Пустиња Великог басена

Пустиња Великог басена је део Великог басена између Сијера Неваде и Васачког венца. Пустиња је географско подручје које се у великој мери поклапа са грмастом степом Великог басена по дефиницији Светске фондације за природу, и екорегионом Централног басена и венца према дефиницији Агенције за заштиту животне средине и Геолошког топографског института САД. То је умерена пустиња са врућим, сувим летима и снежним зимама.[1] Пустиња се простире на великом делу државе Неваде, као и у западној Јути, источној Калифорнији и Ајдаху. Пустиња је једна од четири биолошки дефинисане пустиње у Северној Америци, поред пустиња Мохаве, Сонора и Чиуауан.[2]

Пустиња Великог басена

Дефиниција и границе

уреди
 
Екорејони према садашњој дефиницији Агенције за заштиту животне средине[3] и Светског фонда за дивље животиње[4]

Пустиња Великог басена је дефинисања њеним животињама и биљкама,[1] мада су границе нејасне.[5]

Научници имају различите дефиниције пустиње Великог басена, које су често дефинисане негативима. Џ. Роберт Мејси дефинише „грмасту пустињу Великог басена са одсуством креозотног грмља.”[6] Пустиња Великог басена обухвата неколико сувих басена којима недостаје Larrea tridentata (чапарал), попут долина „Шилфханти, Хамил, Бентон и Квин”, као и цела долина Овенс, осим југоисточног дела. Супротно томе, „долине Панаминт, Сејлин и Јурика” имају креозотно грмље, за разлику од Дип Спрингс долине која укључује део Велико басинске грмасте пустиње.[6]

Проучавање и дефиниција екорегона такође може указати на границе пустиње Великог басена. Године 1987, Џ.M. Омерник је дефинисао пустињски екорегион између Сијера Неваде и Васач венца назвавши је екорегионом „Северног басена и венца”.[7] Године 1999, америчка ЕПА преименовала је „Северни слив и венац” у „Централни слив и венац”, а „(Снејк ривер) Високу пустињу” у „Северни басен и венац”.[8][а] Светски фонд за дивље животиње усвојио је екорегионе слива и венца из Омерника,[9] али су издвојили мали регион високоалтитудног подручја који садржи холоценски рефугијум,[10] из некадашњег екорегиона „Северни слив и венац” и преименовали га у „Велико басинске грмске степе”.[4][9] Мада је ЕПА рафинирала границе екорегиона Централног басена и венца до 2003. године,[8][б] када је УСГС географ Кристофер Солард написао извештаје о региону, његове мапе су користиле границу из 1999. године за „Централни басен и венац”,[12] што је у основи исто као „Велико басинске грмске степе”.[в] Он наводи да је пустиња Великог басена „обухваћена” тим подручјем.[12]

Клима

уреди

Клима пустиње Великог басена је карактерисана екстремима: врућа, сува лета и хладне, снежне зиме; фригидни алпски гребени и топле, ветровите долине; дане са преко 90 °Ф (32 °Ц), следе ноћи са близу 40 °Ф (4 °Ц). Ово је клима високе пустиње.[13]

 
Кишина сенка

Пустињска клима Великог базена почиње са Сијера Невадом у источној Калифорнији. Уздижући се 14,000 фт (4,267 м) изнад нивоа мора, овај планински ланац баца велику кишну сенку над пустињом. Облаци које долазе из Тихог океана брзо губе своју влагу као кишу и снег, док је успињу преко стрмих планина. До времена кад достигну источну страну планина, остаје мало влаге да се доведе у пустињу. Ефекат кишне сенке је израженији у близини Сијера Неваде, са годишњим падавинама у пустињи Великог басена у просеку 9 ин (230 мм) на западу и 12 ин (300 мм) инча на истоку.[13] Влага која успева да досегне екорегион има тенденцију да преципитира као киша и снег на већим висинама, пре свега преко дугачких, паралелних планинских региона.[5] Ултиматно, све падавине које падну у пустињу не бивају дрениране било у Атлантски океан или у Тихи океан (стога термин „басен”). Уместо тога, падавине одлазе у ефемерна или слана језера преко потока, или нестају испаравањем или апсорпцијом у тло.[2][14] Ова пустиња је најхладнија пустиња у Северној Америци.[2]

Национални парк Велики басен, смештен у централном делу пустиње Велики басен, вероватно пружа најбољи пример типичне климе региона.

Фолонска клима је типична за ниже надморске висине западног дела пустиње Великог басена. Лоциран у пустињи Четрдесет миља, у њему је преципитација ретка, и лета су топла, мада су температуре умереније него у пустињама као што су Мохаве и Сонорска, услед веће надморске висине и латитуде региона. Зиме у овој секцији басена су хладне.

Пустиња великог сланог језера, лоцирана у близини североисточног угла пустиње Великог басена, је одличан пример хладне пустињске климе. Иако још увек аридна, вредно је поменути да овај део пустиње добија више преципитације него Блек рок пустиња и слане равнице на западној ивици пустиње Великог басена.

Напомене

уреди
  1. ^ Мапа на овом вебсајту илуструје границе „(Снејк ривер) Високе пустиње”, која се раније била одвојена од Ормерниковог „Снејк ривер басена/Високе пустиње”.[8]
  2. ^ Екорегион Северног басена и венца био је продужен даље на исток, контрахујући источну порцију Централног басена и венца на југу, раздвајајући га од екорегиона Снејк ривер низије.[11]
  3. ^ Обе области кореспондирају Омерниковом екорегиону Северног басена и венца.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Wхат ис тхе Греат Басин?”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 14. 7. 2015. 
  2. ^ а б в Граyсон, D.К. (1993). Тхе десерт'с паст; а натурал прехисторy оф тхе Греат Басин. Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Институтион Пресс. ОЦЛЦ 668191550. 
  3. ^ Левел III анд IV Ецорегионс оф тхе Цонтинентал Унитед Статес, ЕПА, Архивирано из оригинала 23. 1. 2016. г. 
  4. ^ а б „Греат Басин схруб степпе”. Террестриал Ецорегионс. Wорлд Wилдлифе Фунд. 
  5. ^ а б Бруссард, П.Ф.; Цхарлет, D.А.; Добкин, D.С.; Балл, L.C. (1998). „Греат Басин-Мојаве Десерт Регион” (ПДФ). Ур.: Мац, M.Ј.; Оплер, П.А.; Пуцкетт Хаекер, C.Е.; et al. Статус анд трендс оф тхе натион'с биологицал ресоурцес. 2. Рено, Невада: У.С. Геологицал Сурвеy. 
  6. ^ а б Мацеy, Ј. Роберт (28. 5. 1986). Тхе Биогеограпхy оф а Херпетофаунал Транситион Бетwеен тхе Греат Басин анд Мојаве Десертс (ПДФ) (Извештај). Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 07. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2011. „'Банта & Таннер (1964) фелт тхат тхе Греат Басин Десерт [сиц] десервед рецогнитион…анд дефинед ит…ас тхе интериор драинаге лyинг бетwеен тхе Сиерра Невада анд тхе Wасатцх Моунтаинс оф Утах. Фор тхе пурпосе оф тхис студy, I ам дефининг тхе Греат Басин Десерт ас тхе хигх елеватион десерт тхат лацкс Цреосоте Бусх.' 
  7. ^ Омерник, Јамес M. (1995). „Ецорегионс: а фрамеwорк фор манагинг ецосyстемс” (ПДФ). Тхе Георге Wригхт Форум. 12 (1): 35—51. 
  8. ^ а б в „Ецорегионал Боундариес; Омерник Ецорегионс Левел 3, Метадата”. НВ Геоспатиал Дата Броwсер. ЕПА. 2003. Архивирано из оригинала 12. 1. 2014. г. 
  9. ^ а б Граyсон, Доналд К. (2011). Тхе Греат Басин: А Натурал Прехисторy. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 32. ИСБН 9780520267473. 
  10. ^ „Греат Басин монтане форестс”. Террестриал Ецорегионс. Wорлд Wилдлифе Фунд. 
  11. ^ „Левел III Ецорегионс оф тхе Цонтинентал Унитед Статес (ревисед 2003)” (ПДФ). 
  12. ^ а б Соулард, Цхристопхер Е. (2012). „20. Централ Басин анд Ранге Ецорегион” (ПДФ). Ур.: Слеетер, Бењамин M.; Wилсон, Тамара С.; Ацеведо, Wиллиам. Статус анд Трендс оф Ланд Цханге ин тхе Wестерн Унитед Статес—1973 то 2000. У.С. Геологицал Сурвеy. Профессионал Папер 1794–А. 
  13. ^ а б   Овај чланак садржи материјал у јавном власништву из документа Натионал Парк Сервице („Цлимате: Паст & Пресент”) (приступљено: 20. 7. 2015).
  14. ^   Овај чланак садржи материјал у јавном власништву из документа Унитед Статес Геологицал СурвеyЦхристопхер Е. Соулард. „Ланд-Цовер Трендс оф тхе Централ Басин анд Ранге Ецорегион” (ПДФ). 
  15. ^ „Сеасонал Температуре анд Преципитатион Информатион”. Wестерн Регионал Цлимате Центер. Приступљено 1. 4. 2013. 
  16. ^ „Сеасонал Температуре анд Преципитатион Информатион”. Wестерн Регионал Цлимате Центер. Приступљено 28. 8. 2013. 

Спољашње везе

уреди