлопедиа Америцана; а либрарy оф универсал кноwледге, вол. X, пп. 172фф. (1918). Неw Yорк: Енцyцлопедиа Америцана Цорп.
  20. ^ Хеилброн, Ј.L. (1979). Елецтрицитy ин тхе 17тх анд 18тх Центуриес: А Студy оф Еарлy Модерн Пхyсицс. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 311. ИСБН 978-0-520-03478-5. 
  21. ^ Силва, C.С.; Хееринг, П. (2018). „Ре-еxамининг тхе еарлy хисторy оф тхе Леиден јар: Стабилизатион анд вариатион ин трансформинг а пхеноменон инто а фацт”. Хисторy оф Сциенце. 56 (3): 314—342. ПМИД 29683000. С2ЦИД 5112189. дои:10.1177/0073275318768418. 
  22. ^ Хоустон, Е. Ј.: Елецтрицитy ин Еверy-даy Лифе, вол. I, п. 72ф; П. Ф. Цоллиер & Сон, Неw Yорк 1905. УРЛ. Ретриевед 17 Фебруарy 2010.
  23. ^ „Схорт Титле Цаталогуе Нетхерландс (СТЦН)”. пица.нл. [мртва веза]
  24. ^ „Петри Ван Муссцхенброек Оратио де сапиентиа дивина хабита А.D. VIII ... – Пиетер ван Муссцхенброек – Гоогле Боокс”. гоогле.цом.мx. 
  25. ^ „АИП Ниелс Бохр Либрарy”. либсерв.аип.орг. Приступљено 2022-11-23. 

Спољашње везе

уреди
 
Питер ван Мушенбрук на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Piter_van_Mušenbruk&oldid=27898506”