Преоперативна процена у анестезији

Преоперативна процена у анестезији је посебна методологија процена болесника пре оперативног захвата. Она је базични део анестезиолошке праксе, јер омогућава детаљан појединачни план анестезије за сваког пацијента. Уобичајено је, у великом броју медицинских установа у свету, да се анестезиолошка визита у којој се врши процена болесника, обави дан пред операцију. Мада је деално да се комплетан преоперативни скрининг обави чак неколико дана пред хируршку интервенцију, јер непосредно упознавање пацијента са анестезиологом ствара код болесника поверења и тиме и бољу психичку припрему.

Преоперативна процена у анестезији
У ургентним стањима преоперативна процена у анестезији најчешће се врши пред операцију

У току проперативне процене неопходно је да анестезиолог максимално користи детаљан скрининг којим се искључује и своди на минимум могућност превида и евентуалне грешке током операције.

Значај процене уреди

 
Анестезија није сан (како се то погрешно сматра) него свеопшти губитак свести и функција мозга, стање врло слично коми..
Анестезија је најопаснији медицински захват који се може применити, зато свака лоша процена пре или непажња током анестезије (чак и код баналне операције) може изазвати фаталне последице.

Преоперативна процена пацијента је изузетно важна медицинска процедура, јер има за циљ да обезбеди како безбедност, тако и комфор болеснику. Нема никаквих разлика у преоперативној процени стања пацијента за амбулантну анестезију и стационарно хируршко лечење.

У овој процени изузетно је важан тимски рад и сарадња лекара из примарне здравствене заштите, педијатра ако се ради о деци, хирурга и анестезиолога у сагледавању фактора везаних за акутно хируршко обољење, хроничне болести и социјални статус пацијента.[1]

Начини преоперативне процене уреди

У свакодневној пракси примењује се више начина за преоперативну процену стања болесника. Најидеалнији услови за проценну су у анестезиолошкој амбуланти одмах након што је постављена индикација за амбулантну хируршку интервенцију.

Анамнеза уреди

Анамнеза је основни и базични део процене, који може бити формулисан као; усмено узимање свих значајних података, било од пацијента, или од родитеља када су деца у питању.

Анестезиолог податке из анамнезе може добити и путем упитника, који садржи правилно и разумљиво формулисана питања о здравственом стању болесника. На овај начин спречава се превид у прикупљању анамнестичких података, који могу бити веома значајна у преоперативној процени болесника.

Физикални преглед уреди

Након детаљно узете анамнезе са или без попуњеног преоперативног упитник, анестезиолог обавља детаљан физикални преглед болесника, педијатријски (код деце),[2] односно интернистички (код одраслих), у циљу процене физиолошког стања болесника за планирану хируршку интервенцију.[3]

Дијагностичка испитивања уреди

Након узете анамнезе и клиничког прегледа, следећи корак представљају дијагностичке процедуре или испитивања које су неопходне у зависности од здравственог стањаболесника обима и врсте хируршке интервенције.[4]

Лабораторијски тестови
Сликовни тестови
Остали тестови
  • Електрокардиографски тестови.[5]
  • Тестови трудноће за жене у генеративном периоду, само уколико је неопходно.
  • Плућни функционални тестови код болесника са опструктивном болешћу плућа , ако је присутан позитиван клинички налаз.[6]
  • ХИВ тест код ризичних група пацијената (ЛГБТ популација, наркомани....)

Закључак уреди

Након разговора и прегледа у склопу припрем за анестезију, болесник добија поред усменог и писмено упутство и образац са информацијама како да се припреми и понаша у преоперативном, тако и у постоперативном периоду.

На крају проперативне процене анестезиолог сачињава извештај на прописаном обрасцу у два примерка који својим потписима оверавају болесник и анестезиолог. Образац чини значајан и поуздан део судскомедицинске документације који остаје на чувању у здравственој установи, уз осталу медицинску документацију.

Извори уреди

  1. ^ Ребецца С. Тwерскy. Тхе амбулаторy анестхесиа хандбоок. 1995. Мосбy
  2. ^ Зеев Н Каин, Јилл МацЛарен, Линда C Маyес. Периоперативе Бехавиор Стресс ин Цхилдрен. А Працтице оф Анестхесиа фор инфантс анд Цхилдрен, Смитх´с (Фоуртх Едитион)2009. П 25-35.
  3. ^ Периоперативе фастинг. Еуропеан Јоурнал оф Анестхесиологy (ЕЈА) 2011;38: 556-569.
  4. ^ Периоперативе фастинг. Еуропеан Јоурнал оф Анестхесиологy (ЕЈА) 2011;38: 556-569.
  5. ^ Паросокос ЈА. Wхо неедс а преоперативе елецтроцардиограм? Арцх Интерн Мед 1992;152:261-3.
  6. ^ Зибрак ЈД, О Донелл ЦР, Мартон К. Индицатионс фор пулмонарy фунцтион тестинг. Анн Инт Мед 1990;112: 763-71

Спољасње везе уреди