Википедија

Подаци (рачунарство)

количине, карактери или симболи на којима се врше операције од рачунара

Подаци су свака секвенца од једног или више симбола којој је дато значење одређеним актима тумачења. Подацима је неопходна интерпретација да би постали информације. За превођење података у информације мора се узети у обзир неколико познатих фактора. Укључене факторе одређује креатор података и жељене информације. Израз метаподаци користи се за референцирање података о датим подацима. Метаподаци могу да буду подразумевани, прецизирани или дати. Подаци који се односе на физичке догађаје или процесе такође имају временску компоненту. У скоро свим случајевима ова временска компонента се подразумева. То је случај када уређај попут записивача температуре прима податке од температурног сензора. Када се температура прими претпоставља се да подаци имају временску референцу „сада“. Стога уређај заједно бележи датум, време и температуру. Када записивач података извештава температуре, мора се такође известити датум и време (метаподаци) за сваку температуру.

Разни типови података који се могу визуелизовати путем рачунарског уређаја

Дигитални подаци су подаци који су представљени помоћу система бинарних бројева од јединица (1) и нула (0), за разлику од аналогног представљања. У модерним рачунарским системима (после 1960) сви подаци су дигитални. Подаци у рачунару се у већини случајева крећу као паралелни подаци. Подаци који се крећу ка рачунару или са њега углавном се крећу као серијски подаци. Погледајте паралелну комуникацију и серијску комуникацију. Подаци добијени са аналогног уређаја, као што је температурни сензор, морају проћи кроз „претварач аналогног у дигитално” или „АДЦ” (погледајте аналогно дигитални конвертор) да би се претворили аналогни подаци у дигиталне податке.

Подаци који представљају количине, знакове или симболе над којима рачунар обавља операције похрањују се и бележе на магнетним, оптичким или механичким медијумима за снимање и преносе у облику дигиталних електричних сигнала.[1]

Програм је сет података који се састоје од серије кодираних софтверских инструкција за контролисање операција компјутера или друге машине.[2] Елементи физичке меморије рачунара састоје се од адресе и бајтова/речи за чување података. Дигитални подаци често се чувају у релацијским базама података, као табеле или SQL базе података, и генерално се могу представити као апстрактни парови кључ/вредност.

Подаци се могу организовати у много различитих типова структура података, укључујући низове, графове и објекте. Структуре података могу да складиште податке различитих типова, укључујући бројеве, ниске, као и друге структуре података. Подаци улазе и излазе из рачунара преко периферних уређаја.

У алтернативној употреби, бинарне датотеке (које нису читљиве људима) понекад се називају „подацима”, за разлику од „текста” који се може читати.[3] Укупна количина дигиталних података у 2007. години процењена је на 281 милијарди гигабајта (= 281 ексабајта).[4][5] Дигитални подаци долазе у ова три стања: подаци у мировању, подаци у транзиту и подаци у употреби.

Карактеристике уреди

Метаподаци помажу у превођењу података у информације. Метаподаци су подаци о подацима. Метаподаци се могу подразумевати, специфицирати или дати.

Подаци који се односе на физичке догађаје или процесе имаће временску компоненту. Ова временска компонента се може подразумевати. Ово је случај када уређај као што је регистратор температуре прима податке од температурног сензора. Када се температура прими, претпоставља се да подаци имају временску референцу, сада. Дакле, уређај снима датум, време и температуру заједно. Када снимач података саопштава температуре, он такође мора пријавити датум и време као метаподатке за свако очитавање температуре.

У основи, рачунари прате низ инструкција које су им дате у облику података. Скуп инструкција за обављање датог задатка (или задатака) назива се програм. Програм је податак у облику кодираних инструкција за контролу рада рачунара или друге машине.[6] У номиналном случају, програм, како га извршава рачунар, састојаће се од машинског кода.[7][8][9] Елементима складиштења којима манипулише програм, али их заправо не извршава централна процесорска јединица (ЦПУ), такође су подаци. У најважнијој форми, јединични податак је вредност ускладиштена на одређеној локацији. Стога је могуће да компјутерски програми раде на другим рачунарским програмима, манипулишући њиховим програмским подацима.

Да би се сачували бајтове података у датотеци, они морају бити серијализовани у формату датотеке. Обично се програми чувају у посебним типовима датотека, различитим од оних који се користе за друге податке. Извршне датотеке садрже програме; све остале датотеке су такође датотеке података. Међутим, извршне датотеке такође могу садржати податке које користи програм који су уграђени у програм. Конкретно, неке извршне датотеке имају сегмент података, који номинално садржи константе и почетне вредности за променљиве, обе од којих се могу сматрати подацима.

Линија између програма и података може постати нејасна. Интерпретатор је, на пример, програм. Улазни подаци за интерпретер су сами по себи програм, само не онај који је изражен на аутохтоном машинском језику. У многим случајевима, интерпретирани програм ће бити текстуална датотека читљива људима, којом се манипулише помоћу програма за уређивање текста. Метапрограмирање на сличан начин укључује програме који манипулишу другим програмима као подацима. Програми попут компајлера, линкера, дебагера, ажуривача програма, скенера вируса и сличних користе друге програме као своје податке.

На пример, корисник би прво могао да наложи оперативном систему да учита програм за обраду текста из једне датотеке, а затим да користи покренути програм да отвори и уреди документ ускладиштен у другој датотеци. У овом примеру, документ би се сматрао подацима. Ако процесор текста има и проверу правописа, онда би се речник (листа речи) за проверу правописа такође сматрао подацима. Алгоритми које користи провера правописа да предложи исправке били би или подаци машинског кода или текст у неком интерпретабилном програмском језику.

У алтернативној употреби, бинарне датотеке (које нису читљиве људима) се понекад називају подацима за разлику од текста читљивог људима.[10]

Укупна количина дигиталних података у 2007. процењена је на 281 милијарду гигабајта (281 ексабајт).[11][12]

Референце уреди

  1. ^ „дата”. Оxфорд Дицтионариес. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  2. ^ „цомпутер програм”. Тхе Оxфорд Поцкет Дицтионарy оф Цуррент Енглисх. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  3. ^ „филе(1)”. ОпенБСД Мануал Пагес. 24. 12. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  4. ^ Паул, Рyан (12. 3. 2008). „Студy: амоунт оф дигитал инфо > глобал стораге цапацитy”. Арс Тецхницс. Архивирано из оригинала 13. 3. 2008. г. Приступљено 12. 3. 2008. 
  5. ^ Гантз, Јохн Ф.; et al. (2008). „The Diverse and Exploding Digital Universe”. International Data Corporation via EMC. Архивирано из оригинала 11. 3. 2008. г. Приступљено 12. 3. 2008. 
  6. ^ „Computer program”. The Oxford pocket dictionary of current english. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  7. ^ „Managed, Unmanaged, Native: What Kind of Code Is This?”. developer.com. 28. 4. 2003. Приступљено 2008-09-02. 
  8. ^ Lagarias, Jeffrey C.; Rains, Eric; Vanderbei, Robert J. (2009). Brams, Stephen; Gehrlein, William V.; Roberts, Fred S., ур. The Kruskal Count. The Mathematics of Preference, Choice and Order. Essays in Honor of Peter J. Fishburn. Berlin / Heidelberg, Germany: Springer-Verlag. стр. 371—391. ISBN 978-3-540-79127-0. arXiv:math/0110143  .  (22 pages)
  9. ^ Jacob, Matthias; Jakubowski, Mariusz H.; Venkatesan, Ramarathnam (20—21. 9. 2007). Towards Integral Binary Execution: Implementing Oblivious Hashing Using Overlapped Instruction Encodings (PDF). Proceedings of the 9th workshop on Multimedia & Security (MM&Sec '07). Dallas, Texas, USA: Association for Computing Machinery. стр. 129—140. CiteSeerX 10.1.1.69.5258  . ISBN 978-1-59593-857-2. S2CID 14174680. doi:10.1145/1288869.1288887. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-09-04. г. Приступљено 2021-12-25.  (12 pages)
  10. ^ „file(1)”. OpenBSD manual pages. 24. 12. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2018. 
  11. ^ Paul, Ryan (12. 3. 2008). „Study: amount of digital info > global storage capacity”. Ars Technics. Архивирано из оригинала 13. 3. 2008. г. Приступљено 13. 3. 2008. 
  12. ^ Gantz, John F.; et al. (2008). „Тхе диверсе анд еxплодинг дигитал универсе”. Интернатионал Дата Цорпоратион виа ЕМЦ. Архивирано из оригинала 11. 3. 2008. г. Приступљено 12. 3. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Подаци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Podaci_(računarstvo)&oldid=27675850”