Полни уговор

Полни уговор је једно од најутицајнијих дела ауторке Керол Пејтман, објављено 1998. године. Ово дело представља најпознатију феминистичку критику друштвеног уговора и спада у класике феминистичке теорије.

Опис

Теорије друштвеног уговора

Главни чланак: Друштвени уговор

Предмет разматрања ауторке јесу теорије друштвеног уговора о чему су писали познати политички филозофи, Томас Хобс, Џон Лок и Жан Жак Русо. Ове теорије представљају један од најрелевантнијих оквира када је реч о разумевању настанка демократије и модерне државе.

Укратко, теорије друштвеног уговора нам помажу да одговоримо на једно важно питање унутар политичке филозофије, уколико се сви људи рађају слободни и једнаки, како онда модерна држава оправдава власт једног човека над другима? По теоријама које заступају Хобс, Лок и Русо, сваки на свој начин, једино легитимно оправдање за постојање власти једних над другима темељи се на претходно дефинисаном (друштвеном) уговору између свих слободних појединаца који ће свесно ући у стање подређености како би осигурали сопствену сигурност, бољи начин начин живота и уређенију заједницу.

Значај идеје уговора, који као изворни утемељује модерну државу, потврђује и чињеница да се он готово реплицира, тј. служи као модел за већину односа у друштвеној заједници, (нпр. уговор о запошљавању или брачни уговор).

Феминистичка критика теорије друштвеног уговора

Керол Пејтман објашњава да је полни уговор нерефлектовани део првобитног уговора о којем су писали поменути филозофи, с обзиром на то да жене у њега нису ступиле као равноправне појединке, већ као потчињене грађанке другог реда. Објашњење за то она налази у институцији патријархата као основног система уређења друштва.

Патријархат

Главни чланак: Патријархат

Најчешће, патријархат се дефинише као владавина очева, као друштво засновано на очинском праву. Патријархат је, међутим, сложена структура која обухвата не само власт оца, већ и власт мужа над женом, односно уопште мушкарца над женом.

Керол Пејтман сматра да је у теорији друштвеног уговора, намерно или не, изостало разматрање које је и постало део друштвеног уговора, а по коме између мушкараца и жена постоји посебна врста полне разлике, по којој жени припада искључиво улога потчињености. На тај начин, "потчињеност жена мушкарцима утврђује се као природна", а као последица тога жене нису, и нису ни могле бити, (равноправне) учеснице друштвеног уговора. "Жене не могу бити инкорпориране у грађанско друштво на истој основи као и мушкарци, зато што им по природи недостају способности да постану грађанске јединке."

Како пише Керол Пејтман, "полно или брачно право нужно мора да претходи очинском праву", те је стога прича о настанку уговора непотпуна, а теоретичари (са изузетком Хобса, ког, по мишљењу К. Пејтмен, феминистичка теорија није довољно искористила) су тај део заобилазили као "неполитичку" тему.

Патријархат, по доказима феминистичке теорије, није престао да постоји са настанком друштвеног уговора, како теоретичари често представљају. Кроз чувену расправу Џона Лока и сер Роберта Филмера, Локови аргументи да са друштвеним уговором нестаје патријархат јер нестаје и фигура монаха као "оца нације", подложна је критици. Керол Пејтман наводи да је патријархат, мада је и то упитно, можда нестао у јавној сфери, али да је приватна сфера остала доминантно под тим системом. У центру друштва и породице више није само отац, већ ту улогу преузимају братства, на основу чега се изводи закључак да је сваки, а не више само најстарији, мушкарац у надмочној позицији у односу на сваку жену.