Пренумерант
Пренумерант (који је платио преплату; предбројник, претплатник, абонент, абонирац арх.) је особа која купује књигу преплатом у Србији, нарочито у 18. и 19. веку. Имена пренумераната штампана су на крају књиге, што данас, између осталог, омогућује и социолошка истраживања.
О пренумерацији Вук Стефановић Караџић[1] пише: „Истина да је пренумерација, особито као што је данас код нас, права прошња, и велика досада, не само за скупитеље за пренумеранте, него и за списатеље; али како још немамо праве књижне трговине, а народ наш на мало места живи у великим гомилама, него понајвише раштркан надалеко, она је једини начин не само књигу издати на свет, него је и по народу разнети (млого наши читатеља има, који би без пренумерације тешко чули да је књига на свет изишла, а камоли да би је могли добавити и купити). Кад се они сами, видећи ову ползу и нужду пренумерације у данашњем стању књижества нашега, неки, поред свега труда и досаде, радо примају сакупљања пренумераната, неки се пренумерирају на књиге баш ако ји и не читају, а неки се пренумерирају на више књига него што им треба само да би књижество свога рода потпомогли и списатељима издавање књига олакшали”.
Да би издавач сазнао колико има сигурно заинтересованих купаца, он објављује „позив на претплату” помоћу ког се будући купци пријављују и након њеног објављивања, књигу добијају по нижој цени. Тим системом издавач зна са коликим тржиштем располаже и уједно финансира трошкове штампе. Сам Српски рјечник (1818)[2] Вука Стефановића Караџића на крају садржи списак пренумераната у ком их је поделио на свештенике и „остале људе” и наводи најпре имена свештеника, а потом осталих. Да би скупио новац за објављивање речника морао је да замоли читаоце да се преплате на његово објављивање међу којима су били римокатолички жупник Петар Ракитић и гркокатолички парох Константин Потуричић.[3]
-
Пренумеранти „Српског рјечника” -
Пренумеранти „Српског рјечника”
Референце уреди
- ^ „Вук Стефановић Караџић”. Биографија (на језику: српски). 19. 4. 2018. Приступљено 30. 5. 2019.
- ^ Караџић, Вук Стефановић (1818). Lexicon serbico-germanico-latinum (на језику: руски). Gedruckt bei den P.P. Armeniern.
- ^ Сремац, Радован (30. 11. 2016). „Вук Стефановић Каражић и Сидани”. radovansremac.rs.
Библиографија уреди
- Вранеш, Александра. Од рукописа до библиотеке: појмовник. Београд, Филолошки факултет: 2006.
- Стефановић Караџић, Вук. Српски рјечник истумачен немачкијем и латинскијем ријечима. Штампарија јерменског манастира, Беч:1852.
- Ћосић, Павле. Српски речник синонима. Прометеј, Нови Сад: 2017.