Википедија

Проневера

Проневера је чин задржавања имовине ради присвајања такве имовине од стране једне или више особа којима је имовина поверена, било да је држе или користе у одређене сврхе.[1] Проневера је врста финансијске преваре. На пример, адвокат може проневерити средства са повереничких рачуна својих клијената; финансијски саветник може проневерити средства инвеститора; а муж или жена могу проневерити средства са банковног рачуна који се заједнички води са супружником.

Проневера је обично кривично дело с предумишљајем, које се изводи методично, уз мере предострожности које прикривају кривичну конверзију имовине, која се дешава без знања или пристанка погођене особе. Често укључује поверљиву особу која проневерава само мали део укупних средстава или ресурса које добија или контролише, у покушају да умањи ризик од откривања погрешне расподеле средстава или ресурса. У случају успеха, проневере могу да се наставе дуги низ година без откривања. Жртве често схвате да недостају новчана средства, уштеђевине, имовина или други ресурси и да их је проневеривач преварио, само када је истовремено потребан релативно велик део средстава; или су средства потребна за другу употребу; или када велика институционална реорганизација (затварање или пресељење погона или пословне канцеларије, или спајање/припајање предузећа) захтева потпуно и независно рачуноводство све стварне и ликвидне имовине, пре или истовремено са реорганизацијом.

У Сједињеним Државама, проневера је законски прекршај који, у зависности од околности, може бити кривично дело према државном закону, савезном закону или обоје; стога се дефиниција кривичног дела проневере разликује у зависности од датог статута.[2] Типични криминални елементи проневере су лажна конверзија имовине другог лица од стране особе која има закониту контролу над имовином.[3]

  1. Превара: Захтев да конверзија буде лажна захтева да је проневерилац намерно, и без полагања права или грешке, претворио поверену имовину у сопствену.
  2. Кривична конверзија: Проневера је злочин против власништва, односно поништавање права власника да контролише располагање и употребу имовине која је поверена проневериоцу.[4] Елемент криминалне конверзије захтева значајно мешање у имовинска права власника (за разлику од крађе, при чему је и најмање покретање имовине, које је праћено намером да се власник трајно лиши поседа имовине, довољан разлог).[4]
  3. Имовина: Прописи о проневери не ограничавају обим кривичног дела на конверзију личне имовине. Статути обично укључују претварање материјалне личне имовине, нематеријалне личне имовине и изборе на делу. Некретнина обично није укључена.
  4. другог: Особа не може проневерити сопствену имовину.
  5. Законито поседовање: Критични елемент је тај да је проневерилац морао бити у законитом поседу имовине у време преварантске конверзије, а не само имати старатељство над имовином. Ако је лопов имао законито поседовање имовине, злочин је проневера; ако је лопов имао само старатељство, уобичајено кривично дело је крађа.[5]

Поређење са крађом уреди

Проневера се разликује од крађе на три начина. Прво, у проневери се мора догодити стварна конверзија; друго, оригинално узимање не сме бити прекршајно,[6] и треће, у казнама. Тврдња да узимање није било прекршајно је истоветна са тврдњом да су лица која су вршила проневере имала право да поседују, користе или приступају дотичној имовини и да су таква лица накнадно деловала у тајности и конвертовала имовину у ненамењену или несанкционисану употребу. Конверзија захтева да тајна омета имовину, уместо да је само пресели. Као и у крађи, мера није добитак за проневериоца, већ губитак за власнике имовине. Пример конверзије је када особа евидентира чекове у регистру чекова или евиденцији трансакција као да се користе у једну одређену сврху, а затим изричито користи средства са текућег рачуна у другу и потпуно различиту сврху.

Проневера није увек облик крађе или чин крађе, јер се те дефиниције посебно баве узимањем нечега што не припада починиоцима. Уместо тога, проневера је, уопштено говорећи, чин преварног затајивања имовине од стране једне или више особа којима је поверена таква имовина. Лица којима је поверена таква имовина могу или не морају имати власнички удео у тој имовини.

У случају где је то форма крађе, разликовање проневере и крађе може бити отежано.[7] Прављење разлике је посебно тешко када се ради о присвајању имовине од стране запослених. Да би доказала проневеру, држава мора да покаже да је запослени поседовао робу „на основу свог запослења”; односно да је запослени формално делегирао овлашћења за вршење значајне контроле над робом. Типично, приликом утврђивања да ли је запослени имао довољну контролу, судови узимају у обзир факторе као што су назив радног места, опис посла и одређене оперативне праксе фирме или организације. На пример, руководилац одељења ципела у робној кући вероватно би имао довољну контролу над инвентаром продавнице (као шеф одељења) ципела; да ако би робу конвертовали за сопствену употребу, они би били криви за проневеру. С друге стране, ако би исти запослени крао козметику из одељења козметике у продавници, злочин не би била проневера већ крађа. За случај који илуструје потешкоће у разликовању крађе и проневере, погледајте State v. Weaver, 359 N.C. 246; 607 S.E.2d 599 (2005).

Апелациони судови Северне Каролине појачали су ову забуну погрешним тумачењем статута на основу закона који је парламент донео 1528. Судови Северне Каролине тумачили су овај статут као кривично дело названо „крађа запослених”; кривично дело које је било одвојено и разликовало се од општеправне крађе..[8][9] Међутим, како примећује Перкинс, сврха статута није била да створи ново кривично дело, већ само да потврди да дела описана у статуту испуњавају елементе општеправне крађе.[10]

Метходе уреди

Проневера понекад укључује фалсификовање евиденција како би се прикрила активност. Утајивачи обично проневеравају релативно мале количине, систематично или методично, током дужег временског периода, мада постоје случајеви када је одједном проневерена једна велика сума. Неке врло успешне шеме проневере наставиле су се дуги низ година пре него што су откривене због умећа проневеривача да прикрије природу трансакција или вештине стицања поверења инвеститора или клијената, који тада нерадо „проверавају” проневеривачеву поузданост.

Проневеру не треба мешати са затајивањем, које је недовољно пријављивање прихода и стављање разлике у своје џепове. На пример, 2005. године утврђено је да је неколико менаџера добављача услуга Арамарк подценило добит на низу локација продајних аутомата на истоку Сједињених Држава. Иако је количина украдена са сваке машине била релативно мала, укупна количина узета са многих машина током дужег временског периода била је веома велика. Паметна техника коју користе многи проневеривачи малог обима може бити покривена фалсификовањем евиденције. (На пример, уклањањем мале количине новца и фалсификовањем евиденције регистар би био технички остао исправан, док би менаџер уклонио профит и оставивши главницу).

Други метод је стварање налога лажног продавца и испорука лажних рачуна компанији која је проневерена, тако да се издати чекови чине потпуно легитимним. Још једна метода је стварање фантомских запослених, који се затим плаћају чековима платног списка.

Последње две методе требало би да могу да се открију рутинским ревизијама, али често не бивају ако ревизија није довољно детаљна, јер се чини да је документација уредна. Јавно предузеће мора на сваких пет година да мења ревизоре и ревизорске компаније. Први метод је лакше открити ако су све трансакције обављење чековним или другим инструментом, али ако постоји много готовинских трансакција, много се теже идентификују. Послодавци су развили низ стратегија за решавање овог проблема. Заправо, регистарске касе су измишљене управо из овог разлога.

Неки од најсложенијих (и потенцијално најуноснијих) облика проневере укључују финансијске шеме сличне понцијским, где се високи приноси раним инвеститорима исплаћују из средстава примљених од каснијих инвеститора, преварених да верују да и они сами улазе у шему високог приноса. Мадофов инвестициони скандал пример је ове врсте шеме проневера на високом нивоу, при чему се сматра да је 65 милијарди долара извучено из лаковјерних инвеститора и финансијских институција.[11][12][13][14][15]

Енглеска и Велс уреди

Прекршаји малверзација раније су створени у одељцима 18 и 19 Закона о крађи из 1916.[16]

Некадашња кривична дела проневере замењена су новим кривичним делима крађе, супротно секцији 1 Закона о крађи из 1968.[17]

Референце уреди

  1. ^ Дефинитион оф "ембеззлемент" фром Легал Еxпланатионс
  2. ^ Ембеззлемент легал дефинитион
  3. ^ Сингер анд Лафонд, Цриминал Лаw, 4тх ед. (Аспен 2007) п. 261.
  4. ^ а б Сингер & ЛаФонд, Цриминал Лаw (Аспен 1987) п. 213.
  5. ^ ингер & ЛаФонд, Цриминал Лаw (Аспен 1987) п. 261.
  6. ^ Сингер & ЛаФонд, Цриминал Лаw (Аспен 1997) ат 213.
  7. ^ Ин тхеир боок Цриминал Лаw, Сингер анд ЛаФонд провиде ан еxцеллент аналyтицал метход фор макинг тхесе дистинцтионс. Сингер & ЛаФонд, Цриминал Лаw (Аспен 1997) ат 221.
  8. ^ Н.C. Ген. Стат. § 14–74 провидес ин парт: Иф анy сервант ор отхер емплоyее, то wхом анy монеy, гоодс ор отхер цхаттелс, . . . бy хис мастер схалл бе деливеред сафелy то бе кепт то тхе усе оф хис мастер, схалл wитхдраw химселф фром хис мастер анд го аwаy wитх суцх монеy, гоодс ор отхер цхаттелс, ... wитх интент то стеал тхе саме анд дефрауд хис мастер тхереоф, цонтрарy то тхе труст анд цонфиденце ин хим репосед бy хис саид мастер; ор иф анy сервант, беинг ин тхе сервице оф хис мастер, wитхоут тхе ассент оф хис мастер, схалл ембеззле суцх монеy, гоодс ор отхер цхаттелс, ... ор отхерwисе цонверт тхе саме то хис оwн усе, wитх лике пурпосе то стеал тхем, ор то дефрауд хис мастер тхереоф, тхе сервант со оффендинг схалл бе гуилтy оф а фелонy . . .
  9. ^ Фор цасес интерпретинг тхе статуте, Сее Стате в. Цанипе, 64 Н.C. Апп. 102, 103, 306 С.Е.2д 548, 549 (1983); Стате в. Броwн, 56 Н.C. Апп. 228, 229, 287 С.Е.2д 421, 423 (1982).
  10. ^ Перкинс, Цриминал Лаw 2д ед. (1986) ат 286.
  11. ^ „Пресс Релеасе: СЕЦ Цхаргес Бернард L. Мадофф фор Мулти-Биллион Доллар Понзи Сцхеме; 2008-293; Дец. 11, 2008”. www.сец.гов. Приступљено 2021-04-16. 
  12. ^ „Тхе Мадофф Цасе: А Тимелине”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. 6. 3. 2009. Приступљено 6. 3. 2009. 
  13. ^ Давид Гловин (11. 2. 2009). „Мадофф Просецуторс Гет 30 Море Даyс фор Индицтмент”. Блоомберг L.П. Приступљено 11. 2. 2009. 
  14. ^ „СЕЦ Цхаргес Бернард L. Мадофф фор Мулти-Биллион Доллар Понзи Сцхеме (2008–293)”. СЕЦ.гов. У.С. Сецуритиес анд Еxцханге Цоммиссион. 11. 12. 2008. Приступљено 11. 12. 2008. 
  15. ^ Рандалл, Давид (14. 12. 2008). „Рицх инвесторс 'wипед оут' бy Wалл Стреет фрауд”. Тхе Индепендент. Лондон. Архивирано из оригинала 14. 12. 2008. г. Приступљено 17. 12. 2008. 
  16. ^ „Ларценy Ацт 1916”. Легислатион.гов.ук. 31. 10. 1916. 
  17. ^ Гриеw, Едwард. Тхе Тхефт Ацтс 1968 анд 1978. Сwеет анд Маxwелл. Фифтх Едитион. 1986. Параграпх 2-01 ат паге 12.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Проневера на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Proneverа&oldid=27677365”