Rani hrčak

Рани хрчак
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Ascomycota
Класа:	Pezizomycetes
Ред:	Pezizales
Породица:	Дисцинацеае
Род:	Гyромитра
Врста:	есцулента
Синоними
	Хелвелла есцулента Перс. (1800); Пхyсомитра есцулента (Перс.) Боуд. (1907);

Рани хрчак (лат. Гyромитра есцулента) је пролећна гљива која припада разделу Асцомyцота, а породици Дисцинацеае. Име рода Гyромитра потиче од грчких речи гyрос (округао) и митрос (трака за косу), док есцулента на латинском значи јестив. Ипак, ово је отровна гљива. Од осталих гљива из овог рода се разликује по црвенкасто смеђој боји шешира, као и по томе што је шешир масовнији од дршке.^[1]

Опис

Висина ове гљиве износи до 15 цм. Састоји се из шупљег шешира и дршке.

Шешир достиже висину од 4 цм до 8 цм, а ширину око 3-12 цм. Неправилног је и набораног изгледа, у облику мозга. Боја варира о црвенкастих, па до браон нијанси, а старењем боја шешира прелази од тамно браон до црне. У сушним периодима, шешир такође добија црне тонове, али не трули и дуго се задржава на шумском тлу. Изнутра је шупаљ и беличасте боје.
Дужина дршке варира од 3 цм до 9 цм, а ширине око 1-3,5 цм. Ваљкастог је облика и често увијена. Нагужвана је и беличасте, жућкасте или благо ружичасте боје. Дршка је такође шупља и огољена.
Месо је у танком слоју и у истим нијансама као боја дршке. Проводњено је и крхко, неутралног укуса.
Споре су елипсоидног облика и глатке. Асци поседују по 8 спора.
Отисак спора може бити беле до жућкасте боје.^[2]

Отровност

Иако се хрчак у прошлости сматрао јестивом гљивом (о чему говори и сам латински назив гљиве), заправо је отрован и изазива гиромитрински синдром. ^[3] Након конзумирања следи латентни период од 6 па до 12 сати, након чега се јављају прве тегобе. Симптоми варирају од осећаја мучнине, па све до смртног исхода. Јављају се осећај исцрпљености и главобоља, болови у стомаку и повраћање. У већини случајева, након овог периода долази до потпуног опоравка. У случајевима тежег тровања, јетра постаје увећана и осетљива на додир, јавља се жутица, хемоглобинурија и многи неуролошки симптоми. 2 до 3 дана након оброка, долази до стања коме и смртног исхода. Токсин који доводи до овог синдрома се назива гиромитрин. Добра ствар јесте то што је гиромитрин испарљив и након термичке обраде или сушења гљиве долази до смањења концентрације токсина. Конзумирањем свеже гљиве веће су шансе да дође до смртног исхода. Гиромитрин поред акутне токсичности, доказано има и тератоген, мутаген и карциноген ефекат.^[4]

Могућност замене

Подсећа на јестиве гљиве из рода смрчака (Morchella esculenta, M. elata и сродне врсте).

Еколошки односи

Сапротрофна је врста, или потенцијално микоризна.

Плодоношење

Налази се у пролеће, од априла до маја.

Станиште

Настањује планинске четинарске шуме. Најчешће се може наћи у близини борова, а неретко и испод тополе. Преферира влажна и кисела земљишта.^[5]

Распрострањеност

Распрострањена је у Европи и Северној Америци.

Референце

Литература

Баррy Х. Румацк, Давид Г. Споерке, (1994), Хандбоок оф Мусхроом Поисонинг: Диагносис анд Треатмент, Флорида: ЦРЦ Пресс

[1] ttps://www.first-nature.com/fungi/gyromitra-esculenta.php

[2] ttps://www.mushroomexpert.com/gyromitra_esculenta.html

[3] ttps://botit.botany.wisc.edu/toms_fungi/may2002.html

[4] ttps://sites.google.com/site/scottishfungi/species-profiles/gyromitra-esculenta-false-morel

[5] ttps://www.plantea.com.hr/rani-hrcak/

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]