Википедија

Пројекат Екселсиор

Пројекат Екселсиор је назив за низ експерименталних падобранских скокова са екстремно великих висина спроведених од стране Ратног ваздухопловства САД 1959. и 1960. године са циљем да се тестира нови вишестепени падобрански систем. Скокове је извео капетан (касније пуковник) Ратног ваздухопловства САД Џозеф Китинџер. У једном од скокова Китинџер је оборио два светска ваздухопловна рекорда који и дан данас важе, један за падобрански скок са највеће висине, а други за најдужи слободни пад.

Китинџер напушта гондолу стратосферског балона

Позадина пројекта уреди

 
Џозеф Китинџер (рођен 1928) поред гондоле стратосферског балона

Како су авиони на млазни погон летели све брже и све више током педестих година двадесетог века, Ратно ваздухопловство САД је почело да исказује све већу забринутост за безбедност посада авиона у случају потребе за напуштањем авиона на великим висинама. Тестови који су извођени са експерименталним луткама су показали да тело у слободном паду са тако великих висина често пада у пљоштимични ковит до брзине од чак 200 окрета у минути, што би могло да има фаталне последице по људски организам.

Пројекат Екселсиор је инциран 1958. године са циљем да се развије падобрански систем који би омогућио безбедно и контролисано спуштање након катапултирања из авиона на великој висини. У ту сврху Френсис Беупре, техничар у бази Ратног ваздухопловства САД Рајт Петерсон у америчкој савезној држави Охајо, конструисао је посебан вишестепени падобрански систем који је по њему добио име. Систем се састојао од мањег стабилизацијског падобрана пречника 2 метра, чији је задатак био да стабилизује слободни пад тела на великој висини и тако спречи западање у неконтролисани ковит и већег главног падобрана пречника 8,5 метара, који се отварао на мањој висини и чији је циљ био да успори пад тела на безбедну брзину за приземљење. Саставни део система био је и падобрански аутомат који је на основу барометарске висине и протеклог времена аутоматски отварао оба падобрана у одговрајућем тренутку.

Да би овај систем био тестиран, у бази Рајт Петерсон направљен је хелијумски балон висок 61 метар са капацитетом од готово 85.000 кубних метара који је могао да подигне гондолу са једним човеком високо у стратосферу. Китинџер који је био пробни скакач на овом пројекту направио је три лета и три скока из овог балона. Како је гондола била отворена, Китинџер је током тестова морао да носи одело под притиском, као и додатне слојеве одеће који би га чували од екстремне хладноће на великим висинама. Укупна тежина заштитног одела и падобранског система била је готово једнака тежини Китинџера.

Скокови уреди

Први скок, Екселсиор I, изведен је 16. новембра 1959. са висине од 23.300 метара. Овај скок се умало није завршио фатално по Китинџера. Стабилизацијски падобран грешком се отворио прерано након чега се обмотао Китинџеру око врата, услед чега је он упао у пљоштимични ковит брзине 120 окрета у секунди. Ово је узроковало губитак свести Китинџера, међутим живот му је спасао падобрански аутомат који је отворио главни падобран на висини од 3000 метара као што је било и предвиђено.

Упркос замало избегнутој катастрофи на првом скоку, Китинџер наставља са скоковима. Други скок, Екселсиор II, изведен је 11. децембра 1959 са висине од 23.800 метара. Овог пута скок је прошао без икаквих проблема, Китинџер отвара падобран на висини од 16.800 метара и безбедно се спушта на земљу.

Трећи и последњи скок, Екселсиор III, изведен је 16. Августа 1960. Током пењања балоном на висину за искакање, Китинџер је приметио да му се десна рукавица одела дехерметизовала услед чега је почео да осећа јак бол у десној шаци. Одлучио је да то не пријави контроли лета на земљи, знајући да ће ови највероватније због тога преикинути тест. Иако је готово потпуно изгубио осећај у десној шаци, Китинџер је наставио са пењањем до висине од 31.333 метара. Китинџеру је било потребно сат и 36 минута да се попне на ту висину. У том тренутку Китинџер је већ оборио један светски ваздухопловни рекорд и то за за највећу достигнуту висину балоном са људском посадом. Претходни рекорд држао је мајор Ратног ваздухопловства САД Дејвид Симонс, који је постигао висину од 30.900 метара 1957. године у оквиру Пројекта Менхај. Китинџер је на тој висини остао 12 минута, чекајући да балон надлети место за искакње. Након тога Китинџер је искочио из гондоле балона, у том тренутку Китинџер обара други светски рекорд, за падобрански скок са највеће висине. Овај рекорд важи и данас.

 
Гондола Екселсиора III у музеју Ратног ваздухопловства САД

Пошто је Киинџер искочио из гондоле балона, стабилизацијски падобран се отворио као што је и планирано. Стабилизацијски падобран је Китинџеру омогућио стабилан слободни пад у трајању од 4 минута и 36 секунди, чиме је Китинџер оборио и трећи светски рекорд и то за најдужи слободни пад, који и дан данас важи (иако му неки овај рекорд оспоравају због коришћења стабилизацијског падобрана током слободног пада). На висини од 5.300 метара Китинџер отвара главни падобран и безбедно се приземљује у пустињу америчке савезне државе Нови Мексикио. Цео скок укупно је трајао 13 минута и 45 секунди.

Током скока Китинџер се суочио са екстремно ниским температурама од чак -70 по целзиусовој скали. Због изузетно ретке атмосфере на тако великој висини Китинџер је развио огромну брзину у слободном паду. Претпоставља се да је његова брзина била између 388km/h и 402km/h. Китинџер је касније изјавио у једном интервјуу да му је максимална брзина током слободног пада била 505 km/h. Пошто је брзина звука на великим висинама значајно мања него на нивоу мора, могуће је да је Китинџер падао транссоничном, ако не и суперсоничном брзином. Упркос томе Китинџер уопште није имао осећај брзине све док није стигао до висине облака.

На плочи која је била причвршћена испод врата гондоле Екселсиора III, писало је "Ово је највиши корак на свету".

Реакције уреди

Китинџерови скокови су показали да је напуштање авиона на изузетно великим висинама могуће сасвим безбедно извести. За свој подвиг Китинџер је одликован од стране тадашњег председника САД Двајта Ајзенхаура. Добитник је и многих других признања и одликовања.

Референце уреди

  • Рyан, Цраиг . Тхе Пре-Астронаутс: Маннед Баллоонинг он тхе Тхресхолд оф Спаце. . Naval Institute Press. 1995. ISBN 978-1-55750-732-7. .

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Projekat_Ekselsior&oldid=26780733”