Протура
Протура је ред који припада класи Entognatha и броји око 800 врста. Протура су име добили на основу грчких речи protos = први и urea= реп, јер их већина зоолога сматра најпримитивнијим и првим инсектима.[1] Телесна величина ових организама не прелази 2 мм тако да су откривене тек почетком 20 века. Насељавају све регионе света, а најбројније су у умереним и тропским пределима. Првенствено живе на влажним стаништима као што је стеља, површински слој земљишта, испод коре дрвећа које трули, итд. Биологија овог реда је слабо изучена али се зна да половина представника дише целом површином тела, а друга половина помоћу трахеја које се отварају стигмама на другом и трећем грудном сегменту. Малпигијеви судови су код њих диференцирани у облику папила.[2] Развијају се анаморфозом, из јаја се легу младе јединке са 8 абдоминалних сегмената код којих се пресвлачењем диференцирају још три трбушна сегмента. Презимљавају у стадијуму имага.
| Протура | |
|---|---|
| |
| Acerentomon | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Ентогнатха |
| Ред: | Протура Silvestri, 1907 |
| Фамилије | |
Морфологија уреди
Ови ситни организми имају црволико тело које је диференцирано на главу и нејасно одвојене торакс и абдомен.
Глава је прогнатна, усни апарат за бодење и сисање је окренут ка напрад. Као и све остале онтогнате и протуре имају усни апарат који је увучен у главену капсулу тј. ентогнатан тип. Код њих друге максиле нису срасле и не формирају лабијум као код осталих инсеката.[1] Одређене врсте се хране хифама гљива. На глави немају антене, очи ни оцеле, али реагују на светлост захваљујући вероватно епидермалним фоторецепторима. [3] Бочно на глави се налазе чулни органи, псеудокулуси, који имају улогу у перцепцији влажности и вибрација.
Груди су грађене од три сегмента које су међусобно једнаки. На њима се налазе три пара ногу које су завршавају једночланим тарзусима са канџицама. Први пар ногу је управљен ка напред и не служи за кретање, већ има чулну улогу.
Абдомен гради 11 сегмената и телзон. На прва три сегмента имају по пар екстремитета који служе при кретању као ослонац абдомену.
Систематика уреди
.jpg)
У оквиру реда Протура се издвајају четири фамилије: Acerentomidae, Eosentomidae, Sinentomidae, Protentomidae. Врсте фамилије Protentomidae немају трахеје и прва два пара абдоминалних сегмената су им двочлана. Врсте фамилије Acerentomidae такодје немају трахеје, само им је први пар абдоминалних наставака двосегментисан. За разлику од предходне две фамилије, врсте фамилије Sinentomidae имају трахеје, а само је први пар абдоминалних наставака двосегментисан. Врсте фамилије Eosentomidae такође немају трахеје и абдоминални екстремитети су им двосегментисани.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Брајковић Милоје; Ћурчић Срећко (2008). Општа ентомологија. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. стр. 134. ИСБН 978-86-7078-047-7.
- ^ Милоје, Брајковић (2004). Зоологија инвертебрата II. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 270. ИСБН 978-86-17-12064-9.
- ^ Жељко, Томановић; Жикић Владимир; Петровић Анђелко (2018). Систематика и филогенија бескичмењака. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. стр. 196. ИСБН 978-86-7078-096-5.
Литература уреди
- Томановић, Ж.; Жикић, V.; Петровић, А. (2008). Систематика и филогенија бескичмењака. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
- Брајковић, M.; Ћурчић, С. (2008). Општа ентомологија. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
- Брајковић, M. (2004). Зоологија инвертебрата II. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Спољашње везе уреди
