Политичка коректност

Политичка коректност (уз придевски облик политички коректно) према дефиницији The American Heritage Dictionary of the English Language представља избегавање израза или поступака који могу изгледати као да њима хоће да се изопште, маргинализују или увреде људи који су социјално угрожени или дискриминисани. Политичка коректност подржава, или је повезана са политичким и образовним променама, нарочито у исправљању историјских неправди везаних за расу, класу, пол и сексуалну оријентацију. Merriam-Webster Online Dictionary наводи да је израз политички коректан у складу с уверењем да језик и дела која могу да увреде политичке сензибилитете (као у случају пола или расе) треба да буду елиминисани. Аутор Гери Мартин (Gary Martin) сматра да је тешко расправљати о значењу и пореклу израза, а да се притом избегава изношење политичког мишљења. По њему, употреба, или сама дефиниција политичке коректности како је виде леви либерали наилази на велико оспоравање оних који имају другачије политичке погледе (па чак и самих либерала). Неки сâм термин политички коректно сматрају пежоративним зато што приказује политички став коме се они противе као коректан.

Израз политичка коректност (политички коректан) се користи да опише језик, политике или мере које су намењене да избегну или недостатак чланова одредјених група у друству. Од касних 1980-тих, термин се односи на избегавање језика или понашања које се може сматрати искључивим, маргинализација или увредљива група које су сматране прикривеним или дискриминисаним, посебне групе које су дефинисане по полу или раси. У јавном дискурсу и медијима, она се обицно користи као погрдна, што значи па то је ова политика, прекомерна, савремена употреба термина настала је из конзервативне критике нове левице у касном 20 веку. Фраза је сироко коришћена у дебате о Аллан Блумовој 1987. у књизи “Затварање америчког ума” и стекао је додатне валуте као и одговоре о Роџеру Кимбалу да је редовни радикал (1990) и конзервативни аутор Динесх D. Соуза је у књизи нелиберално образовање 1991 је осудио због оног што је видео као либералне напоре и унапредјивање само виктимизације и мултикултурализма у језику, афирмативне акције и промене у садржају школског и универзитетског плана и програма. То је такодје био предмет чланка у [Њујорк тајмс] и другима тако 1990-тих.

Коментари политичке левице тврде да конзервативци користе појам појам политичке коректности да уманији и скрене пажњу са суштински дискриматорно понашање према угроженим групама они такодје тврде да је политичко право спроводи своје облике политичке коректности да би сузбио своје фаворизовање изабраних јединица и идеологија. Термин је играо главну улогу у култури рата САД-а измедју либерала и конзервативаца.

Историја

Термин „политичка коректност“ је ретко коришћен све до друге половине 20 века. Ова ранија употреба није комуиницирала друштвеном неслагању и обично подразумева у новијој употреби 1793 године, термин „политичка коректност“ појавила се у САД-у у пресуди суда за политичку тузбу. Термин се користи и у другим земљама са енглеским језиком у 1800...

[Вилиам Сафир] наводи да је прва забележена употреба термина у типичном модерном смислу је од Тони Кејд Бамбара у 1970 г. анталогије „Црна жена“.Термин је вероватно ушао у употребу у Великој Британији око 1975 год.

Почетак-средина 20 века

Почетком-средином 20 века у раним и средином 20 века, израз „политички коректан“ је коришћен да опише стриктно понашање 3 низа идеалних догми. Године 1934,,Неw Yорк Тимес“ је објавио да нацистичка Немачка је увела дозволе за забрану извештања који нису политички коректни.

Као маркстичко-лењинистички покрети добили су политичку моћ, израз је био повезан са оптужбама за догматичку примену доктрине, у дебатама измедју Америчких комуниста и Америчких социјалистеа, ова употреба се односила на линије комунистичке партије која је у очима социјалиста пружала „тачне“ ставове у свим политичким питањима. Према америчком предавачу Херберт Колу, писао је о расправама у Њујорку крајем 1940-их и раних 1950-их.

Термин „политички коректан“ се употребљава насилнички, и односи се на некога чија је оданост ЦП линије преовладава саосећајне и довело је до лоше политике. Социјалисти су га користили против комуниста, и требало је да одвоји социјалисте који верују у егалитарне моралне идеје од догматских комуниста који би заступали и бранили партијске позиције без обзира на њихову моралну супстанцу.

1970-те

Америчка Нова левица почела је да користи термин „политички коректан”. У есеју „Црна жена”:Антологија (1970), Тони Кејд Бамбарски казе да „човек не може да буде,, политички коректан (мушки) шовиниста. Након тога израз се често користи као самокритични сатир Дебра L. Сулц је рекао да током 1970-их и 1980-их, Нова левица, феминисткиње, и напредњаци…. Користили су иронично термин „политичка коректност, као чувар против своје сопствене ортодоксије у напорима друштвених промена. ПЦ се користи у стрипу Метоновог покрета од Боби Лондона чији је идеолошки звук следио појам у стрипу Барта Дицкона.

У свом есеју ка феменистичкој револуцији Елен Нилс казе: У Раним осамдесетим када су феминисткиње користиле термин политичка коректност, саркастично се на напоре за борбу односи на анти-порнографске покрете да се дефинисе „феминистичка сексуалност”. Стјуарт Хол наводи један од начина на који се оригинална употреба израза може развити у модерну: Према једној верзији, политичка коректност је заправо почела као шала од стране левица; Радикални студент у америчким домовима који су иронично реаговали лоше у старим данима.БС(пре сездесетих), када је свака револуционарна група имала забаву у свему. Они би се бавили неким очајним примерима секстичким или расистичним понашањима својих колега студената имитација тона гласа црвене гарде или комесара културне револуције: „Не баш политички коректан; друже”.

1980-те I 1990-те

Алан Бломова књига „Затварање америчког ума” из 1980 год. предвидео је расправу о „политичкој коректности” у амреичком високом образовању 1980-их и 1990-их. Професор енглеских књижевних културних студија на ЦМУ.Џефреј Ј. Вилиам написао је да „напад на…политичку коректност” која се пробудила током ранијих година, добила је најбоље дело са Блумовим затварањем америчког ума”. Према З. Ф. Гримсону, Блумова књига “напала је факултет за политичку коректност”. Професор социјалног рада у ЦСУ Тони Плат каже да је “Кампању против политичке коректности”покренула је Блумова књига из 1987 године. У октобру 1987 године, цланак Њујорк тајмса од Рицарда Бернстеина се заснива популаризацији тог појма. У овом тренутку израз је углавном коришћен у академским круговима: Широм земље термин ПЦ, како се обицно скраћује се чује све више у дебатама о томе ста треба учити на универзитетима. Цитати из Нексиса у „ арц неwс/цурwес” откривају само 70 цитата у чланцима „Политичке коректности” за 1990 али годину дана касније, Нексис снима 1532 цитата, са сталним порастом на више од 7000 цитата до 1994 године. У мају 1991 године Њујорк тајмс је објавио чланак по коме се израз све више користи на ширем јавном простору,,Оно што се назива „Политичка коректност”, израз који је почео да добија значај на почетку школске године прошле јесени, проширила се у последњих неколико месеци и постала је фокус националне дебате, углавном комуниста, али и у већим подручјима америчког живота-политичка коректност: „Нови апекс тест.?” -Роберт D.Маркфаден.

Претходно нејасан термин крајње левице постао је заједнички израз у лексикону конзервативних друштвених и политичких изазова против прогресивних наставних метода и промена наставног плана и програма у средњим школама и универзитетима у САД. Политичко понашање и говор кодова који говорник или писац сматра као наметање либералног православља, описани су и критиковани као „политички коректни”. У мају 1991 године на церемонији почетка дипломског разреда универзитета у Мичигену, тадашњи председник Џон Буш употребио је израз у свом говору: Појам политичка коректност је изазвао контраверзију широм земље. Иако је покрет произилази из хвалисане жеље да се уклоне остаци расизма и сексизма и мржње, он замењује старе предрасуде са новим. Објављује одредјене теме изван граница па чак и одредјене гестове који су ван граница.

Након 1991 година његова употреба као погрдна фраза поставила је распрострањена медју конзервативцима у САД-у. Постао је кључни појам који обухвата конзервативну забринутост о левици у култури и политичкој дебати у ширем смислу, као и у академским круговима.

Два чланка о овој теми крајем 1990 године у Форбесу и Неwсwеек су у својим насловима користили појам „Мисли полиције” у својим насловима а то је тона нове употребе, али је [Динесх D. Соуза] нелиберално образовање: Политика расе и секса у кампусу (1991) је забранила машту штампе. D. Соуза је користио сличну критичку терминологију за низ политика око виктимизације, подржавајући мултикултурализам кроз афримативне акције, санкције против антимањинског говора мржње, и ревизије наставних планова, програма (понекад се називају “разбијање канона”) Ови трендови су делимично одговор на мултикултурализам и успон политичког идентитета као сто су феминизам, покрети хомосексуалаца, покрети етничких мањина добио је средства од конзервативних фондација и експертских као што је фондација Јохана M. Олина која је финансирала неколико књига као што су од D. Сеуза. Херберт Кел је 1992 године је коментарисао велики број неоконзервативаца који су промовисали употребу термина “политичка коректност” почетком 1990-их, то су били бивши чланови комунистичке партије. I као резултат тога је упознат са марксистичком употребом израза, он је тврдио да су тиме имали намеру “инсинуирају да су егалитаристичке демократске идеје заправо ауторитарне, православни и комунистички утицај, када се супроставе људским правима да буду расисти, секситични и хомофобични.

Током 1990-их, конзервативни и десничарски политичари и говорници усвојили су фразу дескиптора својих идеолошких непријатеља посебно у контексту културе ратова о језику и садржају наставног плана и програма у школама. Роџер Кимбал у редовима радикала подржао је став Фредерика Кревса, да се ПС најбоље описује као “Леви Електизам”, а термин који Кимбал дефинише се као “било који од широког спектра размишљања од структурализма и постструктурализма, деконструкције и аналитичара за феминистичким хомосексуалним, црним и очигледно другим политичким облицима критике. Јан Нарвесон је написао да је та фаза родјена да живи измедју застрашујућих цитата: она сугерише да су оперативни разлози у тој области тичу се само политичког, да упадају у истинске разлоге принципа због којих би требало да се понашамо…. Глен Лори описао је ситуацију у 1994 години, као ситуацији којој “моћ и ауторитет академској заједници оспоравају партије са ове стране, по топ питању, јесте да контролишу своје аргументе од потенцијалних “пријатеља” и “непријатеља” .

Борци са леве и десне стране покушавају проценити да ли је писац “за њих” или “против њих”.

Либерални коментатори тврде да су конзервативци и реакционисти који су користили тај израз уложили су напоре да преусмере политичку дискусију даље од суштинских питања решења друштвене дискриминације као што је решење социјалне класе, пол и законска неједнакост-против људи које конзервативци не сматрају као део друштвене групе. Коментаришући 2001 годину, један британски новинар Поли Тајнби, рекао је “израз је празан, десно крило, дизајнирао је само да би подигло свог корисника”,: у 2010 години “Израз политичка коректност родјена је као кодиран наслов за све оне који још увек желе да кажу Паки, спастички или педер. Један британски новинар, Вил Хатон је 2001 године написао: Политичка коректност је један од сјајних алата које америчко право развило средином 1980-их година прошлог века, као део рушења америчког либерализма. Шта је најоштрије размишљање у америчком праву брзо је схватио да то што је проглашењем рата на културним манифестацијама либерализма-изједначујући оптужбу за “политичку коректност” против својих експоната они би могли да дискредитују цео политицки пројекат.

• “Речи су стварно важне, господине Блункет”, - Вил Хатон 2001 година.

Медији

У Сједињеним Америчким Државама, израз се нашироко користи у књигама и литератури, али у Британији се користи углавном у познатим новинама. Многи аутори и медији ослањајући се углавном на права користе израз да критикују оно сто су видели као некоректност у медијима. Виллиам МцГоwан је расправљао да новинари узимају погрешне приче или игноришу приче вредне за насловницу.Због тога што МцГоwан уочава да њихове либералне идеологије и њихов страх иде до тога да не увреде минорне групе.. Роберт Новак у свом есеју „Политичка коректност нема места у новинама“, користи као израз да окриви новине за адаптирање језика користе политику и он мисли да избегавају појаву некоретности. Он расправља да политичка коректност у језику не само да уништава значење него такодје понижава људе, за које се мисли да треба да буду заштићени. Аутор Давид Слоан и Емили Хофф тврде да у Америци новинари одбацују забринутост због политичке коректности у новинама, изједначавају политичку коректност са старом либералном медијском пристрасношћу.

Џесика Пинта и Џои Јакубу упозоравају против политичке некоректности у медијама и друге користи, писали су у журналу о едукацији и социјалном истраживању: „језичка конструкција утиче на наш начин размишљања негативно, мирна коегзистенција је застрашујућа и социјална стабилност је угрожена“. Навео је као пример „ефекат политичке некоректности употребе језика“ у неким историјским догадјајима. Он је посебно приметио конфликте у Северној Нигерији, за које су рекли да је то резултат несензибилисаног језика.

Едукација

Већину савремених расправа је изазвао конзервативне критике либералне едукације и конзервативци су то користили као главну линију напада. Универзитет Пелсиваније, професор Алан Корс и адвокат Харвеј А. Силерглате конектовали су говорне кодове на Амричким универзитетима са Филозофом Херберт Маркузе. Они су тврдили да говор кодовима прави „климатску репрепресију“ расправљајући се да се она базира на марксистичкој логици. Језички код „мандат је редефинисао појам о „слободи“ базирано на уверењима да наметање моралне норме на друство је оправдано, поглед који захтева мањи акценат на права индивидуа а више на гаранцији -историјских потлачености- особа значи постизање једнаких права. Они тврде да наше колеге и универзитети не нуде заштиту поштених правила, једнаких права и доследних стандарда до генерација која проналазе себе на нашим универзитетима. Они охрабрују студенте да подигну оптужницу за малтретирање против оних чије мисљење или изрази њих вредјају. На скоро сваком колеџу или универзитету студенти сматрају чланове „ историјски потлаченим групама“ - пре свега, жене, црнци, хомосексуалци и хипсањолци су информисани током оријентација да њихови кампуси са илегалним или недопустивим кршењем њихових права не буду увредјени. Судећи по овим упозорењима, постоје расни и сексуални фанатици, позајмили смо фразу од Меркартијевих критика „испод сваког кревета“.

Корс и Силверглате касније су основали фондацију људских права у образовању (ватра), која се бори против кршења права због процеса, посебно „говор кодова“. Слично а и заједничко за конзервативне критике од више едукације у Сједињеним Америчким државама је да политички погледи на факултетима су много више либерални него генерално у популацији и таква ситуација доводи до атмосфере политичке коректности.

Џесика Пинта и Џои Јакубу пишу да политичка коректност је корисна у образовању, и у цасопису за обрзовање и друштвеним истрзивањима ништа није важно у Енглеском као секундарни језик и Енглески као страни језик у контексту где је од великог значаја да реакција језика може да произведе као део културе и социјалног контекста. Заботикна (1989) каже да политичка коректност није само битно већ и интересантно подручје студија у Енглеском као другом језику или Енглеском као страном језику у учионицама. То је зато што данашњи језик се користи да би у обављању различитиј говорних аката који изазивају реакцију која убедјује, подстиче, жалбе, осудјивања и не одобравања.

Наука

Групе које се противе прихватању научног погледа о еволуцији, са друге стране пусење цигара, сида, глобално заревање, и друга спорна политичка питања користе темин „политичка коректност“ да опишу њихов поглед као неоправдано одбијање њихове перспективе на овај проблем од научног друштва у којој осећају да су корумпирани од либералне политике. На пример, у Ламарксовом потпису како ретрогени мењају Дарвинову природну селекцију парадигме (1999), каже професор Едвард Ј. Стил. Ми сада стојимо на прагу онога што би било узбудљиво у новој ери генетичких истраживања......... Медјутим „политичка коректност“ мисли се на агенде о нео-дарвинистима из 1990 су идеолошки контра од идеје Ламарковог фидбека, као што је црква била против идеје еволуције базиране на природној селекцији из 1850!!

Конзервативна политичка коректност

,,Политичка коректност“ је типично корисћена за либералне услове и радње, али не и за једнаке покушаје да обликују језик и понашање на прави пут. Медјутим израз „ десничарска политичка коректност“ је понекад усвојена од коментатора, посебно када се ради о поредјењу. У 1995 године један аутор је користио израз „конзервативна коректност“ расправљајући о релацији са високим образовањем, која критикује политичку коректност показује знатижељно слепило када долази до примера свих конзервативних коректости најчешће у случају у потпуности се игнорисе или цензурисе левица као оправдано позитивна врлина. Уравнотежена перспектива се изгубила, и сви су промашили чињенице да су људи на свим странама понекад цензурисани.

У 2003 години, помфрит и прженице у три САД Представничка кафића као одовор на француско противљење предложеном инвазијом на Ирак; ово је описано као загадјујуће што је већ концепт политичке корекности. У 2004 години Аустралијски лидер рада Марк Латхам описао је конзервативне позиве за пристијност у политици као нова политичка коректност.

У 2012 години, Пол Кругман је написао „Велика претња у насем дискурсу је крило десне политичке коректности“ - за разлику од либералне верзије-има пуно моћи и новца иза позадине. Циљ је врста ствари које Орвел покушава да пенесе својим новим говором, то је немогуће говорити, а могућност је размишљања о идејама које доводе у питање успостављени поредак.

Након Мјакла Пенса у новембру 2016 и његовог наступа у Хамилтону, представнички кандидат Трамп назвао је малтретирањем и питао за сигурно место. Цриссх Теиген је коментарисао да је то велика ствар и да његови гласаци исмејавају либералу политичку коректност. Алекс Норвастех са Като института дефинисао је своју праву верзију политичке коректности као „патриотску коректност“. Вокс уредник Дара Линд укратко је деинисао као „бренд десничарске преосетљивости која је уредјена увредама Америчког поноса и патриотизма (као протести против председничког кандидата), као и било који факултетски активисти који добијају преко увреда до различитости“. Џим Герагхти из националног погледа одговорио је Новрастеху наводеци да „не постоји десницарска једнакост политичке коректности“.

2016 Амерички председнички избори

У 2015 и 2016 години, довело је до предсавничких избора у САД-у 2016 године, републикански кадидат Доналд Трамп користи политичку коректност као заједничку тачку своје реторике. Према Трампу, Барак Обама и Хилари Клинтон су били спремни да дозволе обичним Америкацима да пате због њиховог првог приоритета политичке коректности. У колони за Хуффингтон Пост, Ериц Минк карактерисе Трампов концепт „политичке коректности“.

Политичка коректност је конзервативна друштвена сила у нацији са конституционалним гаранцијама слободе изражавања, и то покреће легитимна питања која су вредна дискусије и дебате. Али Трамп то неради. Он није бунтовни говорник непопуларне истине о моћи. Он не заступа искрену дискусију о дубоким спорним питањима. Он није тај да пркоси правилима који су постављени код елите које контролишу оно шта каежмо. Сви трампови инати су обична пристојност. Након избора 2016 године, Лос Ангелес Тимес колумниста Џесика Рој је написала да је „политички коректност“ је једна од кључних термина који се користе од стране америчких алт права

Као теорија завере

Неки конзервативни коментатори на западу расправљају о томе да су политицка коректност и мултикултурализам део завере са главним циљем подривања јеврејско-хришћанских вредности. Ова теорија, која каже да политичка коректност потиче од критичке теорије Франкфуртске Школе као део завере коју њени заговорници називају Културни Марксизам, је код академика опште позната као теорија завере Франкфуртске Школе. Теорија је настала са есејем Мајкла Миничина: Ново Мрачно Доба: Франкфуртска Школа и Политичка Коректност, објављеног у дневнику покрета Линдон Ларуш. У 2001, конзервативни коментатор Патрик Бјуканан је у Смрт Запада написао политичка коректност је културни Марксизам, и да њен заштитни знак је нетолеранција.

Лажне оптужбе

У Сједињеним Америчким државама, леве снаге политичке коректности биле су оптуживане за цензуру, са Тајмом(часопис) који цитира кампање против насиља на телевизији доприносеци мејнстрим култури која је постала опрезна, чиста, уплашена од сопствене сенке због будног ока п.к. полиције, иако по мишљењу Џона Вилсона протести и бојкоти оглашивача усмерених на тв емисије су обично организовани од стране десничарских верских група које воде кампању против насиља, секса и приказивања хомосексуалности на телевизији.

У Великој Британији, неке новине су објавиле да су вртици променили песму за децу Баа Баа Црна Овца у Баа Баа Овце Боје Дуге и да су забраниле оригиналну верзију. Али је касније објављено да су заправо Родитељи и Деца Заједно (РИДЗ) променили песму у акциону риму.... Они певају срећна, тужна, скакутава, розе, плава, црна и бела овца итд. Ова прича је доста кружила и касније је била проширена како би указала да се друге забране језика односе на термине црна кафа и табла.

Часопис Приватни Детектив је објавио да су сличне приче биле објављиване у Британској штампи од када су их новине Сунце прве објавиле 1986.

Сатирична употреба

Политичка коректност је често сатиризирана, на пример у ПК Манифесту (1992) од Сола Џерушалмија и Ренс Збигњев екса, и Политички Коректне Приче За Лаку Ноћ (1994) од Џејмса Фин Гарнер , које представљају бајке преписане из претеране политички коректне перспективе. 1994 године комедијски филм ПЦУ се оврнуо на политичку коректност у студенском насељу.

Остали примери укључују телевизијски програм Политички Некоректан, рутина еуфемизма Џорџа Карлина, и Политички Коректан Албум. Популарност цртаног филма Јужни Парк довела је до настанка појма Републиканац Јужног Парка од Ендруа Саливана, и касније књиге Конзервативци Јужног Парка од Брајана Си. Андерсона. У својој 19. Сезони (2015) Јужни Парк је представио новиг лика ПК Директора, којег оличава принцип, како би исмевао принцип политичке коректности.

Водитељ тв емисије Колбертови, извештаји Стивена Колберта је често сатирично говорио о ПК Полицији

Канада

Грејхам Гуд академик на Универзитету Британске Колумбије написао је да је термин широко коришћен у дебатама на универзитетском образовању у Канади. Пишући о извештају из 1995. о одељењу Политичких Наука на његовом универзитету, закључио је: Политичка Коректност је постала популаран израз зато што изазива неку врсту само-праведности и осуђујући тон код неких и обузимајућу анксиозност код других-који, плашећи се да ће можда учинити нешто погрешно, прилагођавају своје изразе лица, и праве паузе у говору како би били сигурни да неће рећи нешто неприкладно. Атмосфера коју је ово створило на кампусима је у најмању руку исто толико лоша у Канади као што је и у Америци.

Хонг Конг

У Хонг Конгу, како се предаја из 1997 ближила, већу контролу над штампом вршили су I власници I кинеска држава. Ово је имало директан утицај на извештавање о релативно осетиљивим политичким питањима. Кинеске власти су вршиле притисак на поједине новине да заузму про-Пекингшки став у вези контроверзних питања. Тунг Цхее- хwа његови политички саветници и више бирократе су све више повезивале своје радње I примедбе са политичком коректношћу. Зхаоија Лиу и Сиу–каи Лау, пишући у првој Тунг Цхее хwа–овој администрацији: првих пет година специјалног административног региона у Хонг Конгу, рекли су Хонг Конг је традиционално окарактерисан слободом говора и слободом штампе, али да је ненамерна последица наглашавања политичке коректности је да ограничи простор за такву слободу изражавања. је традиционално окарактерисан слободом говора и слободом штампе, али да је ненамерна последица наглашавања политичке коректности је да ограничи простор за такву слободу изражавања.

Нови Зеланд

На Новом Зеланду, контроверзе о Политичкој Корекности су испливале током 1990-тих у вези школског програма социјалних студија.

Спољашње везе

• Тема недеље: Политичка коректност, Политика
• Politička korektnost za početnike na primjeru filma Fatalna nesreća, Srećko Horvat (jezik: hrvatski)
• Politička korektnost, Hitna služba Igora Mandića (jezik: hrvatski)

Унутрасње везе

Њујорк тајмс Доналд Трамп Феминизам