Рачунарска теорија ума

У филозофији ума, рачунарска теорија ума (енгл. Computational theory of mind, CTM), такође позната као компјутеризам, је породица ставова који сматрају да је људски ум систем за обраду информација и да су спознаја и свест заједно облик рачунања. Ворен Макалох и Волтер Питс (1943) су први сугерисали да је неуронска активност рачунска. Они су тврдили да неуронска израчунавања објашњавају спознају.[1] Теорију је у њеном модерном облику предложио Хилари Путнам 1967. године, а развио ју је његов докторант, филозоф и когнитивни научник Џери Фодор током 1960-их, 1970-их и 1980-их.[2][3] Био је жестоко оспораван у аналитичкој филозофији 1990-их због радова самог Путнама, Џона Сирла и других.

Рачунарска теорија ума сматра да је ум рачунарски систем који се реализује (тј. физички имплементира) неуронском активношћу у мозгу. Теорија се може разрадити на много начина и у великој мери варира у зависности од тога како се разуме термин рачунање. Рачунање се обично схвата у смислу Тјурингових машина које манипулишу симболима према правилу, у комбинацији са унутрашњим стањем машине. Критични аспект таквог рачунарског модела је да је могуће да се апстрахује од одређених физичких детаља машине која спроводи прорачун.[3] На пример, одговарајуће израчунавање може да се спроведе или помоћу силицијумских чипова или биолошких неуронских мрежа, све док постоји низ излаза заснованих на манипулацијама улаза и унутрашњих стања, извршених у складу са правилом. ЦТМ стога сматра да ум није једноставно аналоган компјутерском програму, већ да је дословно рачунарски систем.[3]

Често се каже да рачунарске теорије ума захтевају ментално представљање јер 'унос' у прорачун долази у облику симбола или репрезентација других објеката. Рачунар не може да израчуна стварни објекат, али мора да интерпретира и представља објекат у неком облику, а затим да израчуна репрезентацију. Рачунарска теорија ума је повезана са теоријом репрезентације ума по томе што обе захтевају да ментална стања буду репрезентације. Међутим, теорија репрезентације ума помера фокус на симболе којима се манипулише. Овај приступ боље објашњава систематичност и продуктивност.[3] У оригиналним Фодоровим погледима, рачунарска теорија ума је такође повезана са језиком мисли. Језик теорије мисли омогућава уму да обрађује сложеније представе уз помоћ семантике.

Недавни радови сугеришу да правимо разлику између ума и спознаје. На основу традиције Макалоха и Питса, рачунарска теорија когниције (ЦТЦ) наводи да неуронска израчунавања објашњавају когницију.[1] Рачунарска теорија ума тврди да су не само спознаја, већ и феноменална свест или квалија, рачунарски. Односно, ЦТМ подразумева ЦТЦ. Док би феноменска свест могла да испуни неку другу функционалну улогу, компјутерска теорија сазнања оставља отворену могућност да неки аспекти ума могу бити нерачунарски. ЦТЦ, стога, пружа важан оквир објашњења за разумевање неуронских мрежа, избегавајући контрааргументе који се усредсређују на феноменску свест.

Референце

уреди
  1. ^ а б Пиццинини, Гуалтиерро & Бахар, Сонyа, 2012. "Неурал Цомпутатион анд тхе Цомпутатионал Тхеорy оф Цогнитион" ин Цогнитиве Сциенце. https://onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1111/cogs.12012
  2. ^ Путнам, Хиларy, 1961. "Браинс анд Бехавиор", оригиналлy реад ас парт оф тхе програм оф тхе Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце, Сецтион L (Хисторy анд Пхилосопхy оф Сциенце), Децембер 27, 1961, репринтед ин Блоцк (1983), анд алсо алонг wитх отхер паперс он тхе топиц ин Путнам, Матхематицс, Маттер анд Метход (1979)
  3. ^ а б в г Хорст, Стевен, (2005) "Тхе Цомпутатионал Тхеорy оф Минд" ин Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди