Протеазни инхибитор (фармакологија)

Протеазни инхибитори (ПИ) су класа антивиралних лекова који су у широкој употреби у третманима ХИВ/АИДС и хепатитиса узрокованог хепатитис C вирусом. Протеазни инхибитори спречавају репликацију вируса селективним везивањем за виралне протеазе (е.г. ХИВ-1 протеазу) и блокирањем протеолитичког пресецања протеинских прекурсора који су неопходни за продукцију инфективних вирусних честица.

Протеазни инхибитори су развијени или су у развоју за третман разних вируса:

Имајући у виду специфичност мете ових лекова постоји ризик, слично антибиотицима, од развоја вируса који су отпорни на лекове. Да би се умањио ризик уобичајена је истовремена употреба неколико различитих лекова са различитим метама.

Нуспојаве уреди

Протеазни инхибитори могу да узрокују синдроме липодистрофије, хиперлипидемиа, дијабетес мелитус тип 2, и камен у бубрегу.[2][3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ранг, Х. П., Дале, M. M., Риттер, Ј. M., & Флоwер, Р. Ј. (2007). Ранг анд Дале'с Пхармацологy (6тх Едитион ед.). Пхиладелпхиа: Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер.
  2. ^ Фантрy, ЛЕ (2003). „Протеасе инхибитор-ассоциатед диабетес меллитус: А потентиал цаусе оф морбидитy анд морталитy”. Јоурнал оф ацqуиред иммуне дефициенцy сyндромес (1999). 32 (3): 243—4. ПМИД 12626882. дои:10.1097/00126334-200303010-00001. 
  3. ^ „Протеасе инхибиторс' метаболиц сиде еффецтс: цхолестерол, триглyцеридес, блоод сугар, анд "Цриx беллy"”. АИДС Треатмент Неwс (277): 1–4. 1997. ПМИД 11364559. 

Спољашње везе уреди