Рецептор ретиноинске киселине бета

Рецептор ретиноинске киселине, бета
Рецептор ретиноинске киселине, бета
	ПДБ слика је базирана на 1xап.
Доступне структуре
	1дсз, 1хра, 1xап, 1xдк
Идентификатори
Симболи	РАРБ; ХАП; НР1Б2; РРБ2
Вањски ИД	ОМИМ: 180220 МГИ: 97857 ХомолоГене: 68100 ГенеЦардс: РАРБ Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност транскрипционог фактора; • активност стероидног хормон рецептора; • активност рецептора ретиноинске киселине; • активност рецептора; • везивање јона цинка; • секвенца-специфично ДНК везивање; • везивање металног јона;
Целуларна компонента	• целуларна компонента; • нуклеус;
Биолошки процес	• транскрипција; • регулација транскрипције, ДНК-зависна; • пренос сигнала;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	5915
Енсембл	ЕНСГ00000077092
УниПрот	П10826
РефСеq (мРНА)	НМ_000965
РефСеq (протеин)	НП_000956
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 25.19 - 25.61 Мб
ПубМед претрага	[1]

Рецептор ретиноинске киселине бета (РАР-бета), алсо кноwн ас НР1Б2 (нуцлеар рецептор субфамилy 1, гроуп Б, мембер 2) ис а нуцлеар рецептор енцодед бy тхе RARB гене.^[1]

Овај ген кодира рецептор ретиноинске киселине бета, који је члан тироид-стероид хормон рецепторске супер-фамилије нуклеарних транскрипционих регулатора. Овај рецептор је локализован у цитоплазми и у суб-нуклеарним компартманима. Он везује ретиноинску киселину, биолошки активну форму витамина А чиме посредује ћелијску сигнализацију ембрионске морфогене, ћелијски раст и диференцијацију. Сматра се да овај протеин ограничава раст многих ћелијских типова путем регулације изражавања гена. Овај ген је прво идентификован код хепатоцелуларних карцинома, код којих се он налази поред интеграционог места хепатитис Б вируса. Овај ген изражава најмање две транскриптне варијанте; један додатни транскрипт је био описан, али пуна дужина његовог протеина није била одређена.^[1]

Интеракције

Показано је да рецептор ретиноинске киселине бета има интеракцију са Нуклеарни рецептор сродним 1 протеином.^[2]

Референце

^ ^а ^б „Ентрез Гене: РАРБ ретиноиц ацид рецептор, бета”.
^ Перлманн, Т; Јанссон, L. (1995). „А новел патхwаy фор витамин А сигналинг медиатед бy РXР хетеродимеризатион wитх НГФИ-Б анд НУРР1”. Генес Дев. УНИТЕД СТАТЕС. 9 (7): 769—82. ИССН 0890-9369. ПМИД 7705655.

Литература

Дејеан А, де Тхé Х (1990). „Хепатитис Б вирус ас ан инсертионал мутагене ин а хуман хепатоцеллулар царцинома.”. Мол. Биол. Мед. 7 (3): 213—22. ПМИД 2170809.
Сун, С. Y. (2004). „Ретиноиц ацид рецептор бета анд цолон цанцер.”. Цанцер Биол. Тхер. 3 (1): 87—8. ПМИД 14726690.
Саба Н, Јаин С, Кхури Ф (2004). „Цхемопревентион ин лунг цанцер.”. Цуррент проблемс ин цанцер. 28 (5): 287—306. ПМИД 15375805. дои:10.1016/ј.цуррпроблцанцер.2004.05.005.
Клеин, О.; Y, Григнон; Цивит, Т.; et al. (2006). „[Метхyлатион статус оф РАРбета гене промотер ин лоw анд хигх граде церебрал глиома. Цомпарисон wитх нормал тиссуе. Иммуно-хистоцхемицал студy оф нуцлеар РАРбета еxпрессион ин лоw анд хигх граде церебрал глиома целлс. Цомпарисон wитх нормал целлс. 48 туморс]”. Неуро-Цхирургие. 51 (3-4 Пт 1): 147—54. ПМИД 16389900.
Катахира, M.; Кнегтел, Р. M.; Боеленс, Р.; et al. (1992). „Хомо- анд хетеронуцлеар НМР студиес оф тхе хуман ретиноиц ацид рецептор бета ДНА-биндинг домаин: сеqуентиал ассигнментс анд идентифицатион оф сецондарy струцтуре елементс.”. Биоцхемистрy. 31 (28): 6474—80. ПМИД 1321662. дои:10.1021/би00143а017.
Берродин, Т. Ј.; МС, Маркс; Озато, К.; et al. (1992). „Хетеродимеризатион амонг тхyроид хормоне рецептор, ретиноиц ацид рецептор, ретиноид X рецептор, цхицкен овалбумин упстреам промотер трансцриптион фацтор, анд ан ендогеноус ливер протеин.”. Мол. Ендоцринол. 6 (9): 1468—78. ПМИД 1331778. дои:10.1210/ме.6.9.1468.
ван дер Лееде БЈ, Фолкерс ГЕ, Круyт ФА, ван дер Сааг ПТ (1992). „Геномиц организатион оф тхе хуман ретиноиц ацид рецептор бета 2.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 188 (2): 695—702. ПМИД 1332705. дои:10.1016/0006-291X(92)91112-4.
Прентице А, Маттхеwс ЦЈ, Тхомас ЕЈ, Редферн ЦП (1992). „Тхе еxпрессион оф ретиноиц ацид рецепторс ин цултуред хуман ендометриал стромал целлс анд еффецтс оф ретиноиц ацид.”. Хум. Репрод. 7 (5): 692—700. ПМИД 1379266.
Схен, С.; Круyт, Ф. А.; ден Хертог Ј; et al. (1992). „Моусе анд хуман ретиноиц ацид рецептор бета 2 промотерс: сеqуенце цомпарисон анд лоцализатион оф ретиноиц ацид респонсивенесс.”. ДНА Сеq. 2 (2): 111—9. ПМИД 1663808. дои:10.3109/10425179109039679.
де Тхé Х; Виванцо-Руиз MM; Тиоллаис, П.; et al. (1990). „Идентифицатион оф а ретиноиц ацид респонсиве елемент ин тхе ретиноиц ацид рецептор бета гене.”. Натуре. 343 (6254): 177—80. ПМИД 2153268. дои:10.1038/343177а0.
Хоффманн, Б.; Лехманн, Ј. M.; XК, Зханг; et al. (1991). „А ретиноиц ацид рецептор-специфиц елемент цонтролс тхе ретиноиц ацид рецептор-бета промотер.”. Мол. Ендоцринол. 4 (11): 1727—36. ПМИД 2177841. дои:10.1210/менд-4-11-1727.
де Тхé Х, Марцхио А, Тиоллаис П, Дејеан А (1988). „А новел стероид тхyроид хормоне рецептор-релатед гене инаппроприателy еxпрессед ин хуман хепатоцеллулар царцинома.”. Натуре. 330 (6149): 667—70. ПМИД 2825037. дои:10.1038/330667а0.
Бранд, Н.; M, Петковицх; Круст, А.; et al. (1988). „Идентифицатион оф а сецонд хуман ретиноиц ацид рецептор.”. Натуре. 332 (6167): 850—3. ПМИД 2833708. дои:10.1038/332850а0.
Бенброок D, Лернхардт Е, Пфахл M (1988). „А неw ретиноиц ацид рецептор идентифиед фром а хепатоцеллулар царцинома.”. Натуре. 333 (6174): 669—72. ПМИД 2836738. дои:10.1038/333669а0.
Маттеи, M. Г.; де Тхé Х; Маттеи, Ј. Ф.; et al. (1988). „Ассигнмент оф тхе хуман хап ретиноиц ацид рецептор РАР бета гене то тхе п24 банд оф цхромосоме 3.”. Хум. Генет. 80 (2): 189—90. ПМИД 2844650. дои:10.1007/БФ00702867.
Дејеан А, Боугуелерет L, Грзесцхик КХ, Тиоллаис П (1986). „Хепатитис Б вирус ДНА интегратион ин а сеqуенце хомологоус то в-ерб-А анд стероид рецептор генес ин а хепатоцеллулар царцинома.”. Натуре. 322 (6074): 70—2. ПМИД 3014347. дои:10.1038/322070а0.
Си СП, Тсоу ХЦ, Лее X, Пеацоцке M (1995). „Еффецт оф целлулар сенесценце анд ретиноиц ацид он тхе еxпрессион оф целлулар ретиноиц ацид биндинг протеинс ин скин фибробластс.”. Еxп. Целл Рес. 219 (1): 243—8. ПМИД 7628539. дои:10.1006/еxцр.1995.1224.
Хоуле, Б.; M, Пеллетиер; Wу, Ј.; et al. (1994). „Фетал исоформ оф хуман ретиноиц ацид рецептор бета еxпрессед ин смалл целл лунг цанцер линес.”. Цанцер Рес. 54 (2): 365—9. ПМИД 8275470.
Кнегтел, Р. M.; Катахира, M.; Сцхилтхуис, Ј. Г.; et al. (1993). „Тхе солутион струцтуре оф тхе хуман ретиноиц ацид рецептор-бета ДНА-биндинг домаин.”. Ј. Биомол. НМР. 3 (1): 1—17. ПМИД 8383553. дои:10.1007/БФ00242472.

Види још

Рецептор ретиноинске киселине

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: РАРБ ретиноиц ацид рецептор, бета”.

[pmid7705655-2] Перлманн, Т; Јанссон, L. (1995). „А новел патхwаy фор витамин А сигналинг медиатед бy РXР хетеродимеризатион wитх НГФИ-Б анд НУРР1”. Генес Дев. УНИТЕД СТАТЕС. 9 (7): 769—82. ИССН 0890-9369. ПМИД 7705655.

[1]

[2]