Позициони угао
Позициони угао, обично се скраћено обележава са ПА, је конвенција за мерење угла на небу у астрономији. Међународна астрономска унија[1] дефинише овај термин као угао мерен супротно кретању казаљки на сату релативно на северни небеск пол.
У случају уочених визуелних бинарних звезда, позициони угао се дефинише као угаоно померање секундарне звезде од примарне, мерено супротно кретању казаљки на сату релативно на северни небеск пол.
Као што пример показује, ако се посматра хипотетска звезда с ПА од 135 ступњева, то значи да би имагинарна линија у окулару нацртана од северног небеског пола (НЦП) до примарног (П) била премештена од секундарног (С) тако да угао НЦП-ПС буде 135 ступњева.
Приликом графичког приказивања визуалних бинарних орбита НЦП линија се традиционално повлачи према доле - то јест са севером на дну - и ПА се мери у смеру супротном од казаљки на сату.
Дефиниција позицијског угла је такође проширена тако да је примењива на проширене објекте попут галаксија, где се односи на угао који направи главна оса објекта с НЦП линијом.
Референце уреди
- ^ „Абоут тхе ИАУ”. Интернатионал Астрономицал Унион. Приступљено 11. 10. 2016.
Литература уреди
- D. Сцотт Бирнеy; Гуиллермо Гонзалез; Давид Оеспер (2007). Обсерватионал Астрономy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 75. ИСБН 0-521-85370-2.
- Тафф, Лауренце Г. (1981). Цомпутатионал спхерицал астрономy. Wилеy. Бибцоде:1981цса..боок.....Т. ИСБН 0471-873179.
- Карттунен, Ханну; Крöгер, П.; Оја, Х.; Поутанен, Маркку; Доннер, Карл Јохан (1987). Фундаментал Астрономy. Спрингер. Бибцоде:2003фуас.боок.....К. ИСБН 0-387-17264-5.