Википедија

Полдер

Полдер је ниска земља која је "отета" од воде и заштићена бранама и насипима. Полдер се прави тако што се око неког мочварног земљишта изграде насипи, затим се поред насипа ископају канали и испумпава вода. На тај начин се исушује земљиште. Због тога се земљиште слегне и његов ниво је увек мало нижи од нивоа воде око њега. Полдери су карактеристични за Холандију и Белгију.

Полдер

Три врсте полдера су:

Ниво тла у исушеним мочварама временом се спушта. Сви полдери ће на крају бити испод нивоа околне воде неко или све време. Вода улази у низијски полдер инфилтрацијом и притиском воде подземних вода, или падавинама, или транспортом воде рекама и каналима. То обично значи да полдер има вишак воде, која се испумпава или одводи отварањем устава за време осеке. Неопходно је да се пази да унутрашњи ниво воде не поставите пренизак. Полдерско земљиште састављено од тресета (бивша мочвара) ће потонути у односу на претходни ниво, због разлагања тресета када је изложен кисеонику из ваздуха.

Полдери су у сваком тренутку изложени ризику од поплава и мора се водити рачуна о заштити околних насипа. Насипи се обично граде од локално доступних материјала, а сваки материјал има своје ризике: песак је склон урушавању због засићења водом; суви тресет је лакши од воде и потенцијално не може да задржи воду у веома сушним сезонама. Неке животиње копају тунеле у баријери, омогућавајући води да се инфилтрира у структуру; Бизамски пацов је познат по овој активности и због ње се лови у појединим европским земљама. Полдери се најчешће, мада не искључиво, налазе у делтама река, некадашњим мочварним подручјима и приобалним подручјима.

Поплављивање полдера је такође коришћено као војна тактика у прошлости. Један пример је поплава полдера дуж реке Изер током Првог светског рата. Отварање устава у време плиме и затварање за време осеке претворило је полдере у неприступачну мочвару, што је омогућило савезничким армијама да зауставе немачку војску.

Холандија има велику површину полдера: чак 20% копнене површине је у неком тренутку у прошлости преузето од мора, што је допринело развоју земље. ИЈселмер је најпознатији полдерски пројекат Холандије. Неке друге земље које имају полдере су Бангладеш, Белгија, Канада и Кина. Неки примери холандских полдерских пројеката су Бимстер, Шермер, Флевополдер и Нурдустполдер.

Етимологија уреди

Холандска реч полдер потиче сукцесивно од средњехоландског полре, од старохоландског полра, и ултимано од пол-, комада земље уздигнутог изнад околине, са аугментативним суфиксом -ер и епентетичким -д-. Реч је усвојена на тридесет шест језика.[1]

У Холандији уреди

 
Црпна станица у Зотермеру, Холандија: Полдер лежи ниже од околне воде на другој страни насипа. Јасно се виде Архимедови завртњи.

Холандија се често повезује са полдерима, јер су њени инжењери постали познати по развоју техника за исушивање мочвара и њихово коришћење за пољопривреду и други развој. То илуструје изрека „Бог је створио свет, а Холанђани су створили Холандију“.[2]

Холанђани имају дугу историју обнављања мочвара и плавних подручја, што је резултирало са око 3.000 полдера широм земље. До 1961. године, око половина земље, 18.000 км² (6.800 квадратних миља), је преузето из мора.[3] Отприлике половина укупне површине полдера у северозападној Европи је у Холандији. Први насипи у Европи изграђени су у римско доба. Први полдери су изграђени у 11. веку. Најстарији постојећи полдер је Ахтермер полдер, из 1533. године.

Као резултат поплавних катастрофа, постављене су табле за воду назване wатерсцхап (када се налазе више у унутрашњости) или хоогхеемраадсцхап (близу мора, које се углавном користе у холандском региону)[4][5] како би се одржао интегритет одбране воде око полдера, одржавали водени путеви унутар полдера и контролисали различити нивое воде унутар и изван полдера. Одбори за воде одржавају засебне изборе, наплаћују порезе и функционишу независно од других државних органа. Њихова функција је и данас у основи непромењена. Као такви, они су најстарије демократске институције у земљи. Неопходна сарадња међу свим редовима да би се одржао интегритет полдера дала је име холандској верзији политике трећег пута — Полдерском моделу.

Поплава 1953. године подстакла је нови приступ пројектовању насипа и других структура за задржавање воде, заснован на прихватљивој вероватноћи изливања. Ризик се дефинише као производ вероватноће и последица. Потенцијална штета у животима, имовини и трошковима обнове упоређују се са потенцијалним трошковима одбране од воде. Из ових прорачуна следи прихватљиви ризик од поплава са мора у једној у 4.000–10.000 година, док је за речне поплаве један у 100–2.500 година. Конкретно утврђена политика води холандску владу да побољша одбрану од поплава како нови подаци о нивоима претње постану доступни.

Главни холандски полдери и године када су положени су Бемстер (1609–1612), Шермер (1633–1635) и Харлемермерполдер (1852). Полдери настали као део радова Зуидерзе укључују Виерингермерполдер (1930), Нордостполдер (1942) и Флевополдер (1956–1968).

Примери полдера уреди

Бангладеш уреди

Бангладеш има 139 полдера, од којих је 49 окренуто ка мору, док су остали дуж бројних притока делте реке Ганг-Брахмапутра-Мегна. Они су изграђени 1960-их да би заштитили обалу од плимских поплава и смањили продор сланости.[6] Они смањују дуготрајне поплаве и накупљање воде након олујних удара из тропских циклона. Они се одржавају и ради потреба пољопривреде.[7]

Кина уреди

Историја уреди

Регион Ђангнан, у делти реке Јангце, има дугу историју изградње полдера. Већина ових пројеката изведена је између 10. и 13. века.[9] Кинеска влада је такође помогла локалним заједницама у изградњи насипа за одводњавање мочварних вода.[10] Лиђа (里甲) систем самонадгледања од 110 домаћинстава под вођством лиџанга (里长) коришћен је за потребе администрације услуга и прикупљања пореза у полдеру, са љангџангом (粮长, поглаваром жита) одговорним за одржавање воденог систем и тангџангом (塘长, шефом насипа) за одржавање полдера.[11]

Индија уреди

Ирска уреди

Референце уреди

  1. ^ Сијс, Н. ван дер, 2010. Недерландсе wоорден wерелдwијд, 747 пп. Сду Уитгеверс бв, Ден Хааг. ISBN 9789012582148, https://pure.knaw.nl/portal/files/458170/Nww_compleet_archief.pdf, page 155
  2. ^ Cf. Forrest Clingerman, Brian Treanor, Martin Drenthen, David Utsler, Interpreting Nature: The Emerging Field of Environmental Hermeneutics, Fordham University Press, 1 sep. 2013. The sentence stems from a poem by Archibald Pitcairn (1652–1713): Tellurem fecere dei, sua littora Belgae. C.D. van Strien, British Travellers in Holland During the Stuart Period: Edward Browne and John Locke as Tourists in the United Provinces, Leiden 1993, 164.
  3. ^ Ley, Willy (октобар 1961). „The Home-Made Land”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. стр. 92—106. 
  4. ^ „waterschap”. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. 
  5. ^ Reh, W., Steenbergen, C., Aten, D. 2007. Sea of Land, The polder as an experimental atlas of Dutch landscape architecture. 344 pp, Uitgeverij Architectura & Natura. ISBN 9789071123962.
  6. ^ "Bangladesh polders under threat", Irin News
  7. ^ "Bangladeshi project to enhance polders amidst climate woes" Архивирано 2014-04-08 на сајту Wayback Machine, Unearth News
  8. ^ „CRCWSC Trade Mission to Kunshan” (PDF). 2016-12-01. 
  9. ^ Liao, Qiyu 繆启愉 (1985). Taihu Tangpu Weitian Shi Yanjiu 太湖塘浦圩田史研究 [The research of the dikes and polders of Lake Tai]. Beijing: Nongye Chubanshe. 
  10. ^ Xie, Shi 谢湜 (2010). „"11 Shiji Taihu Diqu Nongtian Shuili Geju de Xingcheng" 11 世纪太湖地区农田水利格局的形成 [The formation of water management system in the farmland of the Lake Tai region in the eleventh century]”. Journal of Sun Yat-sen University. 50 (5): 94—106. 
  11. ^ Hamashima, Atsutoshi 滨岛敦俊 (1982). Mindai Kōnan nōson shakai no kenkyū 明代江南農村社会の研究 [Rural Society in Jiangnan during the Ming Dynasty. Tokyo: Tokyo University Press. стр. 9—65. 
  12. ^ „Rain continues to throw a challenge in Kuttanad”. The Hindu. The Hindu Group. 2011. Приступљено 2011-06-10. 
  13. ^ Thampatti, Manorama (март 1999). „Rice Bowl in Turmoil: The Kuttanad Wetland Ecosystem”. Resonance. Indian Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 2010-12-16. г. Приступљено 2011-06-10. 
  14. ^ „Inch Wildfowl Reserve History”. Inch and Foyle Wildfowl Project. Архивирано из оригинала 7. 9. 2015. г. Приступљено 5. 6. 2015. 

Literatura уреди

  • Farjon, J.M.J., J. Dirkx, A. Koomen, J. Vervloet & W. Lammers. 2001. Neder-landschap Internationaal: bouwstenen voor een selectie van gebieden landschapsbehoud. Alterra, Wageningen. Rapport 358.
  • Morten Stenak. 2005. De inddæmmede Landskaber - En historisk geografi. Landbohistorik Selskab.
  • Ven, G.P. van de (red.) 1993. Leefbaar laagland: geschiedenis van waterbeheersing en landaanwinning in Nederland. Matrijs, Utrecht.
  • Wagret, P. 1972. Polderlands. London : Methuen.
  • Derex, Jean-Michel, Franco Cazzola (eds.) 2004. 2nd ed. 2013. Eau et développement dans l'Europe moderne. Paris, Maison des Sciences De L'Homme
  • Farjon, J.M.J., J. Dirkx, A. Koomen, J. Vervloet & W. Lammers. 2001. Neder-landschap Internationaal: bouwstenen voor een selectie van gebieden landschapsbehoud. Alterra, Wageningen. Rapport 358.
  • Stenak, Morten. 2005. De inddæmmede Landskaber – En historisk geografi. Landbohistorik Selskab.
  • Polders of the World. Keynotes International Symposium. 1982. Lelystad, The Netherlands
  • Harry Kunz, Albert Panten: Die Köge Nordfrieslands. Mit Karte. Nordfriisk Instituut, Bräist/Bredstedt, 1997. ISBN 3-88007-251-5. (Nordfriisk Instituut 144).
  • „Holland's first 130 km/h road is the Afsluitdijk”. DutchNews.nl. 1. 3. 2011. Приступљено 20. 2. 2012. „The speed limit on the Afsluitdijk, the stretch of the A7 on the dyke between Wognum in North Holland and Zürich in Friesland, has been increased to 130 km/h from Tuesday.” 
  • Hakkenes, Emiel (2017). Polderkoorts. Hoe de Zuiderzee verdween [Polder Fever. How the Zuyderzee disappeared]. Amsterdam: Uitgeverij Thomas Rap. 
  • Banning, Cees (2018). Cornelis Lely. Ingenieur van het nieuwe Nederland [In Dutch: Cornelis Lely - Engineer of the new Netherlands]. Beilen, NL: Uitgeverij Pharos. 
  • Ley, Willy (октобар 1961). „The Home-Made Land”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. стр. 92—106. 
  • Atsma, Joop (3. 7. 2012). „Toezegging naviduct Afsluitdijk” (PDF) (на језику: холандски). Ministerie van Infrastructuur en Milieu. Приступљено 2. 8. 2013. 
  • „Icoon Afsluitdijk | De Afsluitdijk”. web.archive.org (на језику: Dutch). 2017-09-29. Архивирано из оригинала 29. 09. 2017. г. Приступљено 2021-07-11. 
  • Waterstaat, Ministerie van Infrastructuur en (2016-09-05). „Icoon Afsluitdijk designs unveiled - News item - Government.nl”. government.nl (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-27. 
  • Tockner, Klement; Stanford, Jack A. (2002). „Riverine flood plains: present state and future trends”. Environmental Conservation (на језику: енглески). 29 (3): 308—330. ISSN 1469-4387. S2CID 18937837. doi:10.1017/S037689290200022X. 
  • „Asher Rare Books”. www.asherbooks.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 2020-08-20. г. Приступљено 2018-06-28. 
  • Flood control in the Netherlands : a strategy for dike reinforcement and climate adaptation. Zeeberg, Jaap Jan. Leiden: Hoogheemraadschap van Rijnland. 2009. ISBN 9789072381101. OCLC 637139008. 
  • The institutional arrangements for water management in the 19th and 20th centuries / L'organisation institutionnelle de la gestion de l'eau aux XIXe et XXe siècles / sous la direction de Jos C.N. Raadschelders. Raadschelders, J. C. N. Amsterdam: IOS Press. 2005. ISBN 1586034820. OCLC 57541059. 

Spoljašnje veze уреди

 
Polder на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Polder&oldid=27566375”