У физици, сила ентропије која делује на систем је феноменолошка сила која произилази из статистичке тенденције целокупног система да повећа своју ентропију. Она није резултат дејства специфичне фундаменталне микроскопске силе.[1]

Дифузија са микроскопске и макроскопске тачке гледишта. Иницијално, молекули растворка су на левој страни баријере (љубичасте линије) и нису присутни на десној страни. Уклањањем баријере долази до дифузије растворка који попуњава цео контејнер. Горе: Један молекул се рандомно креће. Средина: У присуству више молекула, постоји статистички тренд да растворак униформно попуни контејнер. Доле: У присуству енормног броја молекула растворка гиби се радомност. Изгледа као да се растворак креће равномерно и детерминистички из области са високом концентрацијом у област ниске концентрације. Не постоји микроскопска сила која гура молекуле на десно, мада се стиче такав утисак са доњег панела. Та лажна сила се назива ентропском силом.

Математичка формулација

уреди

У каноничком ансамблу, сила ентропије   везана за партицију макростања   се дефинише као:[2][3]

 

где је   температура,   је ентропија везана за макростање   и   је постојеће макростање.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ A history of thermodynamics: the doctrine of energy and entropy by Ingo Müller, p115
  2. ^ Causal entropic forces Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2020), Alex Wissner-Gross, Physical Review Letters 110, 168702 (2013)
  3. ^ On the origin of gravity and the laws of Newton, Erik Verlinde