Релаксин је протеински хормон који је први пут описан 1926.[1][2]

Релаxин 1
Идентификатори
СимболРЛН1
Алт. симболиХ1
Ентрез6013
ХУГО10026
ОМИМ179730
РефСеqНМ_006911
УниПротП04808
Остали подаци
ЛокусХромозом 9 qтер-q12
Релаxин 2
Идентификатори
СимболРЛН2
Алт. симболиХ2, РЛXХ2, бА12Д24.1.1, бА12Д24.1.2
Ентрез6019
ХУГО10027
ОМИМ179740
ПДБ6РЛX
РефСеqНМ_134441
УниПротП04090
Остали подаци
ЛокусХромозом 9 qтер-q12
Релаxин 3
Идентификатори
СимболРЛН3
Алт. симболиЗИНС4, РXН3, Х3
Ентрез117579
ХУГО17135
ОМИМ606855
РефСеqНМ_080864
УниПротQ8WXФ3
Остали подаци
ЛокусХромозом 19 п13.3

Релаксину-слична пептидна фамилија припада инсулинској фамилији, и састоји се од 7 пептида који имају високу структурну сличност, мада се њихове секвенце знатно разликују. Релаксин-1 (RNL1), 2 (RNL2) и 3 (RNL3), и инсулину-слични (INSL) пептиди, INSL3, INSL4, INSL5 и INSL6. Функције релаксина-3, INSL4, INSL5, INSL6 још увек нису разјашњене.[3]

Синтеза

уреди

Релаксин код жена производи corpus luteum јајника, дојке и, током трудноће исто тако материца, хорион, и децидуа. Код мушкараца, њега производи простата, и присутан је у људским семену.[4]

Структура

уреди

Структурно, релаксин је хетеродимер два пептидна ланца са 24 и 29 аминокиселина везана дисулфидним мостовима. Он је сродан са инсулином.

Релаксин настаје из његовог прохормона, прорелаксина, путем одвајања једног додатног пептидног ланца.

Поремећаји

уреди

Поремећаји специфично везани за релаксин нису познати, мада постоје везе са склеродермом и фибромиалгијом.[5]

Референце

уреди
  1. ^ „Иф а Гопхер Цан До Ит ...”. Тиме Магазине. 10. 4. 1944. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 20. 5. 2009. 
  2. ^ Бецкер ГЈ, Хеwитсон ТД (2001). „Релаxин анд ренал фибросис”. Киднеy Инт. 59 (3): 1184—5. ПМИД 11231378. дои:10.1046/ј.1523-1755.2001.0590031184.x. 
  3. ^ Wилкинсон ТН, Спеед ТП, Трегеар ГW, Батхгате РА (2005). „Еволутион оф тхе релаxин-лике пептиде фамилy”. БМЦ еволутионарy биологy. 5 (1): 14. ПМЦ 551602 . ПМИД 15707501. дои:10.1186/1471-2148-5-14. 
  4. ^ МацЛеннан, АХ (1991). „Тхе роле оф тхе хормоне релаxин ин хуман репродуцтион анд пелвиц гирдле релаxатион”. Сцандинавиан јоурнал оф рхеуматологy. Супплемент. 88: 7—15. ПМИД 2011710. 
  5. ^ Ван Дер Wестхуизен Е, Суммерс Р, Халлс M, Батхгате Р, Сеxтон П (2007). „Релаxин рецепторс--неw друг таргетс фор мултипле дисеасе статес”. Цурр Друг Таргетс. 8 (1): 91—104. ПМИД 17266534. дои:10.2174/138945007779315650. 

Спољашње везе

уреди
  • Релаxин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • „Релаxин”. Хуман Протеин Референце Датабасе. Јохнс Хопкинс Университy анд тхе Институте оф Биоинформатицс. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2009.