Википедија

Радна снага

Радна снага или радништво је група радника у радном односу. Термин се користи за описивање оних који раде за одређену компанију или индустрију, али се може односити и на географски регион као што је град или држава. Вредност неке компаније може се одредити на основу њене активне радне снаге. Радна снага једне земље укључује како запослене, тако и незапослене. Постоји активно радно становништво које је подгрупа укупном радно способном становништву.

Састанак радника пре рада у челичани у Бразилу

Термин радна снага углавном искључује послодавце или менаџмент, већ подразумева оне који се баве физичким радом. Може се односити и на све оне који су способни за рад.

Формални и неформални рад уреди

Формални рад је било која врста запослења која је структурисана и плаћена на формалан начин.[1] За разлику од неформалног сектора привреде (сива економија), формални рад у једној земљи доприноси бруто националном производу те државе.[2] Неформални рад није уређен ни законски, а ни у пракси.[3] Може бити плаћен или неплаћен и никад није структурисан ни регулисан.[4] Формално запослење је поузданије од неформалног. У суштини, оно подстиче веће приносе и ствара боље животне услове за становништво.[5]

Неформални рад у свету уреди

Утицај неформалног рада је огроман. Шири се на глобалном нивоу, понајвише у земљама у развоју.[6] Према истраживању које је спровео Жак Шарм, 2000. године је удео неформалног рада достигао 57% у непољопривредним пословима, 40% у урбаним пословима и 83% у новим пословима у Латинској Америци. Исте године, удео је износио 78% у непољопривредним пословима, 61% у урбаним пословима и 93% у новим пословима у Африци.[7] Након економске кризе, радници су тежили преласку из формалног у неформални сектор. Овај тренд се јавио након Азијске економске кризе почетком 1997. године.[6]

Однос неформалног рада и полова уреди

Разлика међу половима приметна је у неформалном раду. Жене се чешће запошљавају неформално, јер у овој врсти рада лакше налазе радно место, за разлику од мушкараца.[5] У неформалном сектору, жене најчешће обављају кућне послове или раде као продавци на улици.[6]Атлас жена света издавачке куће Пингвин показује да су деведесетих жене радиле углавном као улични продавци: 81% у Бенину, 55% у Гватемали, 44% у Мексику, 33% у Кенији и 14% у Индији. У суштини, 60% радница у земљама у развоју је запослено у неформалном сектору.[1]

У Субсахарској Африци проценат радница је 84%, док је у Латинској Америци 58%.[1] У истим овим земљама, проценат мушких радника је нижи: 63% у Субсахарској Африци и 48% у Латинској Америци.[1] У Азији, однос радника и радница у неформалном сектору је исти и износи 65%.[1] На глобалном нивоу, велики проценат жена које су формално запослене, истовремено раде и у неформалном сектору. За њих се популарно каже да раде ,,на црно”.[1]

Пољопривредна и непољопривредна радна снага уреди

Сваку од две категорије пољопривредног и непољопривредног рада чине формални и неформални рад. Марта Чен и др. сматрају да су све ове четири категорије рада блиско повезане једна са другом.[8] Пољопривредни рад је у већини случајева неформални, а Атлас жена света га дефинише као нерегистровани, односно неструктурисани.[1] Непољопривредни рад такође може бити неформални. Према мишљењу Марте Чен, неформални рад чини 48% непољопривредног рада у Северној Африци, 51% у Латинској Америци, 65% у Азији и 72% у Суб-Сахарској Африци.[5]

Однос полова у пољопривреди уреди

 
Дијаграм показује однос запослених по критеријуму занимања и пола 2007. године у САД

Пољопривредни сектор остао је стабилан последњих година.[9] Према Атласу жена света, жене чине 40% пољопривредне радне снаге у већини делова света, док у земљамама у развоју тај проценат је 67.[1] Џони Сигер напомиње у свом Атласу да је и извршавање одређених пољопривредних задатака подељено према половима. На пример, код производње пшенице у једном селу у северозападном делу Кине, мушкарци су задужени за прање, сађење и прскање, док се жене баве уклањањем корова, ђубрењем, прерадом и складиштењем.[1]

Што се тиче производње хране широм света, Атлас показује да жене производе 80% хране у Суб-Сахарској Африци, 50% у Азији, 45% на Карибима, 25% у Северној Африци и на Блиском Истоку и 25% у Латинској Америци. [1] Већина послова које жене обављају на фарми спадају у кућне послове и због тога су занемарљиви за статистику запошљавања.[1]

Плаћени и неплаћени рад уреди

Плаћени и неплаћени рад су такође блиско повезани са формалним и неформалним радом. Неки неформални послови су неплаћени или су плаћени на руке (без пореза).[8]. Неплаћени рад је онај који се обавља код куће како би се прехранила породица, попут чувања деце или свакодневни рад који се не наплаћује, као што је рад у пољу.[1] Неплаћени радници немају зараду, иако је њихов рад значајан, тешко је проценити његову праву вредност. Око тога још увек постоје контроверзне расправе. Мушкарци и жене се запошљавају у различитим секторима привреде, без обзира на то да ли је њихов рад плаћен или не. Жена највише има у услужном сектору, док је мушкараца највише у индустријском сектору.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Сеагер, Јони. 2008. Тхе Пенгуин Атлас оф Wомен ин тхе Wорлд. 4тх ед. Неw Yорк: Пенгуин Боокс. Парт 5
  2. ^ Информал сецтор
  3. ^ Ларссон, Аллан. "Емпоwермент оф тхе Поор ин Информал Емплоyмент." Цоммиссион он Легал Емпоwермент оф тхе Поор (Јан. 2006): 1–10. Принт
  4. ^ Сеагер, Јони. 2008. Тхе Пенгуин Атлас оф Wомен ин тхе Wорлд. 4тх ед. Неw Yорк: Пенгуин Боокс. Парт 5.
  5. ^ а б в Цхен, Мартха, Јоанн Ванек, Францие Лунд, Јамес Хеинтз wитх Ренана Јхабвала, анд Цхристине Боннер. 2005. "Емплоyмент, Гендер, анд Повертy," ин Прогресс оф тхе Wорлд'с Wомен. стр. 36–57. Неw Yорк: Унитед Натионс Девелопмент Фунд фор Wомен
  6. ^ а б в Цхен, Мартха Алтер. "Wомен ин тхе Информал Сецтор: А Глобал Пицтуре, Тхе Глобал Мовемент." Wорлд Банк: 1–10. Wорлд Банк Инфо. Wеб. 5 Апр. 2011. http://info.worldbank.org/etools/docs/library/76309/dc2002/proceedings/pdfpaper/module6mc.pdf
  7. ^ Цхармес, Јацqуес. "Информал Сецтор, Повертy анд Гендер: А Ревиеw оф Емпирицал Евиденце." Wорлд Девелопмент Репорт (Феб. 2000): 1–9. Центре оф Ецономицс анд Етхицс. Wеб. 5 Апр. 2011. http://www.wiego.org/papers/charmes3.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2010).
  8. ^ а б Цхен, Мартха, Јоанн Ванек, Францие Лунд, Јамес Хеинтз wитх Ренана Јхабвала, анд Цхристине Боннер. 2005. "Емплоyмент, Гендер, анд Повертy," ин Прогресс оф тхе Wорлд'с Wомен. стр. 36–57. Неw Yорк: Унитед Натионс Девелопмент Фунд фор Wомен.
  9. ^ http://data.worldbank.org/indicator/SL.AGR.EMPL.ZS/countries/1W-US-C5?display=graph

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radna_snaga&oldid=26781890”