Rani hrčak
Рани хрчак (лат. Гyромитра есцулента) је пролећна гљива која припада разделу Асцомyцота, а породици Дисцинацеае. Име рода Гyромитра потиче од грчких речи гyрос (округао) и митрос (трака за косу), док есцулента на латинском значи јестив. Ипак, ово је отровна гљива. Од осталих гљива из овог рода се разликује по црвенкасто смеђој боји шешира, као и по томе што је шешир масовнији од дршке.[1]
Рани хрчак | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | Дисцинацеае
|
Род: | Гyромитра
|
Врста: | есцулента
|
Синоними | |
|
Опис
уредиВисина ове гљиве износи до 15 цм. Састоји се из шупљег шешира и дршке.
- Шешир достиже висину од 4 цм до 8 цм, а ширину око 3-12 цм. Неправилног је и набораног изгледа, у облику мозга. Боја варира о црвенкастих, па до браон нијанси, а старењем боја шешира прелази од тамно браон до црне. У сушним периодима, шешир такође добија црне тонове, али не трули и дуго се задржава на шумском тлу. Изнутра је шупаљ и беличасте боје.
- Дужина дршке варира од 3 цм до 9 цм, а ширине око 1-3,5 цм. Ваљкастог је облика и често увијена. Нагужвана је и беличасте, жућкасте или благо ружичасте боје. Дршка је такође шупља и огољена.
- Месо је у танком слоју и у истим нијансама као боја дршке. Проводњено је и крхко, неутралног укуса.
- Споре су елипсоидног облика и глатке. Асци поседују по 8 спора.
- Отисак спора може бити беле до жућкасте боје.[2]
Отровност
уредиИако се хрчак у прошлости сматрао јестивом гљивом (о чему говори и сам латински назив гљиве), заправо је отрован и изазива гиромитрински синдром. [3] Након конзумирања следи латентни период од 6 па до 12 сати, након чега се јављају прве тегобе. Симптоми варирају од осећаја мучнине, па све до смртног исхода. Јављају се осећај исцрпљености и главобоља, болови у стомаку и повраћање. У већини случајева, након овог периода долази до потпуног опоравка. У случајевима тежег тровања, јетра постаје увећана и осетљива на додир, јавља се жутица, хемоглобинурија и многи неуролошки симптоми. 2 до 3 дана након оброка, долази до стања коме и смртног исхода. Токсин који доводи до овог синдрома се назива гиромитрин. Добра ствар јесте то што је гиромитрин испарљив и након термичке обраде или сушења гљиве долази до смањења концентрације токсина. Конзумирањем свеже гљиве веће су шансе да дође до смртног исхода. Гиромитрин поред акутне токсичности, доказано има и тератоген, мутаген и карциноген ефекат.[4]
Могућност замене
уредиПодсећа на јестиве гљиве из рода смрчака (Morchella esculenta, M. elata и сродне врсте).
Еколошки односи
уредиСапротрофна је врста, или потенцијално микоризна.
Плодоношење
уредиНалази се у пролеће, од априла до маја.
Станиште
уредиНастањује планинске четинарске шуме. Најчешће се може наћи у близини борова, а неретко и испод тополе. Преферира влажна и кисела земљишта.[5]
Распрострањеност
уредиРаспрострањена је у Европи и Северној Америци.
Референце
уреди- ^ https://www.first-nature.com/fungi/gyromitra-esculenta.php
- ^ https://www.mushroomexpert.com/gyromitra_esculenta.html
- ^ https://botit.botany.wisc.edu/toms_fungi/may2002.html
- ^ https://sites.google.com/site/scottishfungi/species-profiles/gyromitra-esculenta-false-morel
- ^ https://www.plantea.com.hr/rani-hrcak/
Литература
уреди- Баррy Х. Румацк, Давид Г. Споерке, (1994), Хандбоок оф Мусхроом Поисонинг: Диагносис анд Треатмент, Флорида: ЦРЦ Пресс