Policitemija
Полицитемија представља стање код кога постоји повећање броја еритроцита (црвених крвних зрнаца) изнад вредности које су нормалне за пол и за узраст.[2]
| Полицитемија | |
|---|---|
| Синоними | Примарна полицитемија, Полицитемија рубра вера (ПРВ), еритремија, Вакезова болест, Вакез-Ослерова болест |
 | |
| Приказ узорка коштане сржи код примарне полицитемије Анализирана је крв 68-годишње жене са 13 година дугом историјом полицитемије рубра вере леченом флеботомијом, 32-П и хидроксиуреом. Током 6-7 месеци терапије, ниво хемоглобина је опао, као и број тромбоцита. У крви су присутни еритроцити различитих величина и различитог облика (анизопојкилоцитоза)[1] | |
| Специјалности | Онкологија |
У питању је болест чији узрок није у потпуности познат. Бројни аутори наводе генетску предиспозицију за њен настанак, али изгледа да је потребно деловање фактора спољашње средине који су окидач за њен настанак. Полицитемија рубра вера се назива и примарна полицитемија.
Статистички подаци показују да се полицитемија рубра вера јавља отприлике на сваких милион особа. Примарно се мислило да од ове болести више оболевају припадници јеврејске заједнице, али се испоставило да све расе и етничке заједнице имају подједнаку вероватноћу од оболевања. Ова болест се најчешће јавља код особа старијих од 60 година, мада се може јавити било када током живота.
Клиничка манифестација уреди
Најчешће, манифестација полицитемије настају због прекомерне густине крви и смањеног допремања кисеоника у ткива и најчешће су: [3][4]
- главобоља, несвестица, поремећаји вида, интермитентне клаудикације и ангина пекторис
- често постоји зујање у ушима (тинитус) и
- може да дође до појаве крварења (крварење из носа, десни, из дигестивних органа и на кожи)
- често се јављају тромбоемболијске компликације
- када постоји увећање слезине (спленомегалија) и јетре (хепатомегалија), јавља се рана ситост након оброка
- често се јавља свраб на кожи (пруритус)
- често се јавља повишени крвни притисак
- Осећај набреклости тела, скотоми (тамне мрље пред очима).
Дијагноза уреди
Анамнеза са клиничком сликом није довољна да се постави дијагноза, али у великој мери помаже. За постављање дијагнозе, мора се начинити комплетна крвна слика у више наврата. Често поред увећања броја црвених крвних зрнаца постоји и увећање броја белих крвних зрнаца и тромбоцита. Тестови коагулације крви су најчешће потпуно нормални. Најчешће се дефинитивна дијагноза поставља узимањем узорка коштане сржи. Често се налазе повишени нивои витамина Б12 и повећано излучивање уреје. Увећање јетре и слезине се може видети ултразвучним снимањем или компјутеризованом томографијом.
Лечење уреди
Најчешће се у лечењу ове болести користи терапијско испуштање крви (флеботомија). Као допуна се ординирају антиагрегациони лекови (аспирин у дози од 100 мг дневно) и орални антикоагулантни лекови (варфарин, кумарин). Код озбиљних случајева долази у обзир и хемиотерапијско лечење.
Животни век уреди
Са регуларним хематолошким проверама и терапијом, људи са дијагностикованом полицитемијом, могу живети 30-40 година, чак и дуже.[4][5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Анизопојкилоцитоза”. www.лекаринфо.цом (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ Стојицевиц, Драган. „Полицитемија рубра вера”. www.симптоми.рс (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ Стојицевиц, Драган. „Полицитемија рубра вера”. www.симптоми.рс (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ а б „Полyцyтхемиа Вера - Лифе Еxпецтанцy, Сyмптомс, Дефинитион, Треатмент”. ХеалтхХyмн.цом - Гет Wелл Соон (на језику: енглески). 20. 12. 2016. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Полyцyтхемиа Вера - Прогносис анд лифе еxпецтанцy”. Хеалтхлине.цом (на језику: енглески). 20. 8. 2015. Приступљено 25. 5. 2018.
