Помпеја Сула
Pompeja Sula (лат. Pompeia Sulla, живела током 1. века п. н. е.) била је римска племкиња из доба касне Републике, најпознатија као друга супруга Јулија Цезара.
Родила се као кћи конзула Квинта Помпеја Руфа и Корнелије, ћерке диктатора Суле. Цезар ју је оженио године 67. п. н. е.[1] недуго након повратка с квесторске службе у Хиспанији, односно годину дана након смрти своје прве супруге Корнелије Циниле.[2] Историчари верују како је Цезаров мотив за брак био пре свега политичке природе - као Маријев нећак је женидбом за унуку Маријевог смртног непријатеља Суле настојао симболизовати национално помирење које ће касније бити темељем његовог политичког програма.
Године 63. п. н .е. је Цезар изабран за понтифеx маxимуса те је добио службену резиденцију у Виа Сацри.[2][3] У њој је године 62. п. н. е. одржана светковина Бона Деа ("Добра богиња") на којој је мушкарцима традиционално био забрањен приступ. Међутим, приликом њеног одржавања је међу судионицама откривен злогласни политичар Публије Клодије Пулхер, који је у Цезарову кућу дошао прерушен у жену. Клодије је наводно намеравао да искористи прилику да заведе Помпеју. Клодију је због светогрђа суђено, али је проглашен недужним. Упркос томе, Цезар је скандал искористио да се разведе од Помпеје, навевши да "Цезарова супруга мора бити изнад сваке сумње".[4][2][5][3]