Розманов склоп је протеински структурни мотив присутан у протеинима који везују нуклеотиде, посебно кофактор НАД. Структура са два понављања се састоји од шест паралелних бета ланаца везаних за два пара алфа хеликса у тополошком редоследу бета-алфа-бета-алфа-бета. Пошто се сваки Розманов склоп може везати само за један нуклеотид, везујући домени динуклеотида као што је НАД се састоје од пара Розмановаих склопова. Појединачни Розманови склопови могу да вежу мононуклеотиде као што је кофактор ФМН.

Пример Розмановог склопа, структурног домена декарбоксилазног протеина из бактерије Staphylococcus epidermidis (1Г5Q​) са везаним флавинским мононуклеотидним кофактором.

Мотив је добио име по Мајклу Розману, који је први описао овај мотиф у протеинима који везују нуклеотиде, као што су дехидрогеназе.[1] Познато је да се консензус секвенца за место НАДП везивања неких ензима који користе НАДП разликује од НАД везујућег мотива.[2][3]

Референце

уреди
  1. ^ Рао С, Россманн M (1973). „Цомпарисон оф супер-сецондарy струцтурес ин протеинс”. Ј Мол Биол. 76 (2): 241—56. ПМИД 4737475. дои:10.1016/0022-2836(73)90388-4. 
  2. ^ Ханукоглу, I.; Гутфингер, Т. (1989). „цДНА сеqуенце оф адренодоxин редуцтасе. Идентифицатион оф НАДП-биндинг ситес ин оxидоредуцтасес.”. Еур Ј Биоцхем. 180 (2): 479—84. ПМИД 2924777. дои:10.1111/ј.1432-1033.1989.тб14671.x. 
  3. ^ Сцруттон НС, Беррy А, Перхам РН (1990). „Редесигн оф тхе цоензyме специфицитy оф а дехyдрогенасе бy протеин енгинееринг.”. Натуре. 343 (6253): 38—43. ПМИД 2296288. дои:10.1038/343038а0.