Савет за националну безбедност Републике Србије

Савет за националну безбедност представља тело Републике Србије разматра питања од значаја за националну безбедност и усмерава рад служби безбедности. Закон о основама уређења служби безбедности од 2007. године законски је дефинисао рад овог тела. [1]

Настанак Савета за националну безбедност уреди

Пре него што је савет у данашњем формату основан, било је неколико неуспешних покушаја формирања тела које би окупило главне доносиоце одлука у сектору безбедности.[2] Влада СРЈ је 2000. године образовала Савет за одбрану и безбедност, на чијем је челу био тадашњи премијер, као и министар одбране, али се тело није мешало послове Врховног Савета одбране, већ је било саветодавног карактера. 

Следећи покушај представљало је оснивање Савета за државну безбедност уредбом Владе Зорана Ђинђића, али ни она није била дугог века. Прва влада Војислава Коштунице је у јануару 2006. године уредбом основала један овакав савет ради успостављања боље координације рада тајних служби, али овај Савет се никада није састао.

Први пут термин Савет за националну безбедност почиње да се користи 2006. године. Влада Србије 2006. године доноси одлуку о формирању савета, који је формално успостављен у мају 2007. године, ступањем на снагу Закона о основама уређења служби безбедности.[3]

Састав Савета уреди

  1. Председник
  2. Председник Владе
  3. Министар одбране
  4. Министар унутрашњих послова
  5. Министар правде
  6. Начелник Генералштаба Војске Србије
  7. Директор Безбедносно-информативне агенције (БИА)
  8. Директор Војнобезбедносне агенције (ВБА)
  9. Директор Војнообавештајне агенције (ВОА)
  10. Секретар Савета за националну безбедност[4]

Седнице Савета сазива и њима председник Републике, најмање једном у три месеца, по потреби и чешће. Дневни ред утврђује председник заједно са председником Владе. Уколико је председник спречен и не може да председава, дужност преузима председник Владе.[5]

Председник може на своју, или иницијативу некога од чланова, позвати  на седницу руководиоце државних органа и институција, или нека друга лица која нису чланови савета.  Све закључке и друге акте који се донесу потписује лично председник Републике.[5]

Секретар Савета за националну безбедност уреди

Секретар учествује у раду Савета, али нема права одлучивања. Његова главна функција је старање о реализацији свих закључака Савета. Доласком нове власти, промењен је Закон о основама уређења служби безбедности, и прописано је да председник Републике поставља и разрешава секретара Савета за националну безбедност.[4]

Канцеларија Савета за националну безбедност уреди

Канцеларија Савета за националну безбедност обавља стручне и административне послове за потребе Савета, а нарочито:

  • послове у вези са сазивањем и припремањем седница Савета;
  • стручне послове у вези са праћењем спровођења смерница и закључака Савета;
  • послове административно-техничке подршке Бироу за координацију;
  • чување и стављање на увид члановима Савета извештаја и других аката Савета[6]

Надлежности Савета за националну безбедност уреди

Све надлежности и овлашћења савета прописани су Законом  о основама уређења служби безбедности. Све надлежности савета се углавном своде на  координацију елемената сектора безбедности – војске, полиције и служби безбедности. [7]

  • Стара се о националној безбедности тако што разматра питања из области безбедности
  • Координира рад државних органа који чине сектор безбедности и разматра мере за унапређење националне безбедности
  • Усмерава и усклађује рад служби безбедности тако што разматра обавештајно-безбедносне процене и доноси закључке у вези с радом служби безбедности и Бироа за координацију служби безбедности
  • Одређује приоритете и начине заштите и усмерава остваривање националних интереса који се спроводе обављањем обавештајно – безбедносних делатности
  • Усмерава и усклађује рад служби безбедности
  • Даје Влади мишљење о предлозима буџета служби безбедности, о предлозима годишњих и средњорочних планова рада служби безбедности, као и о предлогу за постављење и разрешење руководилаца служби безбедности
  • Стара се о усаглашеној примени прописа и стандарда за заштиту података о личности, као и других прописа којима се штите људска права која могу бити угрожена разменом информација или другим оперативним радњама[8]

Главни недостаци Савета за националну безбедност уреди

Као главни недостаци СНБ многи наводе непотпуност самог Савета. Председник Народне скупштине се не налази међу члановима, а Савет није у обавези да подноси извештај о свом раду скупштини и њеним радним телима, чиме се нарушавају принципи демократске контроле.[2] У оквиру састава не можемо наћи ни директора полиције, иако је све већа улога полиције у превенцији савремених изазова и ризика.

Министар спољних послова такође није члан, што се сматра веома великим пропустом, јер је он један од кључних органа у самом систему националне безбедности.

Поред наведених органа у Савету се не налазе ни тужилац за организовани криминал, као ни председник Врховног суда.

Из састава Савета су без објашњења изостављени министар спољних послова, председник Врховног суда, Републички јавни тужилац и председник Народне скупштине, односно председник Одбора за одбрану и безбедност Скупштине

Референце уреди

  1. ^ „Подршка Савету за националну безбедност и Бироу за координацију рада служби безбедности”. Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту података о личности. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 16. 05. 2019. 
  2. ^ а б Ђорђе Поповић. Савет за националну безбедност Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2019) Београд: Београдски центар за безбедносну политику, 2009.
  3. ^ Закон о основама уређења служби безбедности  Сл. гласник РС,бр 116/2007
  4. ^ а б Закон о основама уређења служби безбедности  Сл. гласник РС, бр. 116/2007
  5. ^ а б Одлука о оснивању Савета за националну безбедност Републике Србије. Службени гласник РС, бр. 50/07.
  6. ^ Уредба о оснивању Канцеларије Савета за националну безбедност Службени гласник РС, бр. 12/09
  7. ^ Ђорђе Поповић. Савет за националну безбедност Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2019) Београд: Београдски центар за безбедносну политику, 2009.
  8. ^ Закон о основама уређења служби безбедности  Сл. гласник РС,бр 116/2007

Спољашње везе уреди