Размењивач топлоте

Размењивач топлоте је уређај код кога се топлота преноси са једног флуида (течност или гас) на други.

Примери: загревање ваздуха за сушење, загревање сирупа, дестилације, производња сокова, џемова и др.

У размењивачима топлоте најчешће се јавља комбинација провођења и прелаза топлоте. У случајевима, када је размењивач топлоте уједно и ложиште, јавља се знатној мери и зрачење као начин размене топлоте.

Конструкција размењивача зависи од следећих фактора: од количине топлоте која треба да се пренесе са једног флуида (течност или гас) на други, од врсте тих флуида, то јест, да ли су гасови или течности, од хемијске агресивности флуида, од присуства прашине у гасовима или присуства чврстих честица у течности, од расположивог простора за смештај размењивача, од величине притиска течности или гаса, од висине температуре течности или гасова и др.

Тако имамо:

Размењивач топлоте „цев у цев“
Размењивач топлоте са снопом цеви
Бубњасти размењивач топлоте – ложиште
Плочасти размењивач топлоте
Спирални размењивач топлоте

Примери размењивача

Размењивачи се користе у : аутоиндустрији, кућној електроници, централном грејању, клима системима и у другим областима:

Код аутомобила измењивач топлоте је хладњак са водом (или антифризом) где се мотор хлади водом а „ребрасти“ хладњак се хлади вентилатором и струјањем ваздуха тако да се хладјењем воде посредно хлади и мотор аутомобила.

Код фрижидера и замрзивача је измењивач топлоте позади уређаја и има велику површину. Укратко принцип рада је такав да се у хладњаку (измењивачу) позади уређаја сабија гас за хлађење (фреон или слично) који при преласку из гасовитог у течно стање ослобађа топлоту која се ослобађа из хладњака и иде у атмосферу како би се у унутар уређаја постигла ниска температура.

У даљинском систему грејања у градовима, топлана греје воду (сагоревањем угља, нафте, мазута или гаса) која кружи „градом“ у затвореном систему тако што се после враћа у топлану. Топла вода долази у зграду и пролази кроз „измењивач“ у подстаници и враћа се у топлану. У згради, у затвореном систему, вода кружи од подстанице до радијатора у становима и враћа се у постаницу. У измењивачу топлоте вода из зграде се греје и де до радијатора у становима и предаје топлоту ваздуху да би се станови грејали. У овом систему и радијатор је измењивач топлоте пошто топлоту из воде предаје ваздуху у стану (просторији) и тако се стан греје.

У обичном клима уређају или клима системима постоје у ствари по два размењивача топлоте. Први измењивач је онај у кући (просторији) који се хлади (из затвореног система) а вентилатором се преноси хладноћа у просторију. Други измењивач је онај ван куће (на прозору или тераси) који се греје (из затвореног система) а вентилатором се преноси топлота ван просторије. На тај начин се у ствари измењивачима топлота „извлачи“ из стана у атмосферу односно „хладноћа се узима“ из атмосфере и убацује у стан.