Потентност (фармакологија)

У пољу фармакологије, потентност је мера активности лека изражена у виду количине супстанце неопходне да се произведе ефекат датог интензитета. Веома потентни лек (нпр., морфин, алпразолам, хлорпромазин) изазива велики респонс на ниским концентрацијама, док ниско потентни лек (ибупрофен, ацетилсалицилна киселина) изазива мали респонс на никим концентрацијама. Потентност је пропорционална афинитету и ефикасности.

Семи-лог граф два агониста са различитим K_d вредностима.

Афинитет је способност лека да се веже за рецептор. Ефикасност је однос између заузетости рецептора и способности иницирања респонса на молекуларном, ћелијском, ткивном или системском нивоу. Респонс је једнак ефекту (Е), који је завистан од везивања лека, као и способности рецептора са везаним леком да произведе респонс; тако да је потентност зависна од афинитета и ефикасности. Агонист (лиганд, лек или хормон) који се веже за рецептор и произведе респонс се обично обележава са А или D. Испод одређене концентрације агониста ([А]), Е је сувише низак да би се мерио, али на вишим концентрацијама он постаје уочљив и повишава се са порастом концентрације агониста [А], док на довољно високим концентрацијама он се више не повећава са порастом [А] (E_max).

E_max је максимални могући ефекат агониста. Концентрација А на којој је Е вредност на 50% од E_max се назива полу-максимална ефективна концентрација и обележава се са [А]₅₀, или EC₅₀. Термин потентност се односи на [А]₅₀ вредност. Што је нижа EC₅₀ вредност, то је мања концентрација лека потребна да би се произвело 50% максималног ефекта, и то је већа потентност.