Рушљиви уговори
Рушљиви уговори подразумевају одсуство пуноважности, који производе правно дејство што подразумева да његове обавезе важе. Ти уговори услед извесних недостатака могу бити поништени законом у одређеном року, на захтев одређених лица, чији интерес је увређен. Када се у једном моменту стекну разлози који воде до рушљивости, за поништење таквог уговора је овлашћена само она уговорна страна у чију корист је установљена рушљивост[1]
Рушљиви уговори: релативно ништави, обориви
Односе се на категорију неважећих правних послова[2]. Уговор је рушљив:
- Кад га је закључила уговорна страна, која представља једну од потписница уговора - постоје две, која је ограничено пословно способна[3][4]. Код регистрације правних лица подразумева се ограничење у пословном смислу, и тих ограничења потписник уговора мора да се придржава, у другим случајевима потпуна пословна способност се стиче пунолетством, склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда као и специфичним одобрењем;
- Кад је при његовом закључењу било мана у погледу воље страна[5];
- Кад је Законом о облигационим односима, или посебним одредбама: Законом о промету непокретности, Кривичним Законом[мртва веза], Законом о привредним друштвима - то и одређено.
Уговорна страна у чијем је интересу рушљивост установљена, може поднети тужбу како би се поништио уговор. Она се подноси у предвиђеном року, који зависи од конкретног узрока рушљивости. У случају да се у предвиђеном року тужба не подигне - уговор производи пуноважно правно дејство, што подразумева да уговором регулисане обавезе од момента његовог закључења, важе до момента проглашења рушљивости уговора.
Кад се рушљиви уговор поништи, тада долази до повратка на пређашње стање и до накнаде штете[1].
Уколико се уговарач предомисли, има право да захтева поништење, тј. конвалидује уговор, што би дефинитивно признало могућност производње правног дејства. Тиме би нестала могућност рушења уговора, под изричитим условом да је воља изјављена слободно.[6]
Примена рушљивости уговора
уредиПримењује се из разлога ограничено пословне способности уговорне стране (регистрацијом ограниченог лица у пословном смислу);
Аутономија воље је једна од основних начела облигационог права. Према њој
Стране у облигационим односима су слободне у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.[7]
Зато у рушљиве правне послове због недостатака воље спадају:
- послови закључени под принудом или претњом - свесна несагласност воље и изјаве
- као и под заблудом и преваром - несвесна несагласност воље и изјаве;
Уговор је рушљив и кад је ЗОО[8] или посебним прописима изричито предвиђено.
Може се предвидети начело једнаке вредности где се законом одређује у којим случајевима нарушавање тог начела повлачи правне последице[9], као и одредбе које штите то начело[10] - раскидање или измена уговора због промењених околности. Узимају се у обзир прекомерна оштећења[11] и правила која се односе на одговорност за материјалне и правне недостатке ствари[1][12].
Поништење рушљивог уговора
уредиЈединствено право
уредиУговарач који је овлашћен, да након стечених услова рушљивости поништи уговор (уколико не жели - има право да не подигне тужбу), постојаће као и сваки валидан уговор и друга лица не могу да се позову на постојање тих недостатака[13].
Кад се на захтев тог лица уговор поништи, онда он и не производи правно дејство.
Рокови поништења
уреди| Од дана кад је лице стекло потпуну пословну способност, у наредних 3 месеца има право да захтева поништење[14] и код прекомерног оштећења - захтев ја неостварив кад истекне годину дана од момента закључења[15] |
| Изузетак који налаже "Закон о облигационим односима" |
Сауговорач у чијем је интересу установљена рушљивост, може дати могућност другој страни, у року који није мањи од 30 дана, да се изјасни да ли остаје при уговору или не. У противном се изричито сматра да је уговор поништен[16].
Право на захтев за поништењем постоји у року од годину дана од сазнања за рушљивост, односно од престанка принуде, која не сме бити физичка јер би се тад подразумевало да је уговор непостојећи. Право свакако престаје протеком три године од склапања уговора[17]. Ови рокови су преклузивни - њихова сврха је дефинитивно регулисање односа, имају право поништења које мора да се искористи у наведеном року.
Важење правног посла зависи од воље лица чије је право повређено али не и од осталих лица и интервенције јавног тужилаштва[18].
Код рушљивих уговора државни органи нису овлашћени да по службеној дужности испитују право поништења.
Последице
уредиПоништење може да има повратно дејство, делује ретроактивно, и по томе се сматра да исти уговор не производи правно дејство од момента његовог закључења - делује еx тунц.
Стране се ослобађају обавеза, а ако је некад извршила своју обавезу - може тражити назад што је дала.
Међутим, странке могу да се споразумеју да поништени уговор не важи само за убудуће - да делује еx нунц, и сматраће се пуноважним она дејства до тренутка поништења. Неће бити повратног дејства уколико уговорне стране уговоре да оно што су извршиле не поништавају. У складу је са природом права јер се ради само о личним интересима, а опште правило наглашава да поништење не сме утицати на права трећих лица.
- Кад је рушљив уговор био потпуно или делимично извршен, а поништење делује еx тунц, наступа обавеза повраћаја примљеног[1] и ако је могуће повраћај истих ствари, јер реституција није увек могућа - страна која је одређену ствар потрошила по основу рушљивог посла или и даље са њом располаже, онда следи повраћај путем новчаног еквивалента, где се цена утврђује према: времену враћања, применом цена које важе у том тренутку, односно према доношењу судске одлуке[19].
Одговорност ограничено пословног лица
уредиУказује се на обавезу ограничено пословно способног лица да без одобрења свог законског заступника може закључити уговор само ако му закон дозвољава.
У другим случајевима где нема одобрење заступника уговор је рушљив. Може бити оснажен накнадним одобрењем[20]
Види још
уреди| Познати уговори |
|---|
 Шенгенски уговор
|
| Лондонски уговор |
 Уговор о Европској унији
|
 Версајски споразум
|
Референце
уреди- ^ а б в г д Udruženje pravnika Srbije, Pravni život - Pravo i međunarodne integracije, članak: Ništavi i Rušljivi ugovori, Beograd, 2008, broj11. стр. 513-520
- ^ [1],12.12.2011,"Закон о облигационим односима", чл.111-117
- ^ [2],12.12.2011,"Закон о облигационим односима", чл.54-59
- ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2011),"Породични закон", "Службени гласник РС",чл.11, 64, 147(став 1),193(став 3), бр.18/2005
- ^ [4],12.12.2011,"Закон о облигационим односима", чл.60-66,бр.
- ^ Златко Стефановић, Привредно уговорно право, Треће издање, Београд, 2008,стр.94
- ^ - Закон о облигационим односима, члан 10.
- ^ ЗОО
- ^ [5], "Закон о облигационим односима", чл. 15, ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [6], "Закон о облигационим односима", чл. 133-136, ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [7], "Закон о облигационим односима", чл. 139, ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [8], "Закон о облигационим односима", чл. 121, 478-500, 508-515 ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [9], "Закон о облигационим односима", чл. 112(став2), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [10], "Закон о облигационим односима", чл. 59, ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [11], "Закон о облигационим односима", чл. 139(став2), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [12], "Закон о облигационим односима", чл. 112(став3), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [13], "Закон о облигационим односима", чл. 117(став1,2), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [14], "Закон о облигационим односима", чл. 112, ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [15], "Закон о облигационим односима", чл. 113(став1,2), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.
- ^ [16], "Закон о облигационим односима", чл. 56(став1,2), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93.