Попбокс (2004-2013) је био веб-магазин на српском језику посвећен различитим областима популарне културе, пре свега музици. По многим оценама, Попбокс је у то време био најзначајни домаћи портал који се бави популарном културом, сматрајући да је независан, да у својим текстовима изражава „отворен критички став“, и да се од неких тематски сличних домаћих медија издваја "поштовањем професионалне етике". [1][2][3].

Лого Попбокса

Почео је са радом децембра 2004. године на наслеђу часописа „Џубокс“ (1974-1985) и „Ритам“ (1989-1995) и садржи комплетне дигитализоване архиве ова два магазина. Престао је са радом 25. августа 2013. године. Постојећи текстови Попбокса су архивирани и доступни на старој адреси.

Попбокс је свакодневно објављивао музичке, филмске и вести из осталих сродних подручја, рецензије албума, филмова, стрипова и књига; извештаје са концертних, ДЈ и сличних догађаја, интервјуе, тематске есеје и анализе...

Посебна рубрика на Попбоксу је била „Сцена“ на којој су млади домаћи бендови објављивали прве снимке. Попбокс је некима од њих у оквиру серијала „СЦЕНА Уживо!“ организовао прве веће концерте у Београду.

Овај портал је учествовао у уређивању CD компилације „Јутро ће променити све – нова српска сцена“.

Изглед насловне стране (март 2008)

Оснивач Попбокса је некадашни критичар "Џубокса" Предраг Поповић, а издавач Друштво љубитеља популарне културе из Београда. Главни и одговорни уредник од 2004. до 2010. је био Горан Тарлаћ, потом Небојша Марић, а у последњим годинама рада Александар Павлић.

Часопис ПЦ Пресс је у својој традиционалној годишњој листи 50 најбољих српских сајтова Попбокс неколико пута проглашавао најбољим или једним од најбољих сајтова у домену забаве или културе.

Редакција је 25. августа 2013. објавила како сајт тог дана престаје са радом. У саопштењу поводом архивираја сајта писало је: "Након готово девет година постојања, 17.600 објављених вести и 4.570 ауторских текстова, Попбокс данас престаје са радом... Разлози су различити: од сужавања и депрофесионализације домаће попкултурне сцене која је била предмет нашег интересовања, преко неатрактивности оваквих подухвата за рекламно тржиште, до сеобе онлине читалаца на социјалне мреже".[4]

Спољашње везе уреди

Извори уреди

  1. ^ Александар Жикић, “Блиц”[мртва веза]
  2. ^ „Ферал Трибуне, Сплит”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2007. г. Приступљено 24. 03. 2008. 
  3. ^ Нови Репортер, Бања Лука[мртва веза]
  4. ^ „Хвала на пажњи и довиђења”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 27. 08. 2013.