Реликвије смрти
Реликвије Смрти (енг. Деатхлy Халлоwс) су три магијска предмета која су фокус књиге Хари Потер и Реликвије Смрти - Непобедиви штапић, Камен Васкрснућа и Плашт невидљивости. Када су у поседу једне особе, по легенди, та особа ће загосподарити над Смрћу. Ови предмети су упамћени као део чаробњачке бајке Прича о Три Брата, која је временом постала митологијска, иако мали број чаробњака, укључујући и Дамблдора, и даље верују у њихово постојање и у потрази су за овим предметима.
Прича о Три Брата уреди
Прича се налази у збирци чаробњачких прича Приповести Барда Бидла.
Прича говори о три брата која су избегалава Смрт, која им је дала да бирају шта желе. Најстарији брат је изабрао штапић који ће бити непобедив, средњи је тражио начин да врати у живот мртве, док је најмлађи тражио огртач који ће га учинити невидљивим, чак и пред очима саме Смрти. Временом, први брат је погинуо, други је извршио самоубиство, док је трећи брат у дубокој старости огртач поклонио свом сину и спријатељио се са Смрћу.[1] Верује се да се прича односи на Браћу Певерел, али многи верују да је прича истинита. Симбол Реликвија Смрти је усвојио мрачни чаробњак Гелерт Гринделвалд као свој лични симбол, стога многи чаробњаци грешком тумаче овај симбол као симбол црне магије.
Реликвије у серијалу о Хари Потеру уреди
Дамблдор је био у потрази за овим реликвијама, првобитно у својој младости као близак пријатељ Гриндевалда, јер је њихов посед требао да им дарује велику чаробњачку моћ. Касније је његова потреба за овим Реликвијама појачана смрћу његове сестре. Временом, дамблдор закључује да је недостојан поседа ових Реликвија и сматра да је Хари достојнији тога, али се плаши да Хари не подлегне њиховим моћима, стога он изокола наводи Харија у потрази за Реликвијама.
С друге стране, Волдемор је у потрази за Непобедивим штапићем због његових способноти, јер његов претходни штапић није успео да убије Хари Потера. Волдемор није био упознат с тим да је Штапић једна од три Реликвије. У његовом поседу се нашао Камен Васкрснућа, мада га је он употребио као хоркрукс. Дамблдор тврди да сумња да би Волдемор имао икаква интересовања за Камен Ускрснућа и Плашт невидљивости чак и да је знао за њихово постојање.[2]
Благовремено Хари долази у посед све три Реликвије - огртач наслеђује од свог оца Џејмса Потера, за кога ће се касније утврдити да је потомак Браће Первел. Камен Васкрснућа је био у скривалици коју му је Дамблдор завештао, док је лојалност Непобедивог штапића задобио када је у двобоју победио и разоружао претходног власника - Драка Мелфоја, који је несвесно до штапића дошао након Дамблдорове смрти.
Након Волдеморове смрти, Хари користи Непобедиви штапић да поправи свој стари, оштећени штапић, а након тога га враћа у Дамблдоров гроб, како би Дамблдорову смрт учионио природном и тиме Штапић умире заједно са њим. У филму, Хари схвата да је штапић исувише моћан да би пао у погрешне руке, стога га он ломи на два дела и баца са моста. Камен Ускрснућа му испада у Забрањеној шуми, али он одлучује да га не тражи са надом да ни један чаробњак или вештица никада неће доћи у посед све три Реликвије. Плашт одлучује да задржи као сопствено наслеђе са жељом да га завешта сопственој деци једнох дана.
Непобедиви Штапић уреди
Непобедиви Штапић (енг. Тхе Елдер Wанд), кроз историју познат и као Штапић Смрти или Штапић Судбине[3], је чаробни штапић изузетне
моћи, направљен од дрвета зове са сржи од репне длаке тестрала. Док су многи чаробњаци чули за веома моћне штапиће у чаробњачкој историји, експерти за магичне штапиће, као и ловци на Реликвије Смрти , су схватили да је све то један те исти штапић, који се периодично појављује у рукама нових власника.
Према легенди, лојалност штапића се може придобити само убиством претходног власника, чиме је "траг крви просут преко страница чаробњачке историје", чинећи да се ова реликвија најлакше верификује као реалан предмет. Међутим, Хари сазнаје од Герика Оливандера - произвођача штапића, да је ово популарно схватање заправо нетачно: Непобедиви штапић заправо своју лојалност преноси након победе или разоружавања, не нужно убиства, претходног власника. У супротном, никада неће у потпуности радити за новог власника. Ова суптилна разлика постаје основа на којој је Волдемор побеђен. Док је Волдемор веровао да је освојио лојалност штапића убивши Снејпа, који је убио Дамблдора; Хари схвата да је он заправо победио правог власника штапића, Драка Мелфоја, који је разоружао Дамблдора пре него што ће га Снејп убити. Ово је учинило Харија, а не Волдемора, правим власником штапића у њиховом коначном обрачуну, иако ни Хари ни Драко нису физички поседовали штапић у датом моменту.
Судећи по чаробњачком фолклору, Штапић коришћен од стране истинског власника не може бити побеђен у дуелу. Ово веровање је нетачно, будући да је Дамблдор успео да порези легендарног мрачног чаробњака Гринделвалда, који је у том моменту био власник штапића.[4] Помиње се, такође, да је штапић осетљив (као и сви штапићи) и да неће дозволити себи да изазове штету истинском власнику. Уколико власник умре природном смрћу, а да није разоружан или побеђен, изузетна моћ штапића ће се завршити за сваког будућег власника, будући да није освојена од претходника.
Моћ Непопбедивог штапића се први пут помиње у историји, када је Антиох Певерел (енг. Антиоцх Певерелл), најстарији од митска Три Брата, имао дуел са својим дугогодишњим непријатељем. Победио је, оставивши непријатеља мртвог на поду. након хвалисања о свом непобедивом штапићу, Антиох је опљачкан и убијен у сну од стране ривала који је желео штапић. Временом је штапић дошао у посед Микева Грегоровича, бугарског произвођача штапића. Грегорович се такође хвалисао штапићем, мислећи да ће му то дати на популарности. Гринделвалд му је украо штапић и желео је да чаробњачку превласт наметне свету. Гринделвалд бива поражен "на врхунцу своје моћи" од стране Дамблдора, који је у својим каснијим годинама тврдио "Једина Реликвија која је подобна за поседовање, не да би се хвалисао, нити убијао њоме, већ да би је укротио".
Камен Ускрснућа уреди
Камен Ускрснућа (енг. Тхе Ресуррецтион Стоне) своме власнику дозвољава да из мртвих врати вољене, у полу-физичкој форми, и да
са њима комуницира. Форма Сиријуса Блека коју је призвао камен, објашњава Харију да су он и остале форме креиране каменом, део Харија и невидљиве осталима. Ово сугерише да су ове појаве сачињене од сећања, а не заправо васкрсли људи. Према легенди која говори о пореклу Реликвија Смрти, употреба Камена Ускрснућа навела је власника да изврши самоубиство јер је из мртвих вратио своју преминулу вереницу која је била врло несрећна у свету живих јер није ту припадала. До тренутка када је Камен дошао у посед Марволо Гаунта, већ је био постављен у прстен у коме је изгравиран симбол Реликвија Смрти, за који је неупућени Гаунт сматрао да је грб Певерелових; он је прстен носио како би се хвалио својим пореклом и чистокрвношћу. I Дамблдор и Гринделвалд су желели камен, али из различитих побуда. Док је Дамблдор желео да комуницира са преминулим члановима породице, Гринделвалд је наводно желео да га искористи за стварање армије зомбија, попут инферијуса. Хари је рекао да је ово Реликвија коју би највише желео, као и Дамблдор, може да наведе поименце људе са којима би желео поново да комуницира. Волдемор је постао свестан старости прстена, искористио га је за хоркрукс, несвестан додатних магичних моћи које прстен поседује.
Дамблдор је повратио прстен из Гаунтовог поседа, препознајући га и као Реликвију и као хоркрукс. Заборавивши да је као хоркрукс, врло вероватно, заштићен Волдеморовим чинима, и заслепљен сопственим жељама, Дамблдор је покушао да узме Камен у настојању да разговара са преминулим члановима породице. Клетва му је уништила руку и наставила да му се шири по телу. Иако је Снејп успео да ширење делимично заустави у уништеној и поцрнелој руци, дамблдор је био проклет, оставши са можда још годину дана живота. Приликом сусрета на Кингс Крос станици, Дамблдор је признао Харију да је ово доказ да ништа није научио из својих грешака и амбиција да користи Реликвије, и да је то делимично разлог његовог страха да ће Хари постати опседнут њиховим моћима да му је рекао за њих.
камен је касније наследио Хари од Дамблдора, скривен унутар златне скривалице коју је хари ухватио устима, скоро је прогутавши, у свом првом мечу квидича. Скривалица је открила поруку "Отварам се на завршници" након што ју је Хари додирнуо уснама. Он није успео да је отвори све док није био близу смрти у Забрањеној шуми, и тада је схватио да "завршница" заправо значи крај, односно његову смрт. Хари је искористио Камен да призове вољене који су преминули - своје родитеље, свог кума, Сиријуса Блека и Ремуса Лупина - како би га утешили и дали му снаге, пре него што се сусретне са смрћу из Волдеморове руке. Камен бесповратно пада из Харијевих прстију како се он приближавао Волдеморовом логору. хари преживљава овај сусрет, а касније се он и Дамблдоров портрет сложе да Хари никоме неће рећи где је Камен нити га тражити. У интервјуу из 2007, Роулингова је изјавила да жели да верује да је Камен утиснут кентауровим копитом, и тиме закопан заувек.[5]
Плашт Невидљивости уреди
Према легенди, Плашт Невидљивости (енг. Цлоак оф Инвисибилитy) има моћ да заштити од очију Смрти оног који га носи. То је Реликвија која
је припадала најмлађем брату, који није веровао Смрти и скривао се од ње до своје дубоке старости када је био спреман да умре. Хари га поседује кроз цео сријал, иако тек касније сазнаје његову праву моћ и порекло.
За разлику од осталих плаштова чије је постојање познато, ово је уникатно прави Плашт Невидљивости, тиме што оног који га носи потпуно штити од туђег погледа и његова моћ не копни временом нити може бити умањена чинима; други плаштеви губе своју способност временом и постану изношени. На крају Реликвија Смрти, Дамблдор објашњава Харију праву моћ Плашта, да може штитити и друге једнако као свог власника. Ово постаје очигледно када не реагује на чин дозивања од стране Смртождера док штити Харија, Рона и Хермиону. Хермиона тврди да је ово реликвија коју би она користила, цитирајући корисности које је Хари открио.
Плашт је првобитно прибадао Игнотусу Певерелу (енг. Игнотус Перевелл). након његове смрти, Плашт је прелазио са оца на сина, путем Игнотусових потомака до Џејмса Потера.[6] Плашт није био у Џејмсовом поседу у ноћи када је убијен; он га је претходно позајмио Дамблдору који је био заинтересован за Реликвије Смрти и сумњао је да је наслеђе Потерове породице много више него што се чинило. Дамблдор је вратио плашт Харију неколико година касније, као Божићни поклон, током Харијеве прве године у Хогвортсу. Хари Плашт користи током читавог серијала у намери да се шуња школом током својих авантура. из сличних разлога га је користио и Харијев отац.
Док Плашт чини невидљивим оног који га носи пред очима Нормалаца и чаробњака, нека бића су способна да осете људе скривене под њим. Змије, на пример, не могу да виде кроз Плашт Невидљивости, али некако могу да детектују људе под њим. Госпођа Норис, мачка Аргуса Филча, такође је могла да осети Харија. Носиоци истог такође могу бити детектовани уз помоћ чини Откривања. У Хари Потер Ватрени Пехар, Ћудљивково магично око може да види Харија под Плаштом. У Затворенику из Азкабана, Дамблдор упозорава да перцепција Дементора није ометена Плаштом из разлога што су они слепи, али региструју људске емоције.
У представи Хари Потер и Уклето Дете, Хари поклања Плашт најстаријем сину Џејмсу, међутим, Џејмсов млађи брат Албус краде Плашт и користи га како би избегао насилнике у Хогвортсу.
Референце уреди
- ^ Карен Цоатс (2009). „Тхе Талес оф Беедле тхе Бард (ревиеw)”. Буллетин оф тхе Центер фор Цхилдрен'с Боокс. 62 (7): 295—295. ИССН 1558-6766. дои:10.1353/бцц.0.0739.
- ^ Роwлинг, Ј. К. Харрy Поттер анд Деатхлy Халлоwс. Университy оф Питтсбургх Пресс. ИСБН 978-0-545-01022-1.
- ^ Роwлинг, Ј. К. Харрy Поттер анд тхе деатхлy халлоwс. ГрандПрé, Марy,, ГрандПр�е, Марy (1. изд.). Неw Yорк, НY. ИСБН 9780545010221. ОЦЛЦ 155131850. реплацемент цхарацтер у
|отхерс=на позицији 25 (помоћ) - ^ Роwлинг, Ј. К. Приповести Барда Бидла. Рогановић, Драшко,, Рогановић, Весна,, Беедле (Бард),, Грејнџер, Хермиона,, Дамблдора, Албуса,, Чарбона књига. Београд [Белграде, Сербиа]. ИСБН 9788677023362. ОЦЛЦ 911205195.
- ^ „Онлине Цхат Трансцрипт”. Блоомсбурy. 31. 7. 2007. Архивирано из оригинала
|арцхиве-урл=захтева|арцхиве-дате=(помоћ). г. - ^ „Ј.К. Роwлинг Wеб Цхат Трансцрипт”. Аццио Qуоте. 30. 7. 2007. Архивирано из оригинала 11. 06. 2018. г.