Прерасподела прихода и богатства

Прерасподела прихода и богатства је пренос прихода и богатства (укључујући физичку имовину) са неких појединаца на друге путем друштвених механизама као што су опорезивање, социјална помоћ, јавне услуге, земљишна реформа, монетарна политика, конфискација, развод или деликтно право.[1] Термин се обично односи на редистрибуцију на економској основи, а не између одабраних појединаца.

Разумевање фразе варира у зависности од личних перспектива, политичких идеологија и селективне употребе статистике.[2] Често се користи у политици, да се односи на перципирану прерасподелу од оних који имају више на оне који имају мање.

Повремено, иако ретко, термин се користи да опише законе или политике које изазивају прерасподелу у супротном смеру, од сиромашних ка богатима.[3]

Фраза се понекад повезује са термином класни конфликт, где се наводно прерасподела супротставља штети коју изазивају људи са високим приходима и богати путем свог деловања, као што су неправедност и дискриминација.[4]

Пореску политику прерасподеле не треба мешати са политиком прерасподеле. „Предистрибуција“ је идеја да држава треба да покуша да спречи појаву неједнакости на првом месту, а не кроз систем пореза и бенефиција када се појаве. На пример, владина политика прерасподеле би могла да захтева од послодаваца да свим запосленима исплаћују плату за живот, а не само минималну плату, као одговор „одоздо према горе“ на широко распрострањене неједнакости прихода или високе стопе сиромаштва.

Многи предлози за алтернативно опорезивање су изнесени без политичке воље да се промени статус кво. Један пример је предложено „Бафетово правило“, које је хибридни модел опорезивања састављен од супротстављених система који имају за циљ да минимизирају фаворизовање посебних интереса у пореском дизајну.

О ефектима редистрибутивног система се активно расправља на етичким и економским основама. Предмет укључује анализу његовог образложења, циљева, средстава и ефикасности политике.[5][6]

Референце

уреди
  1. ^ „Редистрибутион”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Станфорд Университy. 2. 7. 2004. Приступљено 13. 8. 2010. „Тхе социал мецханисм, суцх ас а цханге ин таx лаwс, монетарy полициес, ор торт лаw, тхат енгендерс тхе редистрибутион оф гоодс амонг тхесе субјецтс 
  2. ^ Кесслер, Гленн. „Фацт Цхецкер: Елизабетх Wаррен'с цлаим тхат тхе боттом 90 перцент гот 'зеро перцент' оф wаге гроwтх афтер Реаган.”. Wасхингтон Пост. Приступљено 7. 5. 2017. 
  3. ^ Реицх, Роберт (4. 5. 2017). „Трумп'с Стоцк ин Траде ис Цруелтy. Цоунт тхе wаyс.”. Неwсwеек. Приступљено 7. 5. 2017. 
  4. ^ ФАИР (јул 2009). „Фор Медиа, 'Цласс Wар' Хас Wеалтхy Вицтимс, Рицх геттинг рицхер селдом лабелед ас беллигерентс.”. Приступљено 8. 5. 2017. 
  5. ^ Ф.А. Цоwелл ([1987] 2008). "редистрибутион оф инцоме анд wеалтх," Тхе Неw Палграве Дицтионарy оф Ецономицс, 2нд Едитион, ТОЦ.
  6. ^ Ругабер, Цхристопхер С.; Боак, Јосх (27. 1. 2014). „Wеалтх гап: А гуиде то wхат ит ис, wхy ит маттерс”. АП Неwс. Приступљено 27. 1. 2014.