Википедија

Политичка економија

Политичка економија је подручје филозофије чији је циљ објаснити улогу човјека у природи, у друштву, као и у новој природи коју ствара својим дјеловањем на планети. Бројни су филозофи кроз историју покушавали да схвате и објасне човјека и његов однос спрам свога дјеловања у природи и друштву, те посљедице које има тај рад на еволуцију човјека, природе и друштва, односно, на развој културе и цивилизације на Земљи. У хаосу узрочно посљедичних веза које је створила појава човјека на планети формирао се врло сложен систем - људско друштво по принципу самоорганизирања без човјекове спознаје питања зашто и како.

У периоду касног 19. века термин економија полако замењује термин политичка економија уз раст математичког моделовања који се поклопио са издавањем утицајног приручника Алфреда Маршала 1890. године. Раније је Вилијам Стивен Џевонс, који је заговарач математичког моделовања и њихове примене на тему, заступао је идеју о краткотрајности економије и с надом да ће термин постати "препознатљиво име науке".[1][2] У данашње време, термин "економија" углавном се односи на уску студију о економију којој недостају друга политичка и социјална разматрања, док се "политичка економија" односи на комплетан приступ.

Спознаја човјековог разума да може формулисати законе, како природне, тако и оне који се односе на дејство човека, ставила је пред човјека задатак да спозна зашто и како. Озбиљно трагање за тим циљем вршили су многи филозофи од којих су најзначајнији: Дејвид Хјум, Томас Хобс, Имануел Кант, Карл Маркс, Фридрих Хајек, Норберт Винер, Карл Попер. Вријеме у којем живимо показује да и поред произведене гомиле дебелих књига којима си човјек покушава објаснити своју улогу у природи те како да разумно искористи свој најважнији ресурс - људско биће, тај процес још није дао резултата; човјечанство свакодневно свједочи о несрећи, неправди, насиљу, геноциду и културоциду широм планета.

Порекло терминаУреди

Као студија услова под којим су производња и потрошња у ограниченим границама организовани у националним државама, политичка економија шири сферу економије. Политичка економија настоји да изрази законе производње и богатства на државни ниво, баш као што економије изражава тај ниво у сфери дома.

Критика политичке економијеУреди

 
Капитал, чувено дело Карла Маркса у којем је изнео критику капиталистичког система

Теорије политичке економије са становишта социологије разликују се у односу на оне са психолошког. Теорије политичке економије у погледу старења гледају на старење као на резултат борбе за моћ. Проблем са овим теоријама је у томе што старији људи имају корист од различитих социјалних програма, социјалног осигурања и слично.

Политичка економија излази из оквира уобичајене геронтолошке идеологије, јер одбија да сагледа индивидуалност и карактерише се као непозитивистички приступ. Са више политичке тачке гледишта, Дејвид Ручио, Утопија и Критика политичке економије пружају три основне критике. Прво, критика са становишта валуте и људске природе. Идеја је да средства размене и људска природа аутоматски иду заједно. Друга критика састоји се у тези да понуда креира потражњу. Расправа се води око тога да ова идеологија подразумева стабилност валуте. Трећа критика тиче се експлоатације у сфери капиталистичке економије. Ова се идеологија може применити на велике компаније које искоришћавају радничку класу зарад стицања профита, док се радничка класа лишава времена и енергије без озбиљног стеченог капитала.[3]

Повезане дисциплинеУреди

Политичка економија није јединствена дисциплина, те постоји низ научних дисциплина које се са њом преплићу:

РеференцеУреди

  1. ^ Јевонс, W. Станлеy (1879). Тхе Тхеорy оф Политицал Ецономy (2нд изд.). Приступљено 23. 4. 2018. 
  2. ^ Гроенwеген, Петер. (1987 [2008]). "'политицал ецономy' анд 'ецономицс'", Тхе Неw Палграве: А Дицтионарy оф Ецономицс, в. 3, пп. 905-06. [Пп. 904–07.]
  3. ^ „Експлоатација радничке класе”. Приступљено 23. 4. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Паул А. Баран (1957). Тхе Политицал Ецономy оф Гроwтх. Монтхлy Ревиеw Пресс, Неw Yорк. Ревиеw еxтррацт.
  • Јохн Р. Цоммонс (1934 [1986]). Институтионал Ецономицс: Итс Плаце ин Политицал Ецономy, Мацмиллан. Десцриптион анд превиеw.
  • Лероуx, Роберт (2011), Политицал Ецономy анд Либералисм ин Франце : Тхе Цонтрибутионс оф Фрéдéриц Бастиат, Лондон, Роутледге.
  • Магги, Гиованни, анд Андрéс Родрíгуез-Цларе (2007). "А Политицал-Ецономy Тхеорy оф Траде Агреементс," Америцан Ецономиц Ревиеw, 97(4), пп. 1374-1406.
  • О'Хара, Пхиллип Антхонy, ед. (1999). Енцyцлопедиа оф Политицал Ецономy, 2 в. Роутледге. 2003 ревиеw линкс.
  • Стевен Прессман, Интерацтионс ин Политицал Ецономy: Малверн Афтер Тен Yеарс Роутледге, 1996
  • Гордон Рауссер, Сwиннен, Јохан, анд Зусман, Пинхас (2011). Политицал Поwер анд Ецономиц Полицy. Цамбридге: Цамбридге У.П.
  • Wинцх, Доналд (1996). Рицхес анд Повертy : Ан Интеллецтуал Хисторy оф Политицал Ецономy ин Бритаин, 1750–1834 Цамбридге: Цамбридге У.П.
  • Wинцх, Доналд (1973). "Тхе Емергенце оф Ецономицс ас а Сциенце, 1750–1870." Ин: Тхе Фонтана Ецономиц Хисторy оф Еуропе, Вол. 3. Лондон: Цоллинс/Фонтана.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Politička_ekonomija&oldid=25677978”