Пловдина
Пловдина је стара балканска сорта грожђа.
Распрострањеност и синоними уреди
Превасходно је балканска сорта. Највише се гаји у Србији, али и у суседству: Бугарској, Румунији, Македонији, Грчкој, Албанији.
Позната је под различитим именима: црвена сланкаменка, радовиска пловдина, памид, росоара, коплик, манакуки и др.
Опис уреди
При повољним и средње повољним агроеколошким условима, пловдина образује вегетативно веома јак чокот. Врх младог ластара је љубичасте боје с беличастосивим маљама. Зрео ластар је дебео, с дугачким интернодијама и нормално израженим коленцима, а боја варира у зависности од одлике — од смеђежуте до сивкастоцрвене. Лист је средње крупан, по правилу троделан, али мозе бити петоделан. Петељкин синус је јако изражен, има облик слова "V", обично је отворен, али може бити благо преклопљен. Лиска је бледозелене боје, с лица гола, а с наличја вунасто маљава. Нерви листа су црвенкасти и с наличја јаче маљави. Цвет је морфолошки и функионално хермафродитан и има изразито добру оплодњу. Грозд је средје крупан или крупан, цилиндричан или цилиндричноконусан, често с једним или два крилца. Маса грозда варира од 120 до 200 g. Бобица је средње крупна, округла до благо овалног облика с петељчицом лабаво спојена. Покожица бобице је танка, прозрачна, црвене боје различитог интензитета и обилним пепељком. Грожђани сок је безбојан и без посебног мириса.[1]
Агробиолошка својства уреди
Пловдина је средње позна сорта — по времену сазревања грозђа спада у сорте II епохе. Коефицијант родности износи 1,3 до 1,6, и посебно је карактеристична по великој родности најнижих окаца на ластару. Спада у ред јако приносних сорти — приноси грожђа варирају од 15.000 до 20.000 хиљада kg/ha. Одговара јој резидба на кратке кондире: при дугачкој резидби прероди и квалитет грожђа јако опада. Првенствено се гаји уз колац, а и кад се гаји у облику кордунице мора се примењивати кратка резидба.
Најбоље успева на лакшим типовима земљишта — карбонатне смонице, гајњаче, делувијална шљунковита, песковита, дубока земљишта. На пламењачу и пепелницу је средње, а на сиву плесан јако осетљива. Осетљива је и на зимске мразеве.[2] Окца измрзавају на -16 до -18 °Ц. Добро успева на многим лозним подлогама, а посебно на онима из групе Berlandieri x Riperia.
Привредно-технолошка својства уреди
У грожђаном соку се накупља 15 до 18% шећера и 4 до 5 g/l укупних киселина. Вина су жутозелене боје, пријатног мириса и недовољно освежавајућа. Због малог удела укупних киселина у грожђу, од пловдине се ретко производи сортно стоно вино: више се користи за купажу и за производњу винског дестилата.
У Србији је пловдина веома заступљена на малим виноградским поседима. Произвођачи и потрошачи на локалним тржиштима доста користе грожђе пловдине за потрошњу у свежем стању.