Раде Танасијевић
Раде Танасијевић (Дражевац, код Београда, 20. април 1962) српски је песник.
| Раде Танасијевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. април 1962. |
| Место рођења | Дражевац, Београд ФНР Југославија |
Објављене књиге песама уреди
- Потпор (Нолит, 2000)
- Зимске песме (Нолит, 2004)
- У земаљској слави и сјају (Народна књига 2006)
- Климатске промене (Библиотека „Влада Аксентијевић” Обреновац, 2010)
- Нестајање – изабране и нове песме (Партенон, 2013)
- Салон одбијених (Ауторско издање 2014)
- Ствари око мене убрзано старе – изабране и нове песме (Повеља, Краљево, 2020)
Књижевност за децу уреди
- Кифлице с маком (Нолит, 2001)
- Јастук од меморијске пене (Радио-телевизија Србије, 2015)
- Увод у њиву (Библиотека „Влада Аксентијевић”, 2018)
Сарадник је емисије Радија Београд „Добро јутро децо”.
Награде уреди
- Нолитова награда, за књигу Потпор, 2001.
- Награда Радија Београд 1 за кратку причу за најмлађе „Добро јутро децо“ 2009.
- Награда „Србољуб Митић”, за збирку песама Климатске промене, 2010.
- Награда Града Ниша за књижевност за децу и младе, 2019.
- Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Увод у њиву, 2019.[1]
- Награда „Жичка хрисовуља”, 2022.[2]
Преводи уреди
Својим песмама заступљен је у анталогијима савременог српског песништва на шпанском „Боја суштине“ (ЕЛ Цолор де ла Есенциа), на немачком „Улазница/Еинтриттскарте“.
Песме и текстови су му објављени у пољским књижевним часописима „Хеликоптер“ и „Фраза“ у преводу Милице Маркић, Магдалене Машкијевич и Јоане Михте.
Референце уреди
- ^ 22. КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ "ГОРДАНА БРАЈОВИЋ": Детињство вечито греје („Вечерње новости”, 26. април 2019)
- ^ Ћировић, Г. (2. 6. 2022). „ХРИСОВУЉА РАДЕТУ ТАНАСИЈЕВИЋУ Саопштен овогодишњи лауреат Жичког духовног сабора "Преображење"”. Вечерње новости. Приступљено 5. 6. 2022.
Литература уреди
- Радивоје Микић „Меланхолија и иронија“ (Књижевни алманах „Палеж“ 2009)
- Радивоје Микић (Емисија ТВ РТС-а „Вавилон“ 23.05.2017)
- Биографија