Саз
Саз (перс. ساز сāз) је древни музички инструмент из групе тамбура.
Порекло саза
уредиО пореклу саза постоје различите информације. Сматра се да је пореклом из Ирана а да је на просторе Балкана доспео или током 9. века[1] или током 15. века пошто је Балканско полуострво већим делом припало Османском царству.
По некима се саз на територији Босне и Херцеговине појављује тек у 15. веку доласком Османлија.
Национално својатати севдалинку и саз (као што се то дешава данас у случају исламског живља) или их национално одбацивати (како то данас чини православни и католички живаљ), спада у највеће парадоксе историје музике.
— Ђакон Владимир Савић у тексту „О поријеклу саза и севдалинке“
Врсте
уредиСаз има најчешће шест жица, међутим, број жица може бити и већи — осам, дванаест, па чак и више, овисно о вољи градитеља или интерпретатора. Саз и шаргија су били проширени по урбаним срединама Босне и Херцеговине. Често се саз поистовјећује са шаргијом, а у ствари ради се о два различита инструмента. Шаргија има кратку дршку, а саз дужу дршку. Међутим, то није најважнија нити пресудна разлика између њих. Главна разлика је у пердетима — праговима, који су другачије постављени код саза него код шаргије. Због тога су и тонови који се послије добијају другачији. Сазеви су украшавани са сребром, тако што су се везли орнаменти сребреном жицом и китили са бисерима. Украшени сазеви су се у нашим народним пјесмама називали 'седефли тамбура', 'бисерли тамбура', 'тамбурица бисерница', 'бисерница' и друго.
Сазлије
уредиМеђу истакнутим сазлијама у БиХ су Селим Салиховић, Мухамед Мешановић — Хамић и Шукрија Трако, који је написао и књигу о сазу, "Саз у Босни" (Високо: Институт севдаха — Фондација Омера Побрића, 2003). Ади Луковац, пионир електронске музике у Босни и Херцеговини, често је провлачио мотиве саза у својој музици. Свирање више сазлија истовремено назива се свирање (куцање) у такуму.[2]
Види још
уредиСпољашње везе
уредиРеференце
уреди