Protokol za prenos u realnom vremenu (engl. Real-time Transport Protocol), дефинисан је у потпуности доцументом RFC 3550, као допуна RFC 1889. Извршава се коришћењем УДП протокола, у коме је брзина преноса података битнија од квалитета примљених сигнала.[1] Служи за пренос у реалном времену са једног на други крај мреже временски осетљивих података као што су аудио и видео подаци, независно од типа мреже.[2] РТП је превасходно дизајниран за подршку вишестраних мултимедијалних конференција, али се користи за различите врсте апликација.

Због грешака у преносу, пакети могу да се изгубе, закасне и пренесу без поштовања редоследа. Протокол за пренос у реалном времену, не обезбеђује испоруку података на време и не укључује временска одступања или механизам репродукције. Међутим, он у свом заглављу носи податке који омогућавају да се утврди које су поруке изгубљене у преносу и на основу тога исправља редослед пакета на пријему. Сам РТП протокол међутим, не може да резервише ресурсе на мрежи, нити обезбеђује квалитет преноса, па се за ове функције користе допунски протоколи. [2]

Контрола функционисања РТП протокола врши се преко протокола контроле преноса у реалном времену РТЦП (енгл. Real-time Transport Control Protocol).

Принцип преноса ИП пакета уреди

Пренос података се састоји од неколико корака. Прво се врши дигитализација сигнала, што као резултат даје низ битова са протоком одређене брзине. Након тога се путем алгоритама дигиталног филтрирања врши обрада сигнала, који се затим компримују у циљу смањења укупног броја битова потребних за његов пренос.[1] У седећем кораку оваква информација се претвара у ИП пакет:

Структура РТП пакета
ИП заглавље УДП заглавље РТП заглавље РТП кориснички садржај

Подаци се преносе преко РТП пакета. На почетку се налази заглавље које садржи информације о корисничком садржају, као што су подаци о изворима, њиховој величини, начину шифровања и др. Да би РТП пакет могао да се пренесе преко ИП мреже користи се УДП датаграм протокол, а овај се смешта у ИП пакет.[3]

Овако формиран ИП пакет шаље се преко Интернета као било који други пакет података. Усмеривачи, на темељу адресе које одређују место уласка и изласка из ИП мреже прослеђују пакет до одредишта. У посљедњој фази, на пријему, обавља се инверзан процес од оног на предаји. Након екстракције сигнала из ИП пакета врши се декомпресија сигнала и претвара у аналогни облик, у циљу репродукције.

Заглавље РТП пакета уреди

Заглавље РТП пакета садржи серију података:[4][2]

Заглавље РТП пакета
редни број бита 0-1 2 3 4-7 8 9-15 16-31
0 Верзија П X CC M ПТ Редни број поруке (СН)
32 Време настанка (ТС)
64 Идентификатор извора (ССРЦ)
96 Листа учесника (ЦСРЦ)
...
96+32×CC Дефиниција учесника Дужина заглавља проширења
128+32×CC Заглавље проширења (ЕХ)
...
  • верзија (V - версион) дужина 2 бита – означава верију РТП протокола. Садашња стандардна верзија има вредност V=2
  • допуна (П - паддинг) дужине 1 бит. У колико је овај бит постављен, пакет садржи један или више бајтова допуне на крају пакета, нпр. за системе са шифрованим подацима
  • индикатор постојања проширења (X) дужине 1 бит који указује на постојање заглавља проширења између стандардног заглавља и корисничког саржаја (Паyлоад Тyпе)
  • бројач учесника (CC - ЦСРЦ Цоунт) дужине 4 бита дефинише број учесника чији се подаци налазе после заглавља
  • ознака (M - маркер) дужине 1 бит поруке са посебним садржајем
  • врста корисничког садржаја (ПТ Паyлоад Тyпе) дужине 7 бита дефинише формат корисничког дела и одређује на који начин ће се његов садржај интерпретирати. Његове вредности по дефиницији су описане у документу РЦФ 3551. У колико пријемник не разуме дефиницију корисничког саржаја он ће тај садржај игнорисати
  • редни број (СН - сеqуенце нумбер) поруке дужине 16 бита, почиње од случајне вредности и повећава се за 1 за сваку следећу поруку
  • веме настанка (ТС - тиместамп) дужине 32 бита показује време настанка првог бајта корисничког садржаја. Узастопне РТП поруке могу имати исту вредност времена настанка уколико је садржај који носе настао у истом поступку
  • листа учесника (ЦСРЦ - Цонтрибутинг соурце) дужине 32 бита наводе се учесници на основу којих је миксер формирао збирни ток података, од којих затим формира изворне податке у облику ССРЦ. Њихов број је дефинисан у CC пољу. Учесници добијају бројеве од 0 до 15 и сваки од њих је дужине 32 бита. Могуће је дефинисати само 15 учесника. Овај део постоји само у случају да је у индикатору X назначено да постоји проширење
  • идентификатор извора (ССРЦ - сyнцхронизатион соурце идентифиер) дужине 32 бита омогућава да се у једној мултимедијској вези (сесији) препознају сви извори
  • дефиниција учесника, дужине 16 бита резервише се за спецификације учесника (профила) који је захтевао проширење, односно услови под којима њихови додаци могу да се примене и функционишу
  • дужина заглавља проширења 16 бита, дефинише број 32 битних речи у проширењу
  • проширење (ЕХ - Еxтенсион хеадер) дужине 32 бита уколико је постављен, РТП заглавље може да има тачно једну екстензију

Извори уреди

Спољашње везе уреди

Референцес уреди